Википедија

Црвени палмин сурлаш

Црвени палмин сурлаш (лат. Rhynchophorus ferrugineus) је врста инсекта из породице сурлаша (Curculionidae), такође познат и као азијски палмин жижак. Одрасле јединке су релативно велике, у распону од 2 до 5 cm дужине и обично рђасто црвене боје, али се јављају и у много других нијанси, те се лако могу помешати са другим врстама сурлаша (на пример Rhynchophorus vulneratus).[2] Ларве црвеног палминог сурлаша у деблу палме могу да копају рупе дугачке и до 1 м, што доводи до слабљења биљке домаћина и на крају до њеног угинућа. Због тога се овај инсект сматра главном штеточином у плантажама палми, укључујући кокосове палме, урмине палме и палме из којих се добија палмино уље.[3]

Црвени палмин сурлаш
Rhynchophorus ferrugineus
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Arthropoda
Класа:
Insecta
Ред:
Coleoptera
Породица:
Curculionidae
Род:
Rhynchophorus
Врста:
R. ferrugineus
Биномно име
Rhynchophorus ferrugineus
(Olivier, 1790)[1]
Синоними
  • Curculio ferrugineus Olivier, 1790
  • Curculio schach Olivier, 1790
  • Curculio vulneratus Panzerer, 1798
  • Calandra ferruginea Fabricius, 1801
  • Rhynchophorus pascha Boheman in Schönherr, 1845
  • Rhynchophorus ferrugineus v. tenuirostris Chevrolat, 1882
  • Rhynchophorus indostanus Chevrolat, 1882
  • Rhynchophorus signaticollis Chevrolat, 1882
  • Rhynchophorus pascha v. cinctus Faust, 1892
  • Rhynchophorus ferrugineus v. seminiger Faust, 1894
  • Rhynchophorus signaticollis v. dimidiatus Faust, 1894

Пореклом из тропских предела Азије, црвени палмин сурлаш проширио се и на Африку и Европу, а до Средоземља је стигао 80-их година 20. века. Први пут је забележен у Шпанији 1994. године.[4] Зараза је примећена и на Малти и у Италији (Тоскана, Сицилија и Кампања), као и у Француској 2006. године. Сурлаш се такође размножио широм Португалије, посебно на југу. Црвени палмин сурлаш рапидно се шири и дуж Јадранске обале, па је последњих година његова појава констатована и у Албанији, Словенији и Хрватској. На територији Црне Горе присуство овог инсекта први пут је примећено у Улцињу, октобра 2012. године,[5] те је Управа за безбедност хране, ветерину и фитосанитарне послове сачинила 2016. године Акциони план за спречавање ширења и сузбијање црвеног сурлаша палми.[6] Верује се да се овај веома штетни инсект појавио и у Мароку, Алжиру и другим земљама Северне Африке, али за ову тврдњу и даље нема званичне потврде.[7] Његова појава први пут је пријављена у Америци на Курасау у јануару 2009. године[8] и исте године у Аруби.[9] У Сједињеним Америчким Државама појава црвеног палминог сурлаша примећена је први пут крајем 2010. године у приморском граду Лагуна Бич, у Калифорнији.[10][11]

Животни циклус

уреди

Црвени палмин сурлаш живи у унутрашњости палме, где завршава цео животни циклус. Одрасла женка полаже јаја у крошњу палме, у меко ткиво младих листова, или у унутрашњост дебла, правећи тунеле и шупљине.[12] Из јаја се легу беле, безноге ларве. Ларва се храни, терминалним пупољцима и меким влакнима, бушећи тунеле кроз унутрашње ткиво дрвета око месец дана. Ларва може порасти у дужину 6-7 cm.[13] На преласку у стадијум лутке ларва напушта дрво и формира чауру (кокон), од сувих палминих влакана у остацима опалог лишћа у подножју дрвета. Укупан животни циклус инсекта траје 45-139 дана.[14]

Полагање јаја

уреди

Након оплодње одрасла женка може да излеже и до 500 јаја. Јаја полаже у пукотине и оштећења која је сама направила у потрази за храном или која су настала на неки други начин. Током полагања јаја женка се поставља у положај главом нагоре, према отвору, док се трећим паром ногу "анкерише" у ткиво дебла, како би могла да угура јаја у жилаво ткиво палме. Након полагања женка чува и штити јаја секретом који се брзо стврдне око јаја. У просеку женке производе око 200 јаја у једном пологу, од којих се већина излеже у року од 3 дана. Јаја су бела, цилиндрична, сјајна, овалног облика, пречника 1-2,5 мм. На леђној страни ова јаја имају посебан "поклопац", који обезбеђује кисеоник инсекту у развоју.

Ларва и лутка

уреди

Новорођена ларва је жућкасто бела, сегментирана, безнога, а глава је заштићена хитинским омотачем (карактеристичним за сурлаше), који је нешто тамније браон боје од остатка тела. Ларве имају снажне вилице којима прогризају пут од основе до круне, где се халапљиво хране. Након завршетка ларвеног развоја, ларва понекад излази из стабла и формира лутку од влакана добијених од унутрашњег ткива палме. У стадијуму лутке пролази метаморфозу у одраслу јединку - имага. Ларва може формирати лутку и у основи листа, као и у основи дебла.

Одрасла јединка - имаго

уреди

Одрасли инсект је одличан летач, способан да прелети велике раздаљине.[15] У највећем броју случајева црвени палмин сурлаш не прелази у другу палму док год она у којој живи није потпуно уништена.[12]

  •  
    Ларва
  •  
    Учаурена лутка
  •  
    Лутка
  •  
    Одрасла јединка - имаго

Симптоми заразе

уреди
 
Дебло феникс палме оштећено нападима црвеног палминог сурлаша
 
Феникс палма потпуно уништена после напада црвеног палминог сурлаша

Главни симптоми напада црвеног палминог сурлаша, увенуће и губитак крошње, постају видљиви тек када је палма готово уништена. Типичан симптом напада су клонули листови, тако да цела биљка добија карактеристичан изглед, попут кишобрана.[12] Због оштећења васкуларног ткива прво страдају доњи листови, а на крају и цела крошња. Осим директне штете нанете прогризањем ткива биљке пате и од секундарних инфекција условно-патогеним бактеријама и гљивицама, које се могу развити на оштећеном ткиву и убрзати пропадање. Када се спољни симптоми појаве зараза може бити присутна и више од 6 месеци. Код јако инфицираних палми звуци бушења и жвакања ларви могу се чути ако се уво прислони уз дебло палме. Најновија истраживања се обављају помоћу електронских детектора звука или уз помоћ паса обучених да препознају мирис сурлаша или трулежи палминог ткива, како би се инфекција открила у раном стадијуму.[14]

  •  
    Типични кишобранасти изглед нападнуте биљке
  •  
    Црвени палмин сурлаш на пресеку палминог дебла
  •  
    Основа листа после напада црвеног палминог сурлаша
  •  
    Упозорење Фитосанитарне управе Црне Горе о нападима овог опасног инсекта

Контрола и сузбијање

уреди

Главни метод контроле је примена системских инсектицида. Инсектицид се обично аплицира кроз левак, око 5 cm изнад инфициране зоне дебла. Зараза црвеним палминим сурлашем може се контролисати помоћу мамаца са феромонима и замки. У последње време користе се и нове, алтернативне технологије, које се базирају на биоинсектицидима који су дизајнирани да ефикасније контролишу и сузбијају ову штеточину. Фромони мирисом привлаче инсекта до места највеће концентрације инсектицида, који га ту најефикасније убија.[16] Још један еколошки метод контроле је употреба ентомопатогених гљива[17][18] Упоредо са биолошким методама развијају се и други методи, какав је, на пример, микроталасни обруч који се може користити за стерилизацију појединачних стабала.[19] За рано откривање црвеног палминог сурлаша може се успешно применити и биоакустика, метод који се заснива на осетљивим микрофонима који се убацују у дебло, где могу снимити било који звук, а дигиталном обрадом сигнала утврђује се да ли их емитује црвени палмин сурлаш.[20] Заражене биљке код којих су изражени сви симтоми инфекције неопходно је уклонити под надзором фитосанитарне инспекције.[12]

  •  
    Замке за привлачење и уништавање црвеног палминог сурлаша. Будва, Црна Гора
  •  
    Стругање меких лисних остатака са дебла феникс палме, као један од начина борбе против црвеног палминог сурлаша
  •  
    Лечена феникс палма која се опоравља после напада црвеног палминог сурлаша

Превенција

уреди

Како црвени палмин сурлаш воли да положи јаја у мека ткива, један од начина превенције заразе је и избегавање механичког оштећења биљке. Премазивањем рана после орезивања мртвих и старих листова такође се може смањити вероватноћа заразе. Уношење биљног материјала као што су плодови, опало лишће и сл. из заражених у незаражена подручја такође се не препоручује. Такође је могуће и превентивно третирање палми на којима нема знакова присуства сурлаша инсектицидима (Диметоат, Хлорпирифос, Неоникотиноиди).[12]

Ширење заразе

уреди

До сада је установљено да црвени палмин сурлаш напада 19 врста палми широм света. Иако је први пут примећен на кокосовим палмама у Југоисточној Азији, своје упориште нашао је, у протекле две деценије, на урминој палми у више земаља Блиског истока, а затим се проширио на Африкеу и Европу.[21] Преношење заразе потпомогнуто је уношењем инфицираног садног материјала из заражених у незаражена подручја.[4] У области Медитерана црвени палмин сурлаш наноси озбиљне штете феникс палмама (Phoenix canariensis). Тренутно, зараза је пријављена у око 15% свих земаља произвођача кокоса у свети светске кокос земљама у развоју и у скоро 50% земаља у којима се узгаја урмина палма.[22]

У лабораторијским условима овај инсект успешно је узгојен и на америчким агавама и шећерној трсци, али појава инсекта на овим врстама није запажена у природи. Постоје подаци да сурлаш од свих култивара урмине палме најчешће напада 'Sukkary' сорте.[23]

Врсте Washingtonia filifera и Chamaerops humilis често су отпорне на нападе црвеног палминог сурлаша.[24]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Rhynchophorus ferrugineus Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2010) at European and Mediterranean Plant Protection Organization (EPPO) - приступљено 4. 5. 2016.
  2. ^ Hallett, R.H., Crespi, B.J., Borden, J.H. 2004.
  3. ^ Rhynchophorus ferrugineus Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2007) at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 4. 5. 2016.
  4. ^ а б FERRY, M.; GÓMEZ, S. (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Архивирано из оригинала 27. 02. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2016. 
  5. ^ „ПРОШИРЕНЕ ГРАНИЦЕ ОБИЉЕЖЕНОГ ПОДРУЧЈА У КОЈИМА ЈЕ ПОТВРЂЕНО ПРИСУСТВО ЦРВЕНОГ ПАЛМИНОГ СУРЛАША”. Фитосанитарна управа. Архивирано из оригинала 02. 06. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2016. 
  6. ^ „Акциони план за спрјечавање ширења и сузбијање црвеног сурлаша палми - Rhynchophorus ferrugineus (Oliver)”. Фитосанитарна управа. Архивирано из оригинала 02. 06. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2016. 
  7. ^ Web informativa del picudo rojo en Canarias - приступљено 4. 5. 2016.
  8. ^ Kleine, Ben (28. 3. 2009). „Biologische bestrijding Red Palm Weevil”. Americas on Curaçao. Архивирано из оригинала 4. 6. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2016. 
  9. ^ RICHARDSON, LEN (децембар 2010). „World’s worst palm pest in state” (PDF). California Farmer. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 06. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2016. 
  10. ^ Destructive exotic beetle found in Laguna Beach Orange County Register - приступљено 4. 5. 2016.
  11. ^ Red Palm Weevil, Worst Known Pest of Palm Trees Detected in Laguna Beach Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2011), CDFA - приступљено 4. 5. 2016.
  12. ^ а б в г д „Упозорење:Нови и опасни непријатељи палми”. Министарство пољопривреде и руралног развоја. Архивирано из оригинала 08. 01. 2018. г. Приступљено 4. 5. 2016. 
  13. ^ Wattanapongsiri, A. 1966.
  14. ^ а б „THE RED PALM WEEVIL, RHYNCHOPHORUS FERRUGINEUS, A NEW PEST THREAT IN THE CARIBBEAN: BIOLOGY AND OPTIONS FOR MANAGEMENT” (PDF). CEDAF / Centro para el Desarrollo Agropecuario y Forestal. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2016. 
  15. ^ „Red palm weevils can fly 50 kilometers in 24 hours”. Приступљено 4. 5. 2016. 
  16. ^ „PALM / COCONUT PESTS”. Архивирано из оригинала 9. 5. 2016. г. Приступљено 5. 5. 2016. 
  17. ^ Gindin, G. (2006). „Evaluation of the Entomopathogenic Fungi Metarhizium anisopliae and Beauveria bassiana against the Red Palm Weevil Rhynchophorus ferrugineus” (PDF). Phytoparasitica 34(4): 370—379. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г. Приступљено 5. 5. 2016. 
  18. ^ Deadman, M. L.; Azam, K. M.; Ravzi, S. A.; Kaakah, W. „PRELIMINARY INVESTIGATIONS INTO THE BIOLOGICAL CONTROL OF RED PALM WEEVIL USING BEAUVERIA BASSIANA” (PDF). PUBHORT. Department of Crop Sciences, Sultan Qaboos University, and Department of Crop Production, UAE University. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 5. 5. 2016. 
  19. ^ „Ecopalm Ring”. Ecopalm. Приступљено 5. 5. 2016. 
  20. ^ Walid Barakat, Hussein; Hussein, Mohamed Ahmed; Becker, Thomas (август 24-28, 2009). „APPLICATION OF THE SIGNAL PROCESSING TECHNOLOGY IN THE DETECTION OF RED PALM WEEVIL” (PDF). 17th European Signal Processing Conference (EUSIPCO 2009). Glasgow, Scotland: Faculty of Life Science Engineering, Technical University of Munich. Приступљено 5. 5. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  21. ^ Dutta, Ram; Azad Thakur, Narain Singh; Bag, Tusar Kanti; Anita, Ngashepam; Chandra, Satish; Ngachan, Shishom Vano (септембар 2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Приступљено 5. 5. 2016. 
  22. ^ Faleiro, J.R. (септембар 2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016. 
  23. ^ Al-Ayedh, H. „Evaluation of Date Palm Cultivars for Rearing the Red Date Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae)”. Florida Entomologist. 3. Florida Entomological Society. 91: 353—358. Приступљено 5. 5. 2016. 
  24. ^ Dembilio, Ó.; Jacas, J. A.; Llácer, Е. (1. 2. 2009). „Are the palms Washingtonia filifera and Chamaerops humilis suitable hosts for the red palm weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Col. Curculionidae)?”. Journal of Applied Entomology. 133: 565—567. Приступљено 5. 5. 2016. 

Спољашње везе

уреди
 
Црвени палмин сурлаш на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Црвени палмин сурлаш.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црвени_палмин_сурлаш&oldid=27816726”