Шумска кукумавка

Шумска кукумавка (лат. Athene blewitti) ендемска је врста сове која живи у шумама Централне Индије. Ова врста је на ивици изумирања. Припада фамилији правих сова - Strigidae. Након што је описана 1873. године, врста није била виђена након 1884. и сматрала се изумрлом,[2] све док је Памела Размусен није видела 113 година касније, 1997. године.[3][4] Уочена је на малом броју локалитета у веома малим популацијама у све мањим шумама Централне Индије, што шумску кукумавку сврстава у групу критично угрожених врста.

Шумска кукумавка
Athene blewitti
Athene blewitti
Научна класификација
Царство:
Тип:
Хордати (Chordata)
Класа:
Птице (Aves)
Ред:
Сове (Strigiformes)
Породица:
Типичне сове (Strigidae)
Род:
Врста:
A. blewitti
Биномно име
Athene blewitti
(Hume, 1873)
  Тренутна распрострањеност
  Праисторијска распрострањеност
Синоними

Heteroglaux blewitti

Опис

уреди

Шумска кукумавка је мала птица, величине око 23 центиметара. Има релативно велику лобању и кљун. За разлику од пегаве кукумавке, шумска кукумавка има мање и слабије изражене тачке на леђима. Горњи део тела је тамне сиво-браон боје. Горњи део груди је браон испресецан белим шарама, док је доњи део готово бео, нарочито код мужјака. Крила и реп су такође оивичени белом бојом. Тамно перје испод крила видљиво је у лету. Лице је бледо обојено, а очи су буљаве и жуте.[5]

Врсту је уочио Ф. Р. Блуит децембра 1872. године, а описана је 1873. године.[5][6]

Распрострањеност

уреди

Шумска кукумавка је забележена у Централној Индији, а до 1997. године била је позната само на основу седам примерака у музејима у северној Махараштри, југоисточном Мадја Прадешу и западној Ориси. Последњи пут пре тога, врста је била забележена од стране Ричарда Мајнерцахена, који је тврдио да ју је видео у Гуџарату. Претрага у Гуџарату била је неуспешна све док врста није била поново откривена новембра 1997. године од стране америчких орнитолога,[3][7] укључујући и Памелу Размусен, а открили су је у подножју Сатпуре, североисточно од Мумбаја.

Понашање

уреди

Шумске кукумавке лове са одређеног места где седе и чекају плен. Док чекају плен, шетају реп с једне стране на другу, а још узбуђеније кад крену да јуре плен. Студије су показале да њихову исхрану сачињавају 60% гуштери, 15% глодари, 2% птице и остали бескичмењаци и жабе. Када лежу на јајима, мужјаци доносе храну женкама, док оне искључиво леже на јајима. Након излегања, млади добијају перје након 30-32 дана.[8]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ BirdLife International (2013). „{{{taxon}}}”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Ripley, S. D. (1976). „Reconsideration of Athene blewitti (Hume).”. J. Bombay Nat. Hist. Soc. 73: 1—4. 
  3. ^ а б Rasmussen, C. P. & King B. F. (1998). „The rediscovery of the Forest Owlet Athene (Heteroglaux) blewitti.” (PDF). Forktail. 14: 53—55. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 2. 2012. г. Приступљено 16. 1. 2016. 
  4. ^ Rasmussen, P. C. & Collar, N. J. (1999). „Major specimen fraud in the Forest Owlet Heteroglaux (Athene auct.) blewitti.”. Ibis. 141 (1): 11—21. doi:10.1111/j.1474-919X.1999.tb04258.x. 
  5. ^ а б Rasmussen, PC & Collar, NJ (1998). „Identification, distribution and status of the Forest Owlet Athene (Heteroglaux) blewitti.” (PDF). Forktail. 14: 43—51. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 7. 2012. г. Приступљено 16. 1. 2016. 
  6. ^ Hume, A. O. (1873). „Novelties.”. Stray Feathers. 1: 464—483. 
  7. ^ Rasmussen, PC & Ishtiaq, F. (1999). „Vocalizations and Behaviour of Forest Spotted Owlet Athene blewitti.” (PDF). Forktail. 15: 61—66. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 7. 2012. г. Приступљено 16. 1. 2016. 
  8. ^ Farah Ishtiaq, Asad R. Rahmani & Pamela Rasmussen (2002). Ecology and behaviour of the Forest Owlet (Athene blewitti) in Ecology and Conservation of Owls: Proceedings of the Owls 2000, Canberra, Australia (Editors Ian Newton, Rodney Kavanagh, Jerry Olsen, Iain Taylor). CSIRO Publishing. ISBN 978-0-643-06794-3. 

Литература

уреди
  • Farah Ishtiaq, Asad R. Rahmani & Pamela Rasmussen (2002). Ecology and behaviour of the Forest Owlet (Athene blewitti) in Ecology and Conservation of Owls: Proceedings of the Owls 2000, Canberra, Australia (Editors Ian Newton, Rodney Kavanagh, Jerry Olsen, Iain Taylor). CSIRO Publishing. ISBN 978-0-643-06794-3. 

Спољашње везе

уреди