Часник је лице које врши неку почасну или вишу службу.

Раније је ова ријеч означавала изабраног члана неког управног одбора, предсједништва збора, скупштине, конгреса и сл. Означавала је и чиновника тј. државног службеника.[1] Данас се ова ријеч користи сасвим ријетко.

У Краљевини Србији предсједништво Народне скупштине се називало часништвом, а у његов састав су обично улазили: предсједник, потпредсједници и секретари. При часништву Сената постојао је и квестор (домаћин).

Часник може такође да означава дјевера, кума или старог свата у сватовима. Данас се ова ријеч углавном употребљава у Хрватској са значењем ријечи официр.

ИзвориУреди

  1. ^ Речник Матице српске, С-Ш; Нови Сад * Загреб (1967). стр. 845.