Отворите главни мени

Целијачна болест

(преусмерено са Целијакија)

Целијачна болест или целијакија је најчешћа хронична гастроентеролошка аутоимуна болест коју карактерише неподношљивост организма на глутен, бјеланчевину пшенице, јечма, ражи и зоби. Обољели морају да се придржавају стриктне дијете, која је скупа, а подразумијева конзумирање намирница без глутена.[1]

Целијачна болест
Coeliac path.jpg
Биопсија танког црева која илуструје целијачну болест
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностгастроентерологија
Patient UKЦелијачна болест

ЕпидемиологијаУреди

И поред сазнања да скоро 30% популације носилац гена неопходног за развој целијакије (хаплотип DQ2 i DQ8) само 1% је развило болест и преваленца је у порасту широм света. Разлог ове појаве је непознат. Хипотезе да је појчан садржај глутена у „ модерним житима“ и пораст употребе глутена са временом, су бесмислене, будући да је конзумација жита (свих врста) опала са 99 kg по особи у 1900. години на 60 kg по особи у 2008 години.[2]

ЕтиопатогенезаУреди

Целијачна болест је аутоимуно обољење узроковано глијадином и сродним проламинима пшенице, ражи и јечма. Ови протеински фрагменти код генетски предиспонираних особа долазе у контакт са интрацелуларним ензимом ткивна трансглутаминаза, која их деаминира (деаминиран глијадин) што доводи до промене стања и облика протеина. Овако измењени пептиди су лако прихватљиви од HLA DQ2 i DQ8 (молекула изложених на површини ламине проприе познате као антиген презентујуће ћелије) ка CD4 Т ћелијама што резултује каскаднном реакцијом која укључује урођени и стечени имунитет и на крају доводи до оштећења цревних ресица.[2]

Фактори срединеУреди

У факторе средине доприносе повећаној преваленце целијачне болести спадају:

  • Начин порођаја (нарочити ризик представља царски рез),
  • Ране инфекције — у зависности од узрочника, могу повећати ризик за развој целијачне болести
  • Излагање антибиотицима — мада иако се налази сигнификантна корелација са употребом антибиотика, ипак се не налази сигнификантна корелација са употребом антибиотика
  • Исхрана у одојачком узрасту
  • Сезона рођења
  • Социо-економски статус
  • Генска предиспозиција — која према недавним студијама показују да време и количина глутена уведеног у исхрану одојчета и релација са природном исхраном немају значајног удела у испољавању целијакије, већ да важну улогу у настанку целијачне болести има генотип високог ризика HLA DQ2 и DQ8. То потврђују и наредне генерације члана породице који болује од целијакије, које су у повећаном ризику за развој ове болести. Тај ризик је код рођака првог степена (родитељ, брат, сестра, дете): 1 од 22 особе. Код рођака другог степена (тетка, стриц, дед, нећакиња, нећак, рођак или полубрат): 1 у 39.
  • Хроничне болести — као што је друга аутоимуна стања и болести, која увећавају ризик од целијакије код следећих болести: тип 1 дијабетеса, болести штитасте жлезде, Сјогренов синдром, јувенилни идиопатски артритис, синдром раздражљивих црева, периферну неуропатију, Даунов синдром, Турнер-ов синдром, Вилијаамсов синдром, недостатак ИгА.
  • Улога макробиота — се у последње време јако фаворизује као хипотеза усмерена на улогу микробиота у појави болести. Чињеница је да микробиом утиче на развој имунског система и аутоимуних болести; измењена композиција цревне микробиоте описана у пацијената са целијачном болешћу се нормализује после третмана са дијетом без глутена.

Клиничка сликаУреди

Клиничка слика се код неких појединца развија рано у животу, док се други осећају здраво до дубоке старости, јер такве особе са целијачном болести немају никаквих знакова или симптоме.

Због полиморфности манифестних промена клиничка презентација целијакије може бити:

Типична — подразумева присутне гастроинтестиналне симптом. Типична целијакија се караткреише позитивним тестом серологије, са или без симптома и без видљиве интестиналне инфламације на биопсији. Иако су типичне презентације биле много учесталије напочетку и на средини 20. века, после 80-их година 20. века се бележи заокрет од класичних гастроинтестиналних симптома ка више случајева са атипичном и асимптоматском презентацијом, с тим да су најређе оне са слабијим напредовањем у телесној маси.

Атипична — има превасходно екстраинтестиналне манифестације.

Тиха целијакија — описује асимптоматске пацијенте са позитивним тестом серологије и интестиналном инфламацијом на биопсији

Потенцијална форма — укључује пацијенте са позитивним тестом серологије, са или без симптома и без видљиве интестиналне инфламације на биопсији.

Најчешћи клинички знаци и симптомиУреди

На основу бројних истраживања спроведеним у први деценијама 21. века утврђено је да постоји више од 300 симптома целијакије, који се могу разликовати од особе до особе, и зато се због велике бројности могу разврстати на следећи начин:

Органиски системи Знаци и симптоми
Општи
  • Анемија
  • Умор
  • Раздражљивост
  • Поремећај раста
Централни нервни систем
  • Депресија
  • Атаксија (недостатак координације мишића)
  • Развојна кашњења
  • Неуролошки испади
Кожа и слузокожа
  • Херпетиформни дерматитис
  • Интензиван свраб и хронични осип који се примарно налази на лактовима, коленима, задњици, леђима и потиљаку.
  • Алопеција, губитак косе са главе или тела.
  • Афтозни стоматитис или рецидивирајући соор.
Гастроинтестинални систем
  • Пролив
  • Затвор
  • Бол у трбуху или надутост
  • Повраћање
  • Малнутриција
  • Губитак тежине или повећање тежине
  • Карцином
Репродуктивни систем
  • Неплодност (мушка и женска)
  • Побачаји
  • Одложени пубертет
Мускулоскелетни и зубни систем
  • Остеопенија и остеопороза
  • Низак раст
  • Оштећења зубне цаклине
  • Артритис

ДијагнозаУреди

ТерапијаУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Radlović N, Leković Z, Radlović V, et al. Alergija na hranu u dečjoj dobi – klinički aspekt Biomedicinska istraživanja. 2017; 8(2):208-14.
  2. 2,0 2,1 Jericho H, Assiri A, Guandalini S. Celiac disease and wheat intolerance syndrome: A critical update and reappraisal. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2017; 64:15–21.

Спољашње везеУреди