Шпањи
Шпањи су предсловенски народ који је био настањен на тлу данашње Црне Горе, на подручју племена Пјешиваца и Бјелопавлића. По доласку Словена стопили су се са њима. Предања као могуће њихове огранке спомињу Матаруге, Криче, Мацуре, Матагуже, Букумире и Малоншиће. О њима сједоче бројни топоними и градине, особито у племену Пјешивци.[1]
Етимологија уреди
Према мишљењу Шпира Кулишића, у називу Пјешивци очувало се значење назива Шпањи. Од старогрчког Spanios у значењу риједак, го, којим су Грци могли означавати илирске становнике голих, карсних брда - "Голобрђане". Сам назив Пјешивац долази од ријечи ћелав, а односило би се на становнике голих брда, односно на прастановнике тих брда "Голобрђане". [2]
Поријекло уреди
Тачно поријекло Шпања није позато. У народном сјећању, Шпањи су најстарији становници и често се доводе у везу са Римљанима. У неким предањима Римљани и Шпање су један народ, док их дио научног круга сматра за огранак илирских народа.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Шобајић 1996, стр. 52-54.
- ^ Шпиро Кулишић:Завршна разматрања
- ^ Шобајић 1996, стр. 52.
Литература уреди
- Шобајић, Петар (1996). Бјелопавлићи и Пјешивци. Подгорица: ЦИД. стр. 52—54. ISBN 86-495-0012-9.