Отворите главни мени

Церје је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у планинском подручју Каменичког виса, Дебелог врха и Лабуновске реке, на око 16 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 306 становника (према попису из 1991. било је 386 становника).

Церје
Церје.jpg
Церје
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПантелеј
Становништво
 — 2011.Пад 212
Географске карактеристике
Координате43°25′27″ СГШ; 21°54′23″ ИГД / 43.424166° СГШ; 21.9065° ИГД / 43.424166; 21.9065Координате: 43°25′27″ СГШ; 21°54′23″ ИГД / 43.424166° СГШ; 21.9065° ИГД / 43.424166; 21.9065
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина539 м
Церје на мапи Србије
Церје
Церје
Церје на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

ИсторијаУреди

У турским пописима из 15. века Церје се не спомиње. У попису 1564. године помиње се под садашњим називом са 26 домаћинстава и 16 неожењених и то као влашко село с примићуром Манилом, сином Боје. Асимилација сељана у србо-хришћанску рају вероватно је обављена у 16. и 17. веку. Касније се губе подаци о Церју да би било споменуто 1835. и 1841. године у вези са народном буном. У овој другој устаничкој години, заједно са осталим побуњеним селима (121 село у нишком крају), и Церје је било спаљено.

Церје је одувек имало велики атар, па су његова задружна домаћинства, поред заједничке сеоске земље, и у турском и у посттурском периоду имала крупне поседе, веће од 10 хектара. Али и поред тога Церје је у економском погледу представљало сиромашније село, оријентисано предоминантно на екстензивно планинско сточарство и продају шумског дрвета. Церје је најјаче сточарско село на сектору планине Калафат, с бројним појатама. С ових појата до 1940. године ношено је млеко за качкаваљаџиницу на потезу званом Крст, где су се у једној сезони производила око два вагона качкаваља. Осим својих, овчари Церја су током лета чували овце и домаћинстава из других села. После Другог светског рата, већ од 1955/60. године наступиле су значајније тенденције исељавања радно способног становништва, с постепеним застаревањем села (старачка домаћинства). Истовремено, већина одсељених и даље држи своје поседе на селу развијајући тиме мешовиту привреду.

У церјанском атару, године 1953, када се после једне велике кише обрушио улаз, откривена је до тада непозната Церјанска пећина. Више километара ове пећине истражено је наредне, 1954. године, а затим су је систематскије испитивали и наши познати спелеолози, др Ј. Петровић и др Ж. Мартиновић.

Према подацима пописа у Церју је 1971. године живело 99 пољопривредних, 50 мешовитих и 4 непољопривредна домаћинства.

СаобраћајУреди

До Церја се може доћи приградском линијом 14А ПАС Ниш - Виник - Каменица - Бреница - Каменица - Церје.

ДемографијаУреди

Крајем 19. века (1895. године) Церје је село са 53 задружна домаћинства и 600 становника, а 1930. године у њему су живела 103 домаћинства и 731 становника.

У насељу Церје живи 187 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 53,3 година (51,2 код мушкараца и 55,6 код жена). У насељу има 92 домаћинствa, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 935
1953. 982
1961. 917
1971. 652
1981. 512
1991. 386 386
2002. 306 306
2011. 212
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
306 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

СаобраћајУреди

До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Церје (линија бр. 14А).

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. стр. 287.

Спољашње везеУреди