Часна трпеза

Часна трпеза (грч. ή αγία τράπεζα, το θυσιαστήριον – трапеза, Свети престо, Часни престо, Олтар, Велики олтар), у Православној Цркви је средиште и најважнији део олтарског простора на коме се приноси бескрвна жртва, односно припрема завршни чин Евхаристије. Симболизује гроб и Престо Господњи и на њој се освећују Дарови.[1]

Часна трпеза у цркви Св. Луке у Јаловику
Подизање Антиминса за време канона евхаристије, над часном трпезом

Најчешће је израђена од мермера у форми стола са централном ногом и у њу се, при освештавању, полаже честица моштију као супститутивни знак да се хришћански обред врши (и даље) на гробу мученика. У богатијим манастирима (нпр. Хиландару) часна трпеза служи и као спремиште већег броја кивота са реликвијама. Понекад се украшава рељефима, али само са страна, јер горња површина плоче стола мора да остане равна.

Часна трпеза има и обавезан инвентар који је прати: јеванђеље, престони крст, антиминс, рипиде, свећњаке, убрус, кадионицу поред и друге сасуде и предмете без којих литургија не може да се врши. Над олтаром постављан је балдахин, односно циборијум (према Православној традицији у живопису и иконопису, приказивање унутрашњости храма је у оквиру архитектонских скраћеница, неретко само с циборијумом над часном трпезом).[2]

ИзвориУреди

  1. ^ „Појмовник”. Манастир и парохија Олофстрем. Приступљено 17. 11. 2016. 
  2. ^ „Часна трпеза”. Прва српска фабрика среће. Архивирано из оригинала на датум 07. 01. 2017. Приступљено 17. 11. 2016. 

Спољашње везеУреди