Отворите главни мени
Крст на брду Спасовица

Црква Светог Вазнесења Господњег (Спасовдан), познатија као Спасовица задужбина је краља Стефана Дечанског из 1331. године. Постојала је до 1913. године када су је Бугари срушили до темеља.[1]

Црква Спасовица (Св. Спаса) се налазила у атару села Николичевци у близини Ћустендила,[2] на истоименом узвишењу између река Струме и притоке јој Соволштице. Могуће је да је ово било место са којег је краљ Стефан посматрао битку, како се и вели у Карловачком летопису (почетак XVI века). У сваком случају налазила се врло близу попришта. Подигнута је у спомен на победу и спасење од невоља недуго након битке код Велбужда.

Градња је почела после 20. јула 1331. године, а живописана је у време српског цара Душана.[3]

Црква је била једнобродна поткуполна грађевина са припратом над којом су се уздизале две мање куполе.[4] Кула над наосом је била великих димензија. Црква је била дуга 12, а широка 8 метара.[5] Поред западних, имала је врата и с јужне стране. Црква је била живописана. Око ње је расло много божура,[6] који асоцира на крв ту проливену, од Срба и Бугара.

Спасовица је остала нетакнута за време Драгаша, који су столовали у Велбужду. Карловачки летопис говоди да је у то време још стајала неоштећена. Пострадала је у непознато време. У XIX веку била је сачувана до висине купола. Месно предање каже да је у неком тренутку звоно из цркве донесено у Ћустендил и постављено на тамошњу сахат-кулу те да је на звону била уписана година 1429. Становништво околних села је сваке године на Спасовдан долазило овде на сабор.

Цркву је срушила бугарска војска након пораза у Брегалничкој бици 1913. године.

РеференцеУреди

  1. ^ Мирјана Живојиновић, Мирјана Милосављевић: "Четврта казивања о Светој Гори", Београд 2005. године
  2. ^ "Гласник југословенског професорског друштва", Београд 1925. године
  3. ^ Олга Зиројевић: "Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године", Београд 1984. године
  4. ^ "Зборник Матице српске за ликовне уметности", Нови Сад 1983. године
  5. ^ Слободан Ненадовић: "Грађевинска техника у средњевековној Србији", Београд 2003. године
  6. ^ Веселин Чајкановић: "Речник српских народних веровања о биљкама", Београд 1994. године

Спољашње везеУреди