Читаоница у Лозници
Читаоница у Лозници је основана 20. августа 1868. године у Лозници, под називом Друштво Подринске слоге. Оснивач Читаонице је дружина (друштво) Подринска слога. Циљ друштва је био да ради на културно просветном и привредном пољу не само у Лозници него и у целом Подрињу.[1] Ова читаоница је испуњавала све обавезе и одговарала на расписе министарства као и друге грађанске читаонице.[2]
 | |
| Оснивање | 1868. |
|---|---|
| Локација | Лозница Кнежевина Србија |
Историјат уреди
Читаоница у Лозници није била самостална, већ је радила као део дружине Подринска слога. Дружина се састојала од 143 чланова који су истовремено били и чланови читаонице. Била је једна од најјачих дружина у предратној Србији. Вук Караџић је друштву за живота поклонио своје књиге за читаоницу.[1] Новац од чланарине за Дружину коришћен је за набавку књига и периодике за читаоницу.[3]
Периодика уреди
Године 1874. у читаоницу је стигло 24 домаћа наслова периодике и два инострана[3].
Домаћи часописи уреди
- Будућност
- Београдске новине
- Глас народа
- Глас Црногорца
- Граничар
- Жижа
- Застава
- Исток
- Јавност
- Јавор
- Ново доба
- Панчевац
- Позориште
- Преодница
- Рад
- Србија
- Србске новине
- Сион
- Тежак
- Учитељ
- Школа и Smisle
Страни часописи уреди
- Кореспонденција (бугарски часопис)
- Leipziger Illustrierte Zeitung (немачки часопис)
Касније године уреди
Године 1880. читаоница је имала редовне чланове који су давали новац за одржавање читаонице али пошто су трошкови читаонице били већи од прихода Дружина је дотирала остатак новца. У читаоници је било 485 књига, 30 слика и 7 мапа[3]. После смрти Вука Караџића а на предлог професора цртања Андре Стошића, из поштовања према Вуку 1892. године назив друштва промењен је у Караџић[1].
Читаоница данас уреди
Читаоница у Лозници као део друштва „Подрињска слога“, уништена је за време Првог светског рата.
Данас, традицију читалаштва у Лозници баштини Библиотека Вуковог завичаја, која се налази се у улици Светог Саве.[4]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в „Друштво "Караџић" ће ускоро завршити Дом културе”. Правда: 19. 15. 04. 1937.
- ^ Ковијанић, Гаврило (1986). Трагом читалишта у Србији. Београд: Народна књига. стр. 169—183.
- ^ а б в Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у XIX веку. Панчево: Градска библиотека. стр. 218—219.
- ^ „Библиотека Вука Караџић”. Лозница лидер западне Србије. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2017.
Литература уреди
- Стаменић, Драган; et al. (2006). Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског округа. Ваљево: Завод за заштиту споменика културе Ваљево.
