Отворите главни мени
Комплекс зграда ЦАГИ у Москви.
ЦАГИ — Вертикални аеротунел Т-105, повратне ваздушне струје.[1]
Вертикални аеротунел Т-105, у склопу зграда Института.

Централни аерохидродинамички институт (ЦАГИ) — је главни научноистраживачки центар руског ваздухопловства, подређен је Министарству индустрије Русије. Основао га је пионир руског ваздухопловства Николај Јегорович Жуковски, 1. децембра 1918. године, у Москви.

Институт се, током свога постојања, развијао и имао организацијске измене. У Жуковском је основан Аеромеханички факултет, у саставу ЦАГИ, за школовање и припрему младих стручњака за решавање сложених проблема у ваздухопловној индустрији.

ЦАГИ је направио велика најновија достигнућа у космичком програму, ракетом Енергија и летелицом Буран.

У 2013. години, ЦАГИ је успешно развио сложене хеликоптере, погоњене елисом (ротором), који лете екстра великом брзином.[2][3][4]

ИсторијаУреди

Основан је 1 децембра 1918. године, у Москви, по идеји и иницијативи пионира руског ваздухопловства Николаја Јегоровича Жуковског, са базом Аэродинамичких лабораторија и ваздухопловних експерименталних капацитета Московског техничког универзитета. У 1919. години, прикључена му је и аэродинамичка лабораторија коју је изградио Д. Рјабушински, већих могућности од универзитетских, боље је опремљена.[5]

Институт је брзо постао предводник националне ваздухопловне науке, обележио се менталитетеом домаћих научника и стручњака. Семинарско теоретски одсек, под вођством Чаплигина, изнедрио је импозантну гарнитуру научника који су постигли изузетне доприносе у математици и механици, што је постало темељ у успешан продор у научне ваздухопловне области.

Јубиларне годишњице Института (15 и 25 година постојања), прослављене су широко и с великим уважавањем у земљи, уз високо учешће представника власти. На 15. годишњицу, осам припадника Института је одликовано високим државним Орденом, а на 25. годишњицу је награђено више од 100 водећих припадника.

ЦАГИ су посетили познати светски научници: Лудвиг Прантл (1929.)[6], Т. фон Карман (1927. и 1937. године.), У. Нобиле (1931.) и Т. Леви-Чивита (1935).

Током своје историје, Институт је имао и организациони развој и трансформације. Пошто је покривао потребе велике државе, са интеивним развојем свих ваздухопловних делатности, било је и више дислокација појединих капацитета, а касније и у појединачна прерастања у одвојене бирое и заводе.[7][8][9]

СавременоУреди

ЦАГИ сарађује са више од педесет водећих страних авионских компанија и истраживачких центара у Америци, Европи и Азији у области теоријских и експерименталних студија. Током протеклих 10 година, Институт има више од 300 уговора и донација.

На располагању Института - више је од 60 аеротунела и пробних столова, за истраживање у домену снаге, акустике, аеродинамике и динамику лета авиона.

Број запослених значајно је смањен - са 14,5 хиљада на 4 хиљаде (2009.), формирана је усаглашена старосна разлика у кадровској структури.[10][11]

Основне делатностиУреди

Област рада Института су:[5][9][12][13]

  • Теоријска, експериментална и примењена истраживања у области аеродинамике, динамике лета, система команди лета, погона и аероеластицити, аеротхермодинамике и динамике гаса, напредних технологија авиона, јединствених експерименталних објеката, хидродинамике и аероакустике, укључујући и области развоја нанотехнологије.
  • Верификација квалитета летелица.
  • Закључак о погону и аеродинамици.
  • Пројектовање аеротунела и мерних уређаја.
  • Развој нумеричких метода и софтвера.
  • Уговарање послова са иностраним партнерима.
  • Реализације поруџбина и уговора са иностраним купцима.

Руководиоци (лидери)Уреди

ДиректориУреди

  • В. А. Архангељскиј (5 апрела 1921.—1924.)
  • Г. А. Озеров (1924.—1925.)
  • Ј. Н. Флаксерман (фебруар 1925. — октобар 1928.)
  • С. А. Чаплигин ( 1930. — фебруар 1931.)
  • С. В. Петренко-Лунев (фебруар 1931.)
  • П. И. Пурвин
  • С. С. Друјан
  • Н. Е. Пауфлер (1931—1932.)
  • И. К. Проценко (до јануар 1932.)
  • Н. М. Харламов (јануар 1932. — новембар 1937.)
  • И. К. Проценко ( новембар 1937. — фебруар 1938.)
  • М. Н. Шуљженко (фебруар 1938.— јуни 11940.)
  • И. Ф. Петров (јуни 1940. — мај 1941.)
  • С. Н. Шишкин (мај 1941. — 1950.)
  • А. И. Макаревскиј (1950. — 1960.)
  • В. М. Мјасишчев (1960. — 1967.)
  • Г. П. Свишчев (1967. — 1989.)
  • Г. И. Загајинов (1989—1995)
  • В. Я. Нејиланд (1995. — 1998.)
  • В. Г. Дмитриев (1998. —2006.)
  • В. А. Каргопољцев (2006. —2007.)
  • С. Л. Чернјишчев (2007. —2009.)
  • Б. С. Аљешин (2009. — 2015.)
  • С. Л. Чернјишчев (2015.— актуелан)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Аэродинамическая труба Т-105” (на језику: (на језику: руски)). tsagi. Приступљено 24. 05. 2016. »Аэродинамическая труба Т-105« 
  2. ^ „Central Aerohydrodynamic Institute” (на језику: (на језику: енглески)). tsagi. 13 December 2013. Приступљено 22. 05. 2016. »Central Aerohydrodynamic Institute«  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ „«Energia» launcher and the «Buran»” (на језику: (на језику: енглески)). buran-energia. Приступљено 26. 05. 2016. »«Energia» launcher and the «Buran»« 
  4. ^ Vladimir Karnozov (21. 08. 2015). „High-speed Rotorcraft, Two Other Projects Canceled” (на језику: (на језику: енглески)). ainonline. Приступљено 25. 05. 2016. »High-speed Rotorcraft, Two Other Projects Canceled« 
  5. 5,0 5,1 „Экспериментальная база” (на језику: (на језику: руски)). tsagi. Приступљено 24. 05. 2016. »Экспериментальная база« 
  6. ^ посета Прандтля в ЦАГИ 1929. године.
  7. ^ „TsAGI official website” (на језику: (на језику: руски)). tsagi. Приступљено 24. 05. 2016. »TsAGI official website« 
  8. ^ „TsAGI institut” (на језику: (на језику: енглески)). buran-energia. Приступљено 24. 05. 2016. »TsAGI institut« 
  9. 9,0 9,1 „TsAGI has created a unique test bench for testing high-speed helicopters” (на језику: (на језику: енглески)). tsagi. 13 December 2013. Приступљено 26. 05. 2016. »TsAGI has created a unique test bench for testing high-speed helicopters«  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  10. ^ С. ЧЕРНЫШЕВ, докт. физ.-мат. наук (2008). „ЦЕНТР АВИАЦИОННОЙ НАУКИ” (на језику: (на језику: руски)). nkj. Приступљено 25. 05. 2016. »ЦЕНТР АВИАЦИОННОЙ НАУКИ« 
  11. ^ „Events” (на језику: (на језику: руски)). tsagi. Приступљено 26. 05. 2016. »Events« 
  12. ^ „ЦАГИ вступает в эпоху нанотехнологий” (на језику: (на језику: руски)). zhukorama. Архивирано из оригинала на датум 24. 06. 2016. Приступљено 26. 05. 2016. »ЦАГИ вступает в эпоху нанотехнологий« 
  13. ^ „Официальный сайт ЦАГИ” (на језику: (на језику: руски)). tsagi. Приступљено 26. 05. 2016. »Официальный сайт ЦАГИ«