Хороидни плексус

Хороидни плексус, или plica choroidea, је плексус ћелија које настају из сваке од можданих комора.[1] Хороидни плексус производи већину цереброспиналне течности (ЦСT) централног нервног система.[2] ЦСT се производи и лучи у регионима хороидног плексуса.[3] Хороидни плексус се састоји од модификованих епендималних ћелија које окружују језгро капилара и лабавог везивног ткива.[3]

Хороидни плексус
Анатомска дисекција.
Коронални пресек латералне и треће коморе.
Детаљи
Идентификатори
ЛатинскиPlexus choroideus
MeSHD002831
NeuroNames1377
TAA14.1.09.279
A14.1.01.307
A14.1.01.306
A14.1.01.304
A14.1.05.715
FMA61934
Анатомска терминологија

Структура уреди

Хороидни плексус се налази у вентрикуларном систему. Хороидни плексус се налази на одређеним локацијама у обе латералне коморе, као и у трећој комори и четвртој комори мозга. Хороидни плеxус се налази унутар менинга, мембранских облога које покривају и штите централни нервни систем. Код човека, менинга је састављена од три слоја познатог као тврда опна, паучинаста опна и мека опна. Хороидни плексус се може наћи у најситнијем слоју менинга, мекој опни.

Хороидни плексус састоји се од крвних судова и специјализованог епителног ткива званог епендyма. Епендимске ћелије садрже пројекције сличне коси назване цилија и формирају слој ткива који окружује хороидни плексус. Цилије које се налазе између микровила су одговорне за покретање цереброспиналне течности.

Епендимске ћелије такође постављају церебралне вентрикле и централни канал кичмене мождине. Епендимске ћелије су врста ћелија нервног ткива назива неуроглија која помаже у производњи цереброспиналне течности.

Функција уреди

Хороидни плексус регулише производњу и састав цереброспиналне течности (ЦСТ), која обезбеђује заштиту за мозак.[2] ЦСТ делује као медијум за систем глимфатичке филтрације који олакшава уклањање метаболичког отпада из мозга и размену биомолекула и ксенобиотика из мозга.[4] На овај начин хороидни плексус има веома важну улогу у одржавању деликатног ванћелијског окружења које је потребно мозгу за оптимално функционисање.

Хороидни плексус је такође главни извор секреције трансферина који игра улогу у хомеостази гвожђа у мозгу.[5]

Клинички значај уреди

Током развоја фетуса могу се формирати неке цисте хороидног плексуса. Ове цисте испуњене течношћу могу се открити детаљним ултразвуком у другом тромесечју. Налаз је релативно чест, са преваленцијом од ~1%. Цисте хороидног плексуса су обично изолован налаз.[6] Цисте обично нестају касније током трудноће и обично су безопасне. Они немају утицаја на развој одојчади и раног детињства.[7]

Цисте представљају ризик од феталне анеуплоидије од 1%.[8] Ризик од анеуплоидије се повећава на 10,5-12% ако се уоче други фактори ризика или ултразвучни налази. Величина, локација, нестанак или напредовање, као и да ли се цисте налазе са обе стране или не, не утичу на ризик од анеуплоидије. Око 44-50% случајева Едвардсовог синдрома (тризомија 18) имаће цисте хороидног плексуса, као и 1,4% случајева Дауновог синдрома (тризомија 21). ~75% абнормалних кариотипова повезаних са цистама хороидног плексуса су тризомија 18, док је остатак тризомија 21.[6]

Остало уреди

Постоје три степена типа тумора хороидног плексуса који углавном погађају малу децу. Ове врсте рака су ретке.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Sadler, T. W. (2010). Langman's medical embryology. Jan Langman (11th изд.). Philadelphia: Lippincott William & Wilkins. ISBN 978-0-7817-9069-7. OCLC 227928523. 
  2. ^ а б Damkier, Helle H.; Brown, Peter D.; Praetorius, Jeppe (2013). „Cerebrospinal Fluid Secretion by the Choroid Plexus”. Physiological Reviews (на језику: енглески). 93 (4): 1847—1892. ISSN 0031-9333. PMID 24137023. S2CID 11473603. doi:10.1152/physrev.00004.2013. 
  3. ^ а б Lun, Melody P.; Monuki, Edwin S.; Lehtinen, Maria K. (2015). „Development and functions of the choroid plexus–cerebrospinal fluid system”. Nature Reviews. Neuroscience. 16 (8): 445—457. ISSN 1471-003X. PMC 4629451 . PMID 26174708. doi:10.1038/nrn3921. 
  4. ^ Plog, Benjamin A.; Nedergaard, Maiken (2018-01-24). „The glymphatic system in CNS health and disease: past, present and future”. Annual Review of Pathology. 13: 379—394. ISSN 1553-4006. PMC 5803388 . PMID 29195051. doi:10.1146/annurev-pathol-051217-111018. 
  5. ^ Aschner, Michael; Aschner, Judy L. (1990). „Manganese transport across the blood-brain barrier: Relationship to iron homeostasis”. Brain Research Bulletin. 24 (6): 857—860. ISSN 0361-9230. PMID 2372703. S2CID 9441118. doi:10.1016/0361-9230(90)90152-p. 
  6. ^ а б Drugan, Arie; Johnson, Mark P.; Evans, Mark I. (2000). „Ultrasound screening for fetal chromosome anomalies”. American Journal of Medical Genetics. 90 (2): 98—107. PMID 10607945. doi:10.1002/(SICI)1096-8628(20000117)90:2<98::AID-AJMG2>3.0.CO;2-H. .
  7. ^ Digiovanni, L.; Quinlan, M.; Verp, M. (1997). „Choroid plexus cysts: Infant and early childhood developmental outcome”. Obstetrics & Gynecology. 90 (2): 191—194. PMID 9241291. S2CID 40130437. doi:10.1016/S0029-7844(97)00251-2. .
  8. ^ Peleg, D; Yankowitz, J (1998). „Choroid plexus cysts and aneuploidy.”. Journal of Medical Genetics. 35 (7): 554—557. ISSN 0022-2593. PMC 1051365 . PMID 9678699. doi:10.1136/jmg.35.7.554.