Чифлук Разгојнски

Чифлук Разгојнски је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 312 становника (према попису из 2002. било је 335 становника).

Чифлук Разгојнски
Чифлук Разгојнски
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.312
Географске карактеристике
Координате43° 06′ 25″ С; 21° 56′ 35″ И / 43.106833° С; 21.943° И / 43.106833; 21.943
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина265 m
Чифлук Разгојнски на карти Србије
Чифлук Разгојнски
Чифлук Разгојнски
Чифлук Разгојнски на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Положај и тип села уреди

Село је подигнуто поред леве обале Јужне Мораве, на њеној алувијалној равни.

Припада селима збијеног типа, са кућама углавном поред пута који води из Брејановца за Разгојну. Због те карактеристике сматра се и друмским насељем.[1]

Етимологија уреди

Село је највероватније добило име по чифлуку који је назван Разгојнски јер му је село Разгојна било најближе односно зато што су господари чифлука били и господари Разгојне.

Чифлук је, у доба турске владавине, био назив за имање у власништву спахија. Спахије су могле чифлучку земљу обрађивати у личној режији или давати у закуп. Најефикаснији и најрентабилнији начин привређивања на чифлуцима, за њихове власнике, био је обрада земље помоћу најамних радника са којима је чифлук сахибија склапао сваке године уговор о раду. Радници су живели у зградама подигнутим на чифлуку а били су плаћени у натури и у новцу. Тако је и са овим чифлуком поступао његов власник који је у народу остао упамћен као Пашага.

Временом је, од насеља људи који су радили на овом чифлуку, створено самостално сеоско насеље.[1]

Воде уреди

Кроз атар села протиче Јужна Морава. Због њеног притиска издан је висока те се лако до ње долази. Последица тога је да свака кућа у селу има свој бунар.[1]

Путеви уреди

Налази се на путу који спаја Лесковац са Разгојном и Бабичком.[1]

Демографија уреди

У насељу Чифлук Разгојнски живи 270 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,9 година (41,7 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 88 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,81.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 466
1953. 469
1961. 443
1971. 425
1981. 413
1991. 372 365
2002. 335 337
2011. 312
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
335 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г Јовановић В. Ј., (1979.): Лесковачко поље и Бабичка гора, Издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковац
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди