Шаблон:ИЧ-Аспирин

Тродимензионални модел аспирина
Тродимензионални модел аспирина

Аспирин или ацетилсалицилна киселина (лат. Acidum acetylsalicylicum) лек је из породице салицилата, који се често користи против блажих болова, као антипиретик (против грознице), и против запаљења. У малим дозама делује као антикоагуланс (спречава згрушавање крви), па се користи у секундарној превенцији инфаркта миокарда. Аспирин је један од најсвестранијих лекова у медицини и један од најстаријих (прва употреба лекова сличних аспирину забележена је у античкој Грчкој). Почетни материјал потребан за синтезу аспирина — салицилна киселина — релативно је јефтин, јер се може добити процесом карбоксилације фенола са угљен-диоксидом. У индустријској производњи аспирина најчешће се користи процес естерификације.

Име аспирин је сковала немачка компанија Бајер. У неким земљама се ово име користи као име за лек, а не као заштићено име. У земљама у којима је аспирин и даље заштићeно име, користи се скраћеница ASA (енгл. acetylsalicylic acid), ASS (нем. Acetylsalicylsäure) или AAS (шп. ácido acetilsalicílico). У земљама бивше Југославије лек је познат и као андол. Аспирин се може наћи у више од 100 комерцијалних лекова широм света (анацин, ексцедрин, корицидин, мидол итд.). Иако је раније аспирин чинио више од 90 % целокупног тржишта комерцијалних аналгетика, данас се поред њега све више могу наћи лекови на бази ацетаминофена (40 %), ибупрофена (26 %) и напроксена (6 %). Данас је аспирин још увек један од најраспрострањенијих лекова у свету, са отприлике 40.000 тона потрошње сваке године.