1,3-Dihlorobenzen
Хемијско једињење
1,3-Dihlorobenzen je organsko jedinjenje sa formulom C6H4Cl2. Ono je najmanje zastupljeni izomer dihlorobenzena. Ovaj materijal je bezbojna tečnost koja je nerastvorna u vodi. Ono se formira kao manji nusprodukt hlorinacije benzena. Isto tako se može pripremiti direktnim putem koristeći Sandmejerovu reakciju polazeći od 3-hloroanilina. Ovo jedinje je proizvod izomerizacije drugih dihlorobenzena na visokim temperaturama.[3]
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
1,3-Dihlorobenzen
| |
| Drugi nazivi
m-Dihlorobenzen; meta-Dihlorobenzen
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.007.994 |
| |
| Svojstva | |
| C6H4Cl2 | |
| Molarna masa | 147,00 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | bezbojna trečnost |
| Gustina | 1,288 g/cm3 |
| Tačka topljenja | −22 °C (−8 °F; 251 K) |
| Tačka ključanja | 172 °C (342 °F; 445 K) |
| nerastvoran | |
| Opasnosti | |
| Tačka paljenja | 65 °C (149 °F; 338 K) |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Reference уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Beck, Uwe; Löser, Eckhard (2011). „Chlorinated Benzenes and Other Nucleus‐Chlorinated Aromatic Hydrocarbons”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 9783527303854. doi:10.1002/14356007.o06_o03.