Мала лисаста гуска

врста птица
(преусмерено са Anser erythropus)

Мала лисаста гуска (лат. Anser erythropus) врста је гуске која је врло слична и сродна лисастој гуски (A. albifrons). Гнезди се на далеком северу Азије и врло је малобројна гнездарица Европе. У Феноскандинавији је враћена на стара станишта програмом реинтродукције. Научно име долази од латинског назива за гуску — anser и назива за црвена стопала — erythropus, који потиче од старогрчког eruthros што значи "црвено" и pous што значи "стопало".[2]

Мала лисаста гуска
Anser erythropus.jpg
Anser erythropus
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Род: Anser
Врста:
A. erythropus
Биномијално име
Anser erythropus
AnserErythropusIUCNver2018 2.png
Распрострањеност врсте

Мала лисаста гуска зимује на крајњем југу Европе и јако је ретка на Британским острвима и Индији.[3] Атрактивна врста и широко држана у приватним колекцијама, па се дешава да често бежи из заточеништва. Примерци виђени током лета или у друштву других домаћих животиња указују на могуће порекло из приватних колекција.

ОписУреди

 
Портрет мале лисасте гуске
 
Мала лисаста гуска
 
Јаја мале лисасте гуске (Anser erythropus)

Обе врсте лисастих гусака се мало разликују у величини. Мала лисаста, са 53—66 центиметара дугачким телом и распоном крила 120—135 центиметара, није много већа од глуваре (Anas platyrhynchos), али се обе врсте лисастих гусака јасно разликују од дивље гуске својим јарко наранџасто обојеним ногама и мишолико обојеним покровним перима крила. Дивља гуска има кљун и ноге боје свежег меса, док су покровна пера крила плавкастосиве боје.

Обе врсте лисастих гусака имају изразито бело лице и широке црне пруге преко стомака.

Одрасла мала лисаста гуска, поред тога што је мања од лисасте гуске, има уочљив прстен жуте боје око ока, а белина на лицу иде до врха главе, док код лисасте белина иде само до чела.

УгроженостУреди

Мала лисаста гуска се сматра угроженом, али постоје програми реинтродукције животињских врста у дивљину како би се оснажиле крхке дивље популације. Мала лисаста гуска је обухваћена Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица (AEWA).

Феноскандинавска популацијаУреди

Ова одвојена популација је процењена на 20 гнездећих парова и 60–80 одраслих индивидуа. Гнезди се на северу Норвешке и зимује у Грчкој, Бугарској и Турској. Главна станица до зимовалишта је мађарски Национални Парк Хортобађ, где врста проводи и до два месеца током јесење сеобе и месец дана на пролећној миграцији.[4]

Други део феноскандинавске популације се гнезди у северној Шведској. Процењена величина ове популације 2015. године је око 15 гнездећих парова или 40—50 индивидуа укупно. Ова птица прати западни миграторни пут и зиму проводи у Холандији и Немачкој. Према Црвеној Листи IUCN-а из 2015, конзервациони статус ове популације је критично угрожен.

РеференцеУреди

  1. ^ BirdLife International (2018). Anser erythropus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.32. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 27. 1. 2020. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48,150. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Khan, Asif N. (1. 12. 2013). „First Record of Lesser White-Fronted Goose Anser erythropus from Gujarat, India”. Journal of the Bombay Natural History Society (на језику: енглески). 110 (3): 224—224. ISSN 0006-6982. doi:10.17087/jbnhs/2013/v110i3/94037. 
  4. ^ Lengyel, S.; Tar, J.; Rózsa, L. (2012). „Flock size measures of migrating Lesser White-fronted Geese Anser erythropus” (PDF). Acta Zoologica Academiae Scientiarum Hungaricae. 58: 297—303. 

Спољашње везеУреди