Хемифацијални спазам

Хемифацијални спазам је једнострано, безболно, неправилно грчење (контракција) мишића лица. Настаје као последица оштећења седмог (фацијалног) живца. Патофизиологија и лечење хемифацијалног спазам слична је као код тригеминалне неуралгије, осим што је у њеном лечењу ефикаснија примена ботулинског токсина.

Историја

Најраније описе хемифацијалног спазма дали су Схултзе 1875. и Говерс 1899. О етиологији хемифацијалног спазма и локацији абнормалности расправљало се више од једног века.^{[тражи се извор]} Хируршко лечење хемифацијалног спазма почетком 20. века укључивало је неуролизу (уништење нервног ткива), истезање фацијалног нерва (седми кранијални нерв) и иригацију нерва под високим притиском раствором лактатног Рингера. Медицински режими тог времена укључивали су ињекцију нерва етанолом, електричну стимулацију, примену токсичних једињења (нитрата сребра, цинка, арсена, бромида) као и лекове као што су дилантин или други антиконвулзиви.^[1]^[2]

Додатни напредак у разумевању етиологије и побољшању третмана хемифацијалног спазма није се десио све до средине седамдесетих. Када је 1977. године, 47 случајева хемифацијалног спазма подвргнуто микроваскуларној декомпресији фацијалног нерва уз помоћ оперативног микроскопа. Зона излаза корена је место где завршава централна глијална аксонална изолација нерва и почиње аксонална мијелинација периферног нерва, ово је познато као Оберстеинер-Редлихова зона. Биопсије излазне зоне корена показале су дегенерацију аксона, денудирани осовински цилиндар и прекинут мијелин. Резултати експеримента су ојачали теорију да је васкуларна компресија фацијалног нерва примарни узрок хемифацијалног спазма и предложили специфичан регион фацијалног нерва где ефекти дуготрајне компресије доводе до дисфункције нерва.^[3]

Етиопатогенеза

Хемифацијални спазам се карактерише једностраним клоничким трзајевима који најчешће почињу у пределу очних мишића, затим захватају углове усана, да би коначно захватили целу половину лица. Контракције су ирегуларне, интермитентне и обично се појављују код старијих особа претежно женског пола.

Овај поремећај може да настане услед притиска аберантног крвног суда или тумора на живац.

Извори

^ Wilkins RH (1991). „Hemifacial spasm: a review”. Surgical Neurology. 36 (4): 251—277. PMID 1948626. doi:10.1016/0090-3019(91)90087-P.
^ Gardner WJ; Sava GA (1962). „Hemifacial Spasm - A Reversible Pathophysiologic State”. Journal of Neurosurgery. 27 (3): 240—247. doi:10.3171/jns.1962.19.3.0240  .
^ Jannetta PJ; Abbasy M; Maroon JC; Ramos FM; Albin MS (1977). "Etiology and definitive microsurgical treatment of hemifacial spasm. Operative techniques and results in 47 patients". Journal of Neurosurgery. 47 (3): 321–328.

Литература

Clark RP, Berris CE. (August 1989). „Botulinum Toxin: A treatment for facial asymmetry caused by facial nerve paralysis.“. Plastic and Reconstructive Surgery 84 (2): 353-355.
Kong, Doo-Sik; Park, Kwan (2007). „Hemifacial Spasm: A Neurosurgical Perspective”. Journal of Korean Neurosurgical Society. 42 (5): 355. PMID 19096569. S2CID 5999030. doi:10.3340/jkns.2007.42.5.355. .
Jannetta, PJ (1998). Typical or atypical hemifacial spasm. Journal of Neurosurgery. 2 88: 346–7.
Ryu, H.; Yamamoto, S.; Miyamoto, T. (1998). „Atypical Hemifacial Spasm”. Acta Neurochirurgica. 140 (11): 1173—1176. PMID 9870064. S2CID 24709653. doi:10.1007/s007010050233. .
Fukushima, T (1995). Microvascular decompression for hemifacial spasm: Result in 2890 cases. Neurovascular surgary (New York: McGraw Hill): 1133–45.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Wilkins RH (1991). „Hemifacial spasm: a review”. Surgical Neurology. 36 (4): 251—277. PMID 1948626. doi:10.1016/0090-3019(91)90087-P.

[gardner-2] Gardner WJ; Sava GA (1962). „Hemifacial Spasm - A Reversible Pathophysiologic State”. Journal of Neurosurgery. 27 (3): 240—247. doi:10.3171/jns.1962.19.3.0240  .

[3] Jannetta PJ; Abbasy M; Maroon JC; Ramos FM; Albin MS (1977). "Etiology and definitive microsurgical treatment of hemifacial spasm. Operative techniques and results in 47 patients". Journal of Neurosurgery. 47 (3): 321–328.

[1]

[2]

[3]