Цркве у Мушутишту

Цркве у Мушутишту којих је било укупно 11, у културно- историјском и верском погледу представљају вековима уназад јако Православно упориште српског народа на Косову и Метохији, које пружа мноштво драгоцених података, које превазилазе национални значај, јер објашњавају појаве из прошлости и културе Срба и других Словена, све до насилног запоседања територије од стране албанских сепаратиста, који су знатан број ових светиња оскрнавили, оштетили и порушили.[1]

Општи подаци

уреди

Мушутиште је било село са 188 српских кућа на Косову и Метохији. Село је размештено на око десетак километара југоисточно од Суве Реке, испод планине Пресла, у њеној долини, и на валовитом и брдовитом терену.

У историјским изворима Мушутиште се помиње почетком 14. века, тачније 1315. године, када се сматрало једним од највећих села на Косову и Метохији. Познато је да је Стефан Урош IV Душан Немањић (1308-1355), 1348. године, заједно са црквом Свете Богородице Одигитрије и црква Светог Симеона, дарован његовој задужбини, манастиру Светог Архангела код Призрена.

О значају овог села током владавине последњих владара из династије Немањића сведоче бројни остаци сакралне архитектуре, неколико цркава изграђених у Мушутишту и околини, од којих је најстарија била посвећена Богородици Одигитрији.

Осам махала колико има село: Горњу, Доњу, Ковачеву, Битићеву, Рамићеву, Пашину, Мицићеву и Драгићеву маáлу, опслуживало је у духовном погледу кроз векове православне вернике 11 православних цркава, два црквишта од којих су неке биле под заштитом Републике Србије

Списак манстири цркаве црквишта и гробаља

уреди
Ред.
бр.
Назив Локација Пос. лист
Кат парцела
Стање објекта
1 Манастир Свете Тројице Пропланак на планини Русеница
  • Пос. Лист бр.139 К. О. Мушутиште
  • Кат. Пар. Број 2437
У јуну 1999, пре доласка немачке дивизије КФОР-а у рејон манастира, прво у јуну 1999. манастирска црква је опљачкана, а потом 10. јула 1999. подметањем експлозива, од стране Албанаца, потпуно уништена. Ватра је након експлозије захватила и све зграде у манастирској порти у којима су уништени и сви древни рукописи и иконе, које су ту чуване.
2 Црква Богородице Одигитрије Црквена махала
  • Пос. Лист бр.139 К. О. Мушутиште,
  • кат. Пар. Број 3080
После повлачења југословенских снага безбедности, исељавања локалних Срба и доласка немачких снага КФОР-а, црква Богородице Одигитрије је опљачкана и оскрнављена од стране локалних Албанаца.
Свештеникова кућа и парохијски дом су опљачкани и запаљени, а црква је дигнута у ваздух и спаљена,[2] а запаљени су и стари борови који су се налазили у црквеној порти.[2]
3 Црква Светог Архангела Црквена махала
  • Пос. Лист бр.139 К. О. Мушутиште,
  • Кат. Пар. Број 2632
Црква је спаљен и делимично срушена након доласка немачких снага КФОР-а.
4 Црква Светог Атанасија Црквена махала
5 Црква Светог Николе Црквена махала
  • Пос. Лист бр.139 К. О. Мушутиште,
  • кат. Пар. Број 2594)
6 Црква Светог Николе Горња махала
  • Пос. Лист бр.139 К. О. Мушутиште,
  • Кат. Пар. Број 3007)
7 Остаци цркве Светог Симеона Горња махала
  • Пос. Лист бр.139 К. О. Мушутиште,
  • Кат. Пар. Број 387)
8 Цркве Светог Ђорђа Испод села Мијовац
9 Црква Светог Спаса Мецићева махала
  • Пос. Лист бр.139 К. О. Мушутиште,
  • Кат. Пар. Број 2442
10 Црква Свете Петке Око 1 km северозападно од села Мушутиште на пољу званом Макиш
  • Пос. Лист бр.139 К. О. Мушутиште,
  • Кат. Пар. Број 589
Црква је опљачкан, оскрнављен и запаљена по доласку немачких снага КФОР-а 1999. године.
11 Нестала и непозната црква На месту „Царевац“
12 Испоснице: Матос или Русеница Високо у планини изнад Мушутишта у Русеничкој гори Ове испоснице познате и као Матоске пећине-испоснице, код села Мушутишта, којих у литицама стена високим преко 60 метара, има осам. Оне у луку у пет-шест редова пењу се једна изнад друге, међусобно повезане степеништима клесаним непосредно у стенама.

Ово је један од најважнијих и најмање истражених делова мушутишког верско-историјског комплекса Русеничке Горе, неке врсте српске Свете Горе. Налазе се у изворишном делу Матоског Потока који са северних планина Русенице слива у село Мушутиште.

Утврђено је да је с пролеће 1995. године, група српских младића из Црквене махале у селу Мушутиште, успела да се узпентра до Матоских испосница, и уништи део затечених артефаката.

Код цркве Светог Атанасије постоји врло старо гробље. У њему се сахрањивало до пре 150 година. Постоји још једно старо гробље које је такође напуштено око 1950. године. Данас се у Мушутишту сахрањују у заједничком гробљу код црква Свете Богородице.

Девастирање светиња у Мушутишту

уреди

Систематско уништавање културне баштине на простору Мушутишта, извршили су припадници ОВК након повлачења снага СРЈ и доласка КФОР-а 1999. године.

Ослободилачка војска Косова, својим терористичким активностима избрисала је са лица земље, између осталог, неколико јединствених средњовековних бисера српске свете архитектуре у Мушутишту и његовој околини.[1]

Извори

уреди

Литература

уреди
  • Православље, 1999, Београд, бр. 775, бр. 776. и бр. 780.
  • Православље, 2002, Београд, бр. 846.
  • Православље, 2003, Београд, бр. 872.
  • Православље, 2004, Београд, бр. 889.
  • Пузовић 2006: П. Пузовић, Косово и Метохија у црквеној штампи у последњих десет година (1995-2005), Фоча.
  • Распето Косово, Београд, 1999.
  • Драгана Јањић, 2013: Косовски проблем и положај хришћанских заједница на Блиском и Средњем истоку, Баштина, Приштина – Лепосавић, св. 35, (2013). стр. 117-133.

Спољашње везе

уреди