25. домобрански пјешадијски пук
25. домобрански загребачки пјешадијски пук (хрв. 25. domobranska zagrebačka pješačka pukovnija, мађ. Zágrábi 25. honvéd gyalogezred, њем. Zagraber Landwehr-Infanterie-Regiment Nr.25) био је пјешадијски пук Краљевског хрватског домобранства, оружаних снага Краљевине Хрватске и Славоније, које су биле дио Оружаних снага Аустроугарске.
| 25. домобрански загребачки пјешадијски пук | |
|---|---|
| хрв. 25. domobranska zagrebačka pješačka pukovnija | |
| Постојање | 1880—1919. |
| Земља |  Краљевина Хрватска и Славонија Аустроугарска |
| Формација | Краљевско хрватско домобранство |
| Тип | пјешадија |
| Величина | 2918 припадника[1] |
| Мото | За дом и краља крв пролит ваља![2][3] |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Команданти пука | Анте Матасић (1914) Матија Мурковић (1914—1918) |
Штаб пука се налазио у Загребу,[4] гдје је уједно био и штаб 1. и 3. батаљона, док је штаб 2. батаљона био у Вараждину.[5]
Историја уреди
Јединица је образована 1889. на основи 25. пјешадијске полубригаде, која је основана 1874. на основи 79, 80. и 83. домобранске чете.[1] Команду над пуком 1914. преузео је пуковник Аустроугарске војске Анте Матасић,[6] који је исте године укључен у састав 42. домобранску пјешадијску „вражју” дивизију. Дивизија је у свом саставу имала 14 хиљада људи, а њом је командовао генерал-пуковник Стјепан Саркотић. Ова војна јединица била је једна од највећих јединица у историје Хрватске.
25. пук је свој борбени пут започео у Срему, учествујући у првим биткама Првог свјетског рата:[7] учествовао је у Церској и Колубарској бици против Српске војске, гдје је претпио пораз. Од 1915. дјеловао је у Галицији против Руске императорске војске; штаб се налазио у селу Глибовка (данас Богородчански рејон Ивано-Франковске области), а претрпио је велике губитке због руске офанзиве у љето 1916. године.[8] Почетком 1918. пук је у саставу дивизије упућен у Италију, гдје наставио са службом до краја рата.[7]
У децембру 1918. јединице 25. пука, искористивши метеж у распадућој Аустроугарској, ступиле су у борбу с угарским трупама за Међимурје и поразиле их.[9] У тим борбама су се на страни хрватских домобрана борили 25. и 26. пјешадијски пук, као и 53. и 96. пјешадијски пук аустроугарске Заједничке војске.[10]
Распуштање уреди
Држава Словенаца, Хрвата и Срба образована је 1918. и тиме је уједно започет процес распуштања Краљевског хрватског домобранства. У 13 часова 5. децембра припадници 25. пука изашли су на Трг бана Јелачића у Загребу, протествујући против распуштања домобранства. Заједно са грађанима истакли су неколико хрватских застава, узвикујући „Република” и „Хрватска”. Међутим, на њих је с околних кровова отворена ватра из пушака и митраљеза. У пуцњави је погинуло 13 људи, а 17 је рањено.
Почетком 1919. 25. и 26. пук су ипак укинути,[9] а њихови припадници су наставили највећим дијелом да служе у Југословенској војсци. Према ријечима Мирослава Крлеже, који је и сам служио у пуку, 25. пук је имао 14 хиљада погинулих војника[11] (26. пук — 20 хиљада погинулих, а 53. пук — 18 хиљада), али тачни подаци о погинулим и рањеним још увијек нису установљени. Архиви са подацима о припадницима Хрватског домобранства чувају се у Бечу, Будимпешти и Београду.
Састав уреди
Према саставу из 1914. национални састав пука био је сљедећи: 97% Хрвата и Срба, 3% осталих народности Аустроугарске.[5]
Познати припадници уреди
- Јосип Броз Тито[12] — наредник пука. Током Галичке битке заробили су га Руси.
- Мирослав Крлежа — официр у резервном саставу. Своје сјећања је одразио у роману „Заставе”.
- Иван Томашевић — капетан пука. Касније је служио у Југословенској војсци (пуковник) и Хрватском домобранству (генерал).
Референце уреди
- ^ а б Pojić, Milan (2000). „Ustroj Austrougarske vojske na ozemlju Hrvatske 1868.-1914.”. Arhivski vjesnik (на језику: хрватски) (43): 147—169. ISSN 0570-9008. Приступљено 10. 3. 2023.
- ^ Smetko, Andreja (2012). Dadoh zlato za željezo-Hrvatska u Prvom svjetskom ratu 1914.–1918. (PDF). Zagreb: Muzejsko-pedagoška knjižica, Hrvatski povijesni muzej. Приступљено 11. 3. 2023.
- ^ „Prigodna zastavica hrvatskih domobrana”. hismus.hr. Hrvatski povijesni muzej. Приступљено 11. 3. 2023.
- ^ „The Austro-Hungarian Order of Battle in Galicia 1914”. austro-hungarian-army.co.uk. Austro-Hungarian Land Forces 1848-1918. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 10. 3. 2023.
- ^ а б „Austro-Hungarian Army - Landwehr Infantry Regiments 1914”. austro-hungarian-army.co.uk. Austro-Hungarian Land Forces 1848-1918. Архивирано из оригинала 4. 10. 2021. г. Приступљено 10. 3. 2023.
- ^ „Infanterieregimenter der ö.u. Armee 1914”. www.weltkriege.at. Приступљено 10. 3. 2023.
- ^ а б Aralica, Tomislav (6. 6. 2011). „Izviđački zrakoplov 42. divizije u Italiji”. vojnapovijest.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 10. 3. 2023.
- ^ Graljuk, Boris (2013). Vuković, Đurđica, ур. „Bojišnice i grobišta hrvatskih vojnika na karpatskom ratištu u Prvom svjetskom ratu” (PDF). Riječi (на језику: хрватски). Matica hrvatska Sisak. 1—3: 16—17. Приступљено 10. 3. 2023.
- ^ а б Čapo, Hrvoje (28. 12. 2008). „Broj primljenih časnika bivše austrougarske vojske u vojsku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”. Časopis za suvremenu povijest (на језику: хрватски). 40 (3): 1087—1103. ISSN 0590-9597. Приступљено 11. 3. 2023.
- ^ Horvat, Damir (16. 4. 2010). „Pripreme za konačno oslobođenje Međimurja”. Hrvatski povijesni portal. Архивирано из оригинала 26. 04. 2016. г. Приступљено 11. 3. 2023.
- ^ Krleža, Miroslav (1967). Zastave: Knjiga treća (на језику: енглески). Zora. Приступљено 11. 3. 2023.
- ^ Gažević, Nikola (1970). Vojna enciklopedija (на језику: српски). II. Redakcija Vojne enciklopedije. стр. 132. Приступљено 11. 3. 2023.