72 дана

српско-хрватски филм из 2010. године у режији Данила Шербеџије

72 дана (Седамдесет и два дана) је црна комедија из 2010. године коју је режирао Данило Шербеџија[1], као свој први дугометражни играни филм у хрватско-српској копродукцији.[2][3]

72 дана
Седамдесет и два дана.jpg
Изворни наслов72 дана
Жанрцрна комедија
РежијаДанило Шербеџија
СценариоДанило Шербеџија
ПродуцентИван Малоча
Предраг Јаковљевић
Весна Морт
Дејан Вражалић
Главне улогеРаде Шербеџија
Богдан Диклић
Мира Бањац
Крешимир Микић
Живко Аночић
МузикаMирослав Тадић
СценографијаМарио Ивезић
КамераСаша Рендулић
МонтажаИвана Фумић
Издавачка кућаИнтер филм Загреб
Хрт
Ванс Београд
Година2010.
Трајање92 минута
ЗемљаХрватска, Србија
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

Филм је своју премијеру у Хрватској имао 20. јула 2010[3]. године на Филмском фестивалу у Пули, а у Србији 23. августа 2010. године на Филмским сусретима у Нишу.

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Америчка пензија деда Ђурђа, коју прима његова удовица Неђа је једини извор прихода за личку породицу Париповић. Након што баба изненада умре, њихова егзистенција је озбиљно угрожена, па глава породице Мане, заједно са сином Тодором и братом Јојом смишља занимљив план: заменити бабу!

Мане је одлучан да спроведе наум у дјело па макар морао с пута померити радозналог сусједа Милу, не одвећ заинтересованог локалног полицајца, пијаног поштара па чак и чланове властите породице.

С идејом су сви одушевљени осим Бранка, Јојиног сина, коме је једина жеља са дјевојком Личом побјећи што даље од њих. Он има и још један проблем. Пронашли су га каматари због којих се и сакрио у овај крбавски засеок.[1][3]

УлогеУреди

Глумац Улога
Раде Шербеџија Мане Париповић
Крешимир Микић Бранко
Богдан Диклић Јоја Париповић
Живко Аночић Тодор
Мира Бањац баба Неђа
Дејан Аћимовић Миле
Луција Шербеџија Лица Свилар
Небојша Глоговац полицајац Дане
Предраг Вушовић поштар Лука
Драган Николић каматар 1
Перо Мочибоб каматар 2
Мила Манојловић Нана

Инспирација за филмУреди

Сценарио за „Седамдесет и два дана“ Данило Шербеџија је написао још 1999. године. Написао је сценарио за филм у коме кроз црни хумор предочава специфичан лички менталитет. Прича је инспирисана анегдотом коју је чуо у мариборској касарни, када му је један војник рекао да његова породица не ради ништа друго осим што брине да им баба што дуже живи, јер добија америчку пензију.[4]

ЗанимљивостУреди

У филму је Лика изабрана као окружење, а Личани као ликови. Данилова породица потиче из Лике, а Раде је ту и рођен. Једна од две куће у којој је филм сниман је кућа Радетовог ујака у којој се Радетова мајка родила.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Седамдесет и два дана”. Мој Тв хр. Приступљено 20. 1. 2021. 
  2. ^ „Седамдесет и два дана”. Мој Тв. Приступљено 20. 1. 2021. 
  3. ^ а б в „72 дана”. База ХР кинематографије. Приступљено 23. 1. 2021. 
  4. ^ а б „Седамдесет и два дана (Данило Шербеџија 2010)”. Филмске радости. Приступљено 20. 1. 2021. 

Спољашње везеУреди