Хрватско приморје
Хрватско приморје је историјски назив за подручје између источних граница Corpusa separatuma, односно од Рјечине на западу и на истоку до насеља Tpибaњ-Крушҷицa (заселак Maндaлинa)[1], јужно од Карлобага где граничи ca Далмацијом. Назив је настао као одговор на термин Угарско приморје када је споменуто подручје постало једини хрватски излаз на море.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/Pogled_sa_pla%C5%BEe%2C_Novi_Vinodolski.jpg/220px-Pogled_sa_pla%C5%BEe%2C_Novi_Vinodolski.jpg)
Подручје Хрватског приморја обухвата градове Бакар, Краљевицу, Цриквеницу, Брибир, Нови Винодолски и најважнији град — Сењ. Сењ, некад највећи град у Хрватском приморју, губи поморско значење у 19. веку у корист Ријеке. Између два светска рата, од Римског уговора 1924, у саставу Хрватског приморја се налази и Сушак, који се у то време развија у најзначајнији град тог дела Краљевине СХС. Након Другог светског рата, Сушак и Ријека 1948. постају један град — Ријека, да би касније у састав општине Ријека ушао и Бакар. 1992. године долази до оснивања нових општина и градова којима Кострена (источни део екс општине Ријека) и Бакар постају самосталне општине те се данас географски поновно сматрају делом Хрватског приморја.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Opċa enciklopedija JLZ 1977, вoл. 3 cтp. 526