Цеглинг (нем. Zögling) је једноставна и лака ваздухопловна једрилица (клизач) једносед за основну обуку летача.

Цеглинг (Zögling)
клизач Цеглинг у лету
Опште
Димензије
ПроизвођачКраљевина Југославија Икарус
Први лет1926
Почетак производње1928
Дужина5,29
Размах крила10,04
Висина2,32
Снагапраћка kW

Пројектовање и развој уреди

 
Александар Липиш конструктор клизача Цеглинг
 
Једрилицa Цеглинг цртеж у три пројекције
 
Једрилице Попенхаус и Цеглинг испред Икаруса 1928. год.
 
Клизач Цеглинг у лету
 
Припрема за старт

Конструисан је за стартовање помоћу гумене праћке (ужета), уобичајеног начина стартовања између Првог и Другог светског рата. Конструктор и произвођач је био немац Александар Липиш (Alexander Lippisch) који је познат по конструкцији ракетног авиона - летећег крила, Месершмит Me 163 Комет (Messerschmitt Me 163 Komet). Прва верзија Цеглинга је полетела 1926[1]. године а побољшана верзија Цеглинг Zö-31 је направљена 1931, Цеглинг Zö-33, 1933, Цеглинг Zö-35 је конструисан 1935. године, а Цеглинг Zö-37 1937. године. Према извору[2] у Краљевини Југославији су коришћени следећи типови ове једрилице-клизача: Цеглинг, Цеглинг Zö-31, Цеглинг Zö-33 и Цеглинг Zö-35.

Технички опис уреди

Једноседа једрилица - клизач Цеглинг је била мешовите конструкције. Труп једрилице је била решеткаста челична (или дрвена) конструкција која је уз помоћ окова била везама за остале делове летилице. На месту где се за труп везало крило, налазила се централна пирамида која је служила да се крило помоћу сајли укрути и са горње и доње стране. Крило је било правоугаоног облика дрвене конструкције а пресвучена импрегнираним платном. На исти начин су изведене и репне површине, хоризонтални и вертикални стабилизатори као и кормила висине и правца. Управљање једрилицом се обављало помоћу пилотске палице и ножним педалама који су челичним сајлама били повезани са извршним органима (крилца и кормила). Пилот је седео на столици која је била саставни део конструкције трупа. Стајни трап ове једрилице се састојао из металне санке на кљуну једрилице и еластичне дрљаче на репу.

Карактеристике уреди

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Цеглинг а према изворима [3]

Финеса 1 : 9 при брзини 54 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 112 km/h
  • минимална брзина 42 km/h
  • минимално пропадање 1,4  m/s при брзини 54 km/h
Димензије
  • размах крила 10,04 m
  • дужина 5,29 m
  • висина 2,01 m
  • површина крила 15,85 m²
  • аеропрофил крила Göttingen 358
  • макс. оптеречење крила; 9,8 kg/m²
Маса
  • сопствена 85 kg
  • носивост 70 kg
  • полетна 155 kg
  • водени баланс; нема

Оперативно коришћење уреди

 
Клизач Цеглинг у аустријском музеју
 
Израда клизача Цеглинг у ААК Београд 1933.

Пошто су једрилице Цеглинг биле веома једноставне за коришћење, лаке за производњу и одржавање па када се на то дода ниска цена, није чудо што је ова једрилица била веома распрострањена по целој Европи у то доба. Као погон за њу је употребљавана праћка а коришћена је за почетну обуку једриличара.

У земунском Икарусу је 1928. године основано Спортско друштво Икарус које је као прво у земљи почело да се бави ваздушним једрењем. У погонима Икаруса је исте године направљено 4 једрилице овог типа[4]. Пробни лет је обавио студент технике Димитрије Лансберг, који је школу летења на једрилицама завршио у Немачкој. Он је уједно био конструктор, градитељ једрилица и наставник у школи за безмоторно летење. Ово се сматра почетком једриличарског спорта у нашој земљи.

Фабрике Икарус из Земуна и Утва из Панчева су од 1932. до 1938. производиле савременије типове ових једрилица (клизача) Zo-33 и Zo-35. Поред тога у многим Аеро клубовима ови клизачи су се правили као самоградња. Процењује се да је у Југославији између два светска рата направљено преко 120 примерака ове једрилице.[5][6][7] У периоду од 1936. до 1941. године у регистру једрилица Краљевине Југославије било је регистровано 53 једрилице-клизача типа Цеглинг и била је најзаступљенија летелица[2].

Сачувани примерци уреди

Код нас није сачувана ова једрилица-клизач, али се могу видети у Ваздухопловним музејима по Европи.

Земље које су користиле ову једрилицу уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Geschichten über die Schulgleiter und Oldtimer-Flugzeuge
  2. ^ а б Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  3. ^ http://www.williammaloney.com/Aviation/NationalSoaringMuseum/ZoglingPrimaryGlider/index.htm
  4. ^ Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998, Икарбус, Београд, 1999.
  5. ^ Јанић & Петровић 2011
  6. ^ Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  7. ^ Јанић & Петровић 2017

Литература уреди

  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  • Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Драг. Грегорића. 
  • Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 3-925505-78-4. 
  • Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998, Икарбус, Београд, 1999.
  • Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (на језику: (језик: српски)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0. 

Спољашње везе уреди