Церјанска пећина

пећина у Србији

Церјанска пећина је ерозивно тектонски, крашки спелеолошки објекат који се налази у југоисточној Србији, на 15 километара од Ниша, у атарима села Церје и Кравља.[1] Налази се на територији нишке градске општине Пантелеј.

Церјанска пећина
Церјанска пећина
Водопад на улазу у Церјанску пећину
Положај
Место
(планина, река)
Церје, Ниш,  Србија
(Калафат, Провалијска река)
Одлике
Дужина 6.025 m
Надм. висина 515 m m
Старост 2 мил. година

О пећини

уреди

Церјанска пећина је удаљена 15 km од Ниша. Налази се у ширем простору излетишта Каменички вис, на северним пределима Калафата. Улаз у Церјанску пећину налази се на надморској висини од 515 m, на месту где понире Провалијска река. Пећина је хидролошки активна чак и током сушних месеци. Процене геолога су да је Церјанска пећина настала пре више од 2 милиона година.[2] Први назив пећине је био Провалија. Главни ходник пећине је дугачак 3360 метара, а укупна дужина испитаних пећинских канала је 7.149 метара, по чему је ово други најдужи истражени пећински систем у Србији.[3] Висина пећинских дворана и ходника варира између 15 и 40 метара, а плафон пећине се делимично састоји од кречњака.

Називи пећине

уреди
  • Церјанска пећина — званични назив пећине
  • Провалија — локални назив, према називу речице која понире у пећину
  • Церјанка — назив који су дали први истраживачи из Спелеолошког одсека Планинарског савеза Београда (СОБ)

Пећински накит

уреди

Пећину украшава богат пећински накит: сталактити, сталагмити, хеликтити, таласасте драперије, пећински корали и кристални цветови који се простиру целом њеном дужином. Посебну вредност пећине чине хеликтити или пећинске руже.[3] Хеликтити су посебна врста пећинског накита која се супротно физичким законима и земљиној тежи формира и пружа у свим правцима услед деловања ваздушних струјања.[4]

Заштита пећине

уреди

Пећина је под заштитом од 1955. године у оквиру групе спелеолошких објеката северног Калафата под називом пећина Пропала.[5] Завод за заштиту споменика природе је 1998. године прогласио Церјанску пећину за природно добро прве категорије са површином од 64 хектара.[6] Јавно предузеће Дирекција за изградњу града Ниша је задужено за управљање пећином, као и за заштиту и развој пећине.[7]

У пећини се може наћи и ватрени даждевњак који се налази на листи строго заштићених животињских врста.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Академски спелеолошко-алпинистички клуб. „Церјанска пећина”. Приступљено 30. 1. 2015. 
  2. ^ Туристичка организација Ниш. „Церјанска пећина”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  3. ^ а б NišCafe. „Излетишта у Нишу”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  4. ^ РТС. „Добродошли у Церјанку”. Приступљено 30. 1. 2015. 
  5. ^ „Туристичка организација Ниш”. 
  6. ^ Сафари клуб. „Церјанска пећина”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  7. ^ Дирекција за изградњу града Ниша. „Церјанска пећина”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015. 

Спољашње везе

уреди