Mir Ališer Navoj (9. februar 1441 – 3. januar 1501), takođe poznat kao Nizam-al-Din ʿAli-Šir Heravi[n 1] (Čagatajaki turkijski/pers. نظام‌الدین علی‌شیر نوایی), bio je turkijski[1] pesnik, pisac, političar, lingvista, mistik i slikar[2] koji je bio najveći predstavnik čagatajske književnosti.[3][4]

Ališer Navoj
A commemorative Soviet stamp made in honour of Alisher Navaiy's 550th birthday
Komemorativna sovjetska marka izdata u čast 550. rođendana Ališera Navoja
Puno imeNizam al-Din Ališer Navoj
Ime po rođenjuNizām al-Din Alisher Navaiy
Datum rođenja9. februar 1441.
(Islamski kalendar: Ramadan 17, 844)
Mesto rođenjaHerat
 Timuridsko carstvo
Datum smrti3. januar 1501
(Islamski kalendar: Džumada II 12, 906) (starost 59)
Mesto smrtiHerat
 Timuridsko carstvo
ZanimanjePesnik, pisac, političar, lingvista, mistik i slikar
Ališer Navojev portret u Isfani, Kirgistan

Navoj je smatrao da su čagatajski i drugi turkijski jezici bili superiorni u odnosu an persijski u pogledu književne primene, što je neuobičajeno gledište za to vreme. On je branio takvo gledište u svom radu pod nazivom Upoređivanje dva jezika. On je naglašavao svoje verovanje u bogatstvo, preciznost i kovnost turkijskog rečnika za razliku od persijskog.[5]

RadУреди

 
Ališer Navoj prikazan na sovjetskoj poštanskoj marki iz 1942. godine kojom se komemoriše petstota godišnjica njegovog rođenja.

Ališer je služio kao javni administrator i savetnik svog sultana, Huseina Bejkaraha. Takođe je bio graditelj za koga se navodi da je osnovao, obnovio ili obdario oko 370 džamija, medresa, biblioteka, bolnica, karavansaraja i drugih obrazovnih, pobožnih i dobrotvornih ustanova u Horasanu. U Heratu je bio odgovoran za 40 karavansaraja, 17 džamija, 10 rezidencija, devet kupaonica, devet mostova i 20 bazena.[6]

Među Ališerovim najpoznatijim građevinama su mauzolej mističnog pesnika iz 13. veka, Farida al-Dina Atara, u Nišapuru (severoistočni Iran) i Kalasijska medresa u Heratu. On je bio jedan od instrumentalnih doprinosioca arhitekturi Herata, koja je, po rečima Renea Gruseta, postala „Firenca onoga što se s pravom naziva Timuridskom renesansom”.[7] Štaviše, bio je promotor i pokrovitelj učenja, umetnosti i pisma, muzičar, kompozitor, kaligraf, slikar i vajar, i tako slavan pisac da ga je Bernard Luis, poznati istoričar islamskog sveta, nazivao „turskim Čoserom”.[8]

NasleđeУреди

Navoj je jedan od najomiljenijih pesnika među centralnoazijskim turkijskim narodima. Generalno se smatra najvećim predstavnikom književnosti na čagatajskom jeziku.[3][4] Njegovo vladanje čagatajskim jezikom bilo je takvo da je postao poznat kao „jezik Navoja“.[3]

Iako su sve primene modernih centralnoazijskih etnonima na ljude Navojevog vremena anahrone, sovjetski i uzbekistanski izvori smatraju Navoja etničkim Uzbekom.[9][10][11] Prema Muhamedu Hajdaru, koji je napisao Tarikh-i-Rashidi, Ališer Navoj je bio potomak ujgurskih Bakši pisara,[12] što je navelo neke izvore da Navoja nazivaju potomkom Ujgura.[4][13][14] Međutim, drugi naučnici kao što je Kazujuki Kubo se ne slažu sa ovim stavom.[15][16]

Sovjetski i uzbekistanski izvori smatraju da je Navoj značajno doprineo razvoju uzbekistanskog jezika i smatraju ga osnivačem uzbekistanske književnosti.[9][10][17][18] Početkom 20. veka, sovjetska lingvistička politika je čagatajski jezik preimenovala u „starouzbekistanski“, što je, prema Edvardu A. Olvortu, „jako izobličio književnu istoriju regiona“ i korišćeno je da bi autorima kao što je Ališer Navoj dao uzbekistanski identitet.[19]

U decembru 1941, ceo Sovjetski Savez je proslavio Navojevu petstogodišnjicu.[20] U Lenjingradu koji su blokirali nacisti, jermenski orijentalista Josif Orbeli vodio je festival posvećen Navoju. Nikolaj Lebedev, mladi specijalista istočnjačke književnosti koji je patio od akutne distrofije i više nije mogao da hoda, posvetio je poslednje trenutke svog života čitanju Navojeve pesme Sedam putnika.[21]

Mnoga mesta i institucije u Uzbekistanu i drugim zemljama Centralne Azije nose imena po Ališeru Navoju. Navojska oblast, grad Navoj, Nacionalna biblioteka Uzbekistana nazvana po Ališeru Navoju,[22] Ališer Navojeva opera i baletski teatar, stanica taškentskog metroa Ališer Navoj i Međunarodni aerodrom Navoj – svi su nazvani po njemu.

Godine 2021, održana je međunarodna duhovna manifestacija posvećena 580. godišnjici Ališir Navoja u Kući prijateljstva u Nur-Sultanu, Kazahstan.[23]

NapomeneУреди

  1. ^ U ranoj novoj persijskoj i istočnoj savremenoj varijanti persijskog jezika postoje dva različita samoglasnika ī i ē koji su prikazani istim persijsko-arapskim slovom ی, a u standardnoj transliteraciji oba obično bivaju transliterisana kao ī. Međutim, kada se razmotri razlika ī i ē, njegovo ime treba prevesti kao Ališer

ReferenceУреди

  1. ^ Richards, John F. (1995), The Mughal Empire, Cambridge University Press, стр. 6, ISBN 978-0-521-56603-2 
  2. ^ Subtelny, Maria Eva (2013). „ʿAlī Shīr Navāʾī”. Brill Online. Encyclopaedia of Islam. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2018. Приступљено 16. 10. 2015. 
  3. ^ а б в Robert McHenry, ур. (1993). „Navā'ī, (Mir) 'Alī Shīr”. Encyclopædia Britannica. 8 (15th изд.). Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc. стр. 563. 
  4. ^ а б в Subtelny 1993, стр. 90-93.
  5. ^ "قیاس الغتین" نوائی پایه دانشی ندارد.
  6. ^ Alisher Navoi. Complete Works in 20 Volumes. 1—18. Tashkent. 1987—2002. 
  7. ^ Subtelny, Maria Eva (novembar 1988). „Socioeconomic Bases of Cultural Patronage under the Later Timurids”. International Journal of Middle East Studies. 20: 479—505. doi:10.1017/s0020743800053861. 
  8. ^ Hoberman, Barry (1985). „Chaucer of the Turks”. Saudi Aramco World: 24—27. 
  9. ^ а б Valitova 1974, стр. 194–195.
  10. ^ а б A. M. Prokhorov, ур. (1997). „Navoi, Nizamiddin Mir Alisher”. Great Encyclopedic Dictionary (на језику: руски) (2nd изд.). Saint Petersburg: Great Russian Encyclopedia. стр. 777. 
  11. ^ Umidbek (9. 2. 2011). „Alisher Nava'i Remembered in Moscow”. Radio Free Europe/Radio Liberty (на језику: узбечки). Приступљено 28. 1. 2012. 
  12. ^ Subtelny, Maria Eva (1979—1980). 'Alī Shīr Navā'ī: Bakhshī and Beg. Eucharisterion: Essays presented to Omeljan Pritsak on his Sixtieth Birthday by his Colleagues and Students. 3/4. Harvard Ukrainian Studies. стр. 799. 
  13. ^ Paksoy, H. B. (1994). Central Asia Reader: The Rediscovery of History. M.E. Sharpe. стр. 22. ISBN 978-1-56324-202-1. 
  14. ^ Kutlu, Mustafa (1977). Türk Dili ve Edebiyatı Ansiklopedisi: Devirler, İsimler, Eserler, Terimler. 7. Dergâh Yayınları. стр. 37. 
  15. ^ Golombek, Lisa (1992). Timurid Art and Culture: Iran and Central Asia in the Fifteenth Century. Middle East Studies Association of North America Meeting. Brill. стр. 47. 
  16. ^ Kabo, Kazuyuki (1990). „ミール・アリー・シールの学芸保護について” [Mir 'Ali Shir's Patronage of Science and Art]. 西南アジア研究: 22—24. 
  17. ^ „Alisher Navoi”. Writers Festival. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2013. Приступљено 26. 1. 2012. 
  18. ^ Maxim Isaev (7. 7. 2009). „Uzbekistan – The monuments of classical writers of oriental literature are removed in Samarqand”. Ferghana News. Приступљено 26. 1. 2012. 
  19. ^ Allworth, Edward A. (1990). The Modern Uzbeks: From the Fourteenth Century to the Present: A Cultural History . Hoover Institution Press. стр. 229–230. ISBN 978-0-8179-8732-9. 
  20. ^ Grigol Ubiria (2015). Soviet Nation-Building in Central Asia: The Making of the Kazakh and Uzbek Nations. Routledge. стр. 232. ISBN 9781317504351. 
  21. ^ Harrison Salisbury (2003). The 900 Days: The Siege Of Leningrad. Da Capo Press. стр. 430. ISBN 9780786730247. 
  22. ^ „About the National Library of Uzbekistan named after Alisher Navoiy”. the National Library of Uzbekistan named after Alisher Navoiy. Архивирано из оригинала на датум 3. 2. 2013. Приступљено 14. 3. 2013. 
  23. ^ February 2021, Zhanna Shayakhmetova in Central Asia on 23 (2021-02-23). „Kazakh Capital Hosts a Poetry Event to Commemorate 580th Anniversary of Poet Alisher Navoi”. The Astana Times (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-14. 

LiteraturaУреди

  • Subtelny, Maria Eva (1993). C. E. Bosworth; E. Van Donzel; W. P. Heinrichs; Ch. Pellat, ур. Mīr 'Alī Shīr Nawā'ī. The Encyclopedia of Islam. VII. LeidenNew York: E. J. Brill. 
  • Valitova, A. A. (1974). A. M. Prokhorov, ур. Alisher Navoi. Great Soviet Encyclopedia. XVII. Moscow: Soviet Encyclopedia. 
  • Khwandamir (1979), Gandjei, T., ур., Makarim al-akhlak, Leiden .
  • Babur (1905), Beveridge, A. S., ур., The Baburnama, Tashkent .
  • Semenov, A. A. (1940), Materiali k bibliograficheskomy ukazatelyu pechatnykh proizvedeniy Alishera Navoi i literatury o nem. (Materials for a Bibliography of the Published Works of Alī Shīr Navā'ī and the Secondary Literature on Him), Tashkent .
  • Levend, Agâh Sırri (1965—1968), Ali Şîr Nevaî, Ankara .
  • Aybek, M. T., ур. (1948), Velikiy uzbekskiy poet. Sbornik statey (The Great Uzbek Poet), Tashkent .
  • Erkinov, A. (1998), „The Perception of Works by Classical Authors in the 18th and 19th centuries Central Asia: The Example of the Xamsa of Ali Shir Nawa`i”, Ур.: Kemper, Michael; Frank, Allen, Muslim Culture in Russia and Central Asia from the 18th to the Early 20th Centuries, Berlin, стр. 513—526 .
  • Nemati Limai, Amir (2015), Analysis of the Political Life of Amir Alishir Navai and Exploring His Cultural, Scientific, Social and Economic Works, Tehran & Mashhad: MFA (Cire)& Ferdowsi University .

Spoljašnje vezeУреди