Честин (Кнић)

Честин
Честин;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Кнић
Становништво
— 2022.	534
Географске карактеристике
Координате	43° 53′ 21″ С; 20° 48′ 56″ И / 43.8892° С; 20.8156° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	378 m
	Честин Честин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Честин је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 534 становника (према попису из 2011. било је 609 становника).^[1] Недалеко од Честина, налазе се остаци утврђења из средњег века.

Историја

Село Честин једно је од најстаријих насеља гружанског краја.

У засеоку Градина налазе се остаци средњовековног града Честина (кота 492), који је подигнут на античким темељима. Средњовековни утврђени град – тврђава Честин, у средњовековној гружанској жупи, први пут у историјским изворима помиње се 1367. на надгробном споменику „Годачичком епитафу” средњовековног властелина који је 34. године владао градом Честином.

Након Косовске битке, октобра 1389. Угари су заузели гружанске тврђаве Честин и Борач, које су Срби уз Турску помоћ повратили. У Српским рукама град Честин је био до 1438. када је освојен и разорен од стране Турака.

Средњовековни драгуљ села Честина свакако је манастир Каменац, кога је по традицији подигао деспот Стефан Лазаревић у периоду 1416-1426. Манастир Каменац вековима одолева времену, био је духовни стожер гружанског краја у ропству под Турцима, парохијска црква за велики број гружанских села у 19. веку. Манастирска црква вековима је славила Ваведење, а од краја 19. века слави Малу Госпојину.

Село Честин је наследило име града тј. Честинске тврђаве, чији се остаци налазе у сеоском атару. Честин се као село први пут помиње у турским пописима крајем 15.века. Село Честин се помиње у аустријским пописима из периода 1718-1739.

По усменом предању, део становништва села Честина је порекла источне Херцеговине, и старе Рашке, а у мањој мери са Косова тачније северне и западне Метохије.

Међу првим школама у ослобођеној Србији отворена је прва школа у Гружанском крају у Честину (код манастира Каменца) 1818. године.

Током 19. и 20. века Честин је изнедрио многе војсковође, државнике и много умних људи различитих струка. Сеоска литија слави се првог дана Васкрса. Споменик палим ратницима је подигнут 1936.^[2]

У селу су поред сеоског туризма развијени и излетнички и ловни туризам. У Честину и његовој непосредној близини очуван је велики број старих зграда народног градитељства који дају посебну драж овом крају. Овде се налази Кућа Петра Туцаковића у Честину.

Демографија

У насељу Честин живи 555 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (43,4 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 233 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.391
1953.	1.346
1961.	1.219
1971.	1.004
1981.	929
1991.	768	745
2002.	674	703
2011.	609
2022.	534

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	672	99,70%
непознато	2	0,29%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	1
80+	7	19
75—79	13	21
70—74	36	43
65—69	21	27
60—64	22	17
55—59	22	26
50—54	16	22
45—49	22	22
40—44	22	21
35—39	22	13
30—34	22	17
25—29	14	22
20—24	18	15
15—19	19	14
10—14	20	14
5—9	19	14
0—4	12	18
Просек :	43,4	47,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	251	276	290	269	270	249	233

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	62	64	30	33	20	14	7	3	0	0	2,87

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	277	73	172	21	11
Женски	300	37	176	78	9
УКУПНО	577	110	348	99	20

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	147	55	0	1	48
Женски	95	55	0	0	17
УКУПНО	242	110	0	1	65
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	1	10	2	18
Женски	0	2	2	2	2
УКУПНО	1	3	12	4	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	4	3	1
Женски	0	0	1	8	3
УКУПНО	1	0	5	11	4
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	1
Женски	0	0	0	3
УКУПНО	1	0	0	4

Види још

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ "Политика", 24. авг. 1936, стр 7
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] "Политика", 24. авг. 1936, стр 7

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]