Ормуски мореуз
Ормуски мореуз (пролаз, теснац), краће Ормуз, морски је пролаз између Омана и Ирана. Спаја Персијски залив са Оманским заливом. Стратешки је од великог значаја, јер контролише морски промет према Кувајту и Ираку. Кроз овај мореуз се танкерима превози 20-40% светског снабдевања нафтом. На најужем делу, мореуз је широк само 55 km.
| Ормуски мореуз | |
|---|---|
 Сателитски снимак | |
| Локација | Персијски залив–Омански залив |
| Координате | 26° 34′ 00″ С; 56° 15′ 00″ И / 26.566667° С; 56.25° И 26° 34′ 00″ С; 56° 15′ 00″ И / 26.566667° С; 56.25° И |
| Земље басена | Оман, Иран, Уједињени Арапски Емирати |
| Макс. ширина | 21 nmi (39 km) km |
| Острва | Хормозко острво Кешмско острво |
| Насеља | Бендер Абас Касаб |
  Ормуски мореуз | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Ормуски мореуз пружа једини морски пролаз од Персијског залива до отвореног океана и једна је од стратешки најважнијих светских пригушница.[1] На северној обали лежи Иран, а на јужној обали полуострво Мусандам, које деле Уједињени Арапски Емирати и Мусандам, ексклава Омана. Теснац је дугачак око 90 nmi (167 km), са ширином која варира од око 52 nmi (96 km) до 21 nmi (39 km).[2][3]
Трећина светског течног природног гаса и скоро 25% укупне светске потрошње нафте пролази кроз мореуз, што га чини веома важном стратешком локацијом за међународну трговину.[3][4]
Navigation
уреди
Да би се смањио ризик од судара, бродови који се крећу кроз мореуз прате схему раздвајања саобраћаја (TSS): улазни бродови користе једну траку, а одлазни другу, при чему је свака трака широка око две миље. Траке су раздвојене „средином” ширине две миље.[5]
Да би прешли мореуз, бродови пролазе кроз територијалне воде Ирана и Омана према одредбама о транзитном пролазу Конвенције Уједињених нација о праву мора.[6] Иако нису све земље ратификовале конвенцију,[7] већина земаља, укључујући САД,[8] прихватају ова уобичајена правила пловидбе која су кодификована у Конвенцији.
У априлу 1959, Иран је променио правни статус мореуза проширивши своје територијално море на 12 nmi (22 km) и изјављујући да ће признати само транзит невиним пролазом кроз ново проширено подручје.[9] У јулу 1972, Оман је такође декретом проширио своје територијално море на 12 nmi (22 km).[9] Тако је до средине 1972. године Ормушки мореуз потпуно „затворен“ комбинованим територијалним водама Ирана и Омана. Током 1970-их, ни Иран ни Оман нису покушали да ометају пролазак ратних бродова кроз мореуз, али су 1980-их обе земље полагале тврдње које су се разликовале од обичајног (старог) права. Након ратификације UNCLOS-а у августу 1989. године, Оман је поднео декларације које потврђују свој краљевски декрет из 1981. да је дозвољен само недужан пролаз кроз његово територијално море. У декларацијама се даље наводи да је потребна претходна дозвола да би страни ратни бродови могли да прођу кроз оманске територијалне воде.[9] По потписивању конвенције у децембру 1982., Иран је дао изјаву у којој се наводи „да ће само државе чланице Конвенције о праву мора имати право да имају користи од уговорних права која су у њој створена“, укључујући „право транзитног пролаза кроз мореуз који се користи за међународну навигацију“. У мају 1993. Иран је донео свеобухватан закон о поморским областима, чијих је неколико одредби у супротности са одредбама UNCLOS-а, укључујући захтев да ратни бродови, подморнице и бродови на нуклеарни погон добију дозволу пре него што недужно прођу кроз иранске територијалне воде. Сједињене Државе не признају ниједну тврдњу Омана и Ирана и оспориле су сваку од њих.[9]
Ток трговине нафтом
уреди.png){kind=spacer}
Извештај Центра за стратешке и међународне студије из 2007. такође наводи да је 17 милиона барела дневно излазило из Персијског залива, али да нафта која протиче кроз мореуз чини отприлике 40% све нафте којом се тргује у свету.[10]
Према америчкој Управи за енергетске информације, 2011. године, у просеку 14 танкера дневно је излазило из Персијског залива кроз мореуз носећи 17 Mbbl (2.700.000 m3) сирове нафте. Речено је да ово представља 35% светске поморске испоруке нафте и 20% нафте којом се тргује широм света. У извештају се наводи да је више од 85% овог извоза сирове нафте отишло на азијска тржишта, при чему су Јапан, Индија, Јужна Кореја и Кина највеће дестинације.[6] Само у 2018. години кроз мореуз је пролазио 21 милион барела дневно - то значи 1,17 милијарди долара нафте дневно, по ценама из септембра 2019.[11]
Референце
уреди- ^ Viktor Katona. „How Iran Plans To Bypass The World's Main Oil Chokepoint”. Oilprice.com. Архивирано из оригинала 11. 9. 2018. г. Приступљено 2018-09-11.
- ^ Jon M. Van Dyke (2. 10. 2008). „Transit Passage Through International Straits” (PDF). The Future of Ocean Regime-Building. University of Hawaii. стр. 216. ISBN 9789004172678. doi:10.1163/ej.9789004172678.i-786.50. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 08. 2020. г. Приступљено 6. 7. 2019.
- ^ а б „The Strait of Hormuz is the world's most important oil transit chokepoint”. U.S. Energy Information Administration. 4. 1. 2012. Архивирано из оригинала 11. 9. 2018. г. Приступљено 11. 9. 2018.
- ^ „2 oil tankers were damaged in possible attacks in the Gulf of Oman”. Vox. 13. 6. 2019.
- ^ „World Oil Transit Chokepoints” (PDF). U.S. Energy Information Administration. 25. 7. 2017. Приступљено 13. 6. 2019.
- ^ а б Alejandra Roman & Administration. „Strait of Hormuz”. The Encyclopedia of Earth. Приступљено 2015-06-02.
- ^ „Chronological lists of ratifications of, accessions and successions to the Convention and the related Agreements as at 26 October 2007”. Division for Ocean Affairs and the Law of the Sea. UN.
- ^ U.S. President (10. 3. 1983). „Presidential Proclamation 5030” (PDF). United States Department of State. Приступљено 21. 1. 2008.
- ^ а б в г Groves, Steven (2011-08-24). „Accession to the U.N. Convention on the Law of the Sea Is Unnecessary to Secure U.S. Navigational Rights and Freedoms”. The Heritage Foundation. Приступљено 2017-04-09.
- ^ Anthony H. Cordesman (26. 3. 2007). „Iran, Oil, and the Strait of Hormuz” (PDF). Center for Strategic and International Studies. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 03. 2012. г. Приступљено 08. 02. 2023.
- ^ „The Strait of Hormuz Explained”. YouTube. Архивирано из оригинала 2021-11-17. г.
Литература
уреди- The New York Times Guide to Essential Knowledge. Macmillan. 2004. стр. 192. ISBN 978-0-312-31367-8.
- Mohammed Kookherdi (1997) Kookherd, an Islamic civil at Mehran river, third edition: Dubai
- [Atlas Gitashenasi Ostanhai Iran] (Gitashenasi Province Atlas of Iran)
- Wise, Harold Lee (2007). Inside the Danger Zone: The U.S. Military in the Persian Gulf 1987-88. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-970-5.
- Diba, Bahman Aghai (2011). Is Iran legally permitted to close Strait of Hormuz to countries that impose sanctions against Iran's oil?. Cupertino, California: Payvand Iran News. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 08. 02. 2023.
- Hormuzi. what is tourist attractions around strait of Hormuz?.
- Waehlisch, Martin. The Iran-United States Dispute, the Strait of Hormuz, and International Law. The Yale Journal of International Law Online, Vol. 37 (Spring 2012), pp. 23-34. Архивирано из оригинала 25. 8. 2012. г.
- Huchthausen, Peter (2004). America's Splendid Little Wars: A Short History of U.S. Engagements from the Fall of Saigon to Baghdad. New York: Penguin. ISBN 0-14-200465-0.
- Palmer, Michael (2003). On Course to Desert Storm. University Press of the Pacific. ISBN 1-4102-0495-2.
- Peniston, Bradley (2006). No Higher Honor: Saving the USS Samuel B. Roberts in the Persian Gulf. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 1-59114-661-5. Архивирано из оригинала 12. 7. 2006. г.
- Sweetman, Jack (1998). Great American Naval Battles. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 1-55750-794-5.
- Symonds, Craig L. (2005). Decision at Sea: Five Naval Battles that Shaped American History. USA: Oxford University Press. ISBN 0-19-517145-4.
- Taheri, Amir (18. 4. 2007). „A History Lesson Still Unlearned”. Gulf News. Архивирано из оригинала 27. 3. 2008. г. Приступљено 29. 3. 2008.
- Wise, Harold Lee (2007). Inside the Danger Zone: The U.S. Military in the Persian Gulf 1987–88. Annapolis: Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-970-5.
- Zatarain, Lee Allen (2008). Tanker War, America's First Conflict With Iran, 1987–1988. Drexel Hill: Casemate. ISBN 978-1-932033-84-7.
- Lotte Folke Kaarsholm, Cavling Prize recipient Charlotte Aagaard (Information) and Osama Al-Habahbeh (Al-Jazeera in Denmark): Iraqi Port Weathers Danish Storm Архивирано 2007-10-31 на сајту Wayback Machine, CorpWatch, 31/1/2006.
- Hahn-Pedersen, Morten (1999). A.P. Møller and the Danish Oil. Albertslund, Denmark: Schultz Information. ISBN 8760904658.
- Hornby, Ove (1988). "With constant care": A.P. Møller: Shipowner 1876-1965. Copenhagen: J. H. Schultz Grafisk. ISBN 9788756923583.
- Jensen, Christian; Kristiansen, Tomas; Nielsen, Karl Erik (2000). Krigens købmænd: det hemmelige opgør med Riffelsyndikatet, A.P. Möller, Novo og den øvrige storindustri efter Anden verdenskrig [The Merchants of War: the secret showdown with Riffelsyndikatet, AP Möller, Novo and the other industrial giants after the Second World War] (на језику: дански) (2nd изд.). København: Gyldendal. ISBN 8700469742.
- Lambek, Bjørn; Benson, Peter Suppli; Ørskov, Stig (2006). Mærsk: manden og magten [Maersk: the man and power] (на језику: дански). København: Politiken Bøger. ISBN 9788756774161.
- Larsen, Thomas; Mortensen, Finn (2011). Mærsk Mc-kinney Møller: The Danish Shipping Magnate - a personal portrait in interviews. Copenhagen: Gyldendal Business. ISBN 9788700788565.
- Barbara Starr (7. 1. 2008). „Iranian ships 'harass' U.S. Navy, officials say”. CNN. Архивирано из оригинала 10. 1. 2008. г. Приступљено 12. 1. 2008.
- Ivan Watson (14. 1. 2008). „Did a Radio Prank Escalate Iran-U.S. Confrontation?”. NPR. Приступљено 15. 1. 2008.
- „Iran says US video was fabricated”. BBC News. 9. 1. 2008. Приступљено 1. 1. 2010.
- Porter, Gareth (16. 1. 2008). „How the Pentagon Planted a False Hormuz Story”. Inter Press Service. Архивирано из оригинала 19. 1. 2008. г. Приступљено 27. 1. 2008.
- {{cite journal
|date=14 January 2008 |title=U.S., Iran on Hormuz incident |journal=Xinhuanet |url=http://news.xinhuanet.com/english/2008-01/14/content_7418975.htm |doi=10.1088/0022-3719/16/31/011 |last=Janke|first=E|volume=16 |page=5959 |last2=Hutchings |first2=M T |last3=Day |first3=P |last4=Walker |first4=P J |access-date=27 January 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080117161557/http://news.xinhuanet.com/english/2008-01/14/content_7418975.htm |archive-date=17 January 2008 |url-status=dead}
