Цртежи долине Валкамоника
Валкамоника (или Вал Камоника) долина је у нижем делу алпског дела Ломбардије, у округу Бреша у северној Италији. То је заправо горња долина реке Ољо, узводно од језера Изео.
| Цртежи на стенама Валкамонике | |
|---|---|
.jpg) | |
| Светска баштина Унеска | |
| Место |  Италија |
| Координате | 46° 01′ 26″ С; 10° 21′ 00″ И / 46.0239° С; 10.35° И |
| Укључује |
|
| Критеријуми | Културно добро: iii, vi |
| Референца | 94 |
| Упис | 1979 (-1976. седница) |
| Угроженост | не |
.jpg)
У њој се налази највећи комплекс праисторијских цртежа на стенама у Европи, с око 300.000 петроглифа које су нацртали припадници племена Камуни на стотинама стена, а датирају од млађег палеолита (око 6000. п. н. е.) па све до 19. века.[1] Ове фигуре повезане с пољопривредом, навигацијом, ратовањем и врачањем представљају изванредну сликовни документацију праисторијских обичаја и свести. Системско тумачење, типолошка класификација и хронологија проучавања праисторије, социологије и етнологије. Због тога су 1979. године цртежи уврштени на УНЕСКО-в списак Светске баштине у Европи као прва Светска баштина у Италији.[2]
Историја уреди
У подручју долине Камоника препознато је неколико раздобља настанка петроглифа која одговарају еволуцији камунијског друштва:
- Млађи палеолит (од око 8000. п. н. е.) — призори лова и ране културе;
- Неолит (4000—3000. п. н. е.), пред крај леденог доба — први верски призори, фигуре људи постају обавезне и јављају се прикази свакодневнице, врхунац уметности Камунија;
- Енеолит (3000—2000. п. н. е.) —квалитетнији наративни призори с детаљним приказима људи и сеоског живота те важних женских иницијацијских ритуала;
- Време мешања културе (од око 1000. п. н. е.) — призори битака, колиба, кола, жетви и оружја. Од тада слаби пракса стварања петроглифа.
Од 6. века п. н. е. до 476. године ову долину су контролисали Келти, а потом Римљани који су оставили руднике челика с радионицама. Након честих упада варвара, културу Камунија освајају Германи Херути, а потом Остроготи који су је готово потпуно уништили 542. године. Од 568. до 774. године њима владају Лангобарди, а потом Франци који подстичу Бенедиктинце да у долину изграде манастире и цркве. Негде око 1000. године поново се јавља потреба за осамостаљењу и самоуправом, те се стварају самосталне заједнице, тзв. вицини (le vicinie). Оне 1164. године царском дозволом постају општине (комуне), а од 1428. године припадају Млетачкој републици, те се због ње од тада споре Венеција и Миланско Војводство.
Захваљујући успешним манастирима који су подстицали рударство, сточарство и производњу вуне, долина је била привредно јако успешна. Када је 1769. године Бреша пала у руке Француске, долина је названа Cantone della Montagna и подељена је на седам жупа. Током Наполеонове владавине пропадале су пољопривреда и сточарство. Аустрија је долину припојила својој регији Серђо 1815. године, када је започела страшна глад и долину похарала куга која је потрајала до 1818. године када је основана Краљевина Италија, 52 општине долине Валкамоника су припале областима: Брено, Едоло и Писагоне.
Најпознатије цртеже је открио Валтер Ленг, географ из Бреше, 1909. године на две стене Pian delle Greppe у близини Капо ди Понте. Од 1950их, прикази с површине хиљаду стена су категорисани у великом пројекту ”Превод и класификације“ који још увек траје.[3]
Паркови уреди
Светска баштина, УНЕСКО-ва локација n° 94
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце уреди
- ^ Archeocamuni, 13. јануар 2009.
- ^ Цртежи на стенама Валкамонике на званичној страници УНЕСКО-а
- ^ „Il ciclo istoriativo camuno” [Restoration cycle] (на језику: Italian). Archeocamuni.it. Приступљено 10. 09. 2009.
