Википедија

Arhitektonsko inženjerstvo

Arhitektonsko inženjerstvo, takođe poznato kao građevinsko inženjerstvo, inženjerska je disciplina koja se bavi tehnološkim aspektima i multidisciplinarnim pristupom planiranju, projektovanju, izgradnji i radu zgrada, kao što su analiza i integrisani dizajn ekoloških sistema (konzervacija energije, HVAC, vodovod, osvetljenje , zaštita od požara, akustika, vertikalni i horizontalni transport), strukturni sistemi, ponašanje i svojstva građevinskih komponenata i materijala i upravljanje građevinom.[1][2]

Sezar Pelijev Ratnerov atletski center koristi kablove i jarbole kao nosive uređaje.

Od smanjenja emisije gasova staklene bašte do izgradnje otpornih zgrada, arhitektonski inženjeri prednjače u rešavanju nekoliko glavnih izazova 21. veka. Oni primenjuju najnovija naučna saznanja i tehnologije na dizajniranju zgrada. Arhitektonsko inženjerstvo kao relativno nova licencirana profesija pojavilo se u 20. veku kao rezultat brzog tehnološkog razvoja. Arhitektonski inženjeri prednjače u dve istorijski važne oblasti današnjice: (1) brzoj naprednoj računarskoj tehnologiji, i (2) paralelnoj revoluciji koja proizlazi iz potrebe za stvaranjem održive planete.[3]

Od arhitekture kao umetnosti dizajnerskog arhitektonskog inženjerstva, razlikuje se umetnost i nauka o inženjerstva i građevinarstva onako kako se praktikuje u kontekstu zgrada.[4]

Srodna inženjerska i dizajnerska polja уреди

Strukturno inženjerstvo уреди

Glavni članak: Strukturno inženjerstvo

Strukturno inženjerstvo uključuje analizu i projektovanje izgrađenog okruženja (zgrada, mostova, nosači opreme, tornjeva i zidova). Inženjeri ove oblasti koji koncentrišu na zgrade ponekad se neformalno nazivaju „građevinskim inženjerima”. Građevinskim inženjerima je neophodna stručnost u čvrstoći materijala, strukturnoj analizi i predviđanju strukturnog opterećenja,[5][6][7] kao što su težina zgrade, stanara i sadržaja, kao i ekstremni događaji poput vetra, kiše, leda i seizmičkog dizajna konstrukcija, što se naziva zemljotresnim inženjerstvom.[8][9][10] Arhitektonski inženjeri ponekad inkorporiraju strukturu kao jedan od aspekata svog dizajna; strukturna disciplina, kada se praktikuje kao specijalnost, blisko sarađuje sa arhitektama i drugim inženjerskim specijalistima.

Mašinsko, električno i vodovodno inženjerstvo (MEP) уреди

Glavni članak: Mašinsko, električno i vodovodno inženjerstvo
 
MEP prostorija u zgradi

Specijalnosti mašinstva i elektrotehnike se obično nazivaju mašinstvo, elektrotehnika i vodovod, kada su inženjeri tih oblasti angažovani na polju dizajna zgrada.[11][12][13] Takođe je poznato i kao „inženjerstvo građevinskih usluga” u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi i Australiji.[14][15][16] Mašinski inženjeri često projektuju i nadgledaju sisteme grejanja, ventilacije i klimatizacije (HVAC), vodovoda i kišnice. Dizajneri vodovoda često koriste specifikacije dizajna za jednostavne sisteme aktivne zaštite od požara,[17][18][19] dok za složenije projekte inženjeri zaštite od požara često se odvojeno angažuju.[20][21][22] Inženjeri elektrotehnike odgovorni su za distribuciju električne energije u zgradi, telekomunikacije, požarni alarm, signalizaciju, zaštitu od groma i sisteme upravljanja, kao i sisteme osvetljenja

Reference уреди

  1. ^ „Architectural engineer”. McGraw-Hill Dictionary of Scientific & Technical Terms, 6E. 200 — преко The Free Dictionary. 
  2. ^ „Architectural Engineering Institute (AEI)”. American Society of Civil Engineers. Архивирано из оригинала 08. 06. 2019. г. Приступљено 26. 09. 2020. 
  3. ^ „What is Architectural Engineering?”. Civil, Architectural and Environmental Engineering. The University of Texas at Austin. 
  4. ^ Definition of architectural engineering, Merriam Webster Dictionary. https://www.merriam-webster.com/dictionary/architectural%20engineering
  5. ^ ASCE/SEI 7-05 Minimum Design Loads for Buildings and Other Structures. American Society of Civil Engineers. 2006. стр. 1. ISBN 0-7844-0809-2. 
  6. ^ „1.5.3.1”. Eurocode 0: Basis of structural design EN 1990. Bruxelles: European Committee for Standardization. 2002. 
  7. ^ Avallone, E.A.; Baumeister, T. (ур.). Mark's Standard Handbook for Mechanical Engineers (10th изд.). McGraw-Hill. стр. 11—42. ISBN 0-07-004997-1. 
  8. ^ Bozorgnia, Y, Bertero, V, "Earthquake Engineering: From Engineering Seismology to Performance-Based Engineering", CRC Press, 2004.
  9. ^ "Early Finite Element Research at Berkeley", Wilson, E. and Clough R., presented at the Fifth U.S. National Conference on Computational Mechanics, Aug. 4–6, 1999
  10. ^ "Historic Developments in the Evolution of Earthquake Engineering", illustrated essays by Robert Reitherman, CUREE, 1997, p12.
  11. ^ „MEP makes engineering projects faster and reduces cost”. ny-engineers.com. 
  12. ^ Fundamentals of Engineering (4th ed.). National Council of Examiners for Engineering and Surveying. 2000. 
  13. ^ „Mechanical, Electrical and Plumbing” (PDF). Setty.com. Revit MEP:BIM for MEP Engineering. 12. 2. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 8. 2014. г. 
  14. ^ „Building Services Engineers Bring Buildings to Life”. Chartered Institute of Building Services Engineers. 
  15. ^ „IEA – International Energy Agency”. IEA (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-22. 
  16. ^ „Buildings”. Архивирано из оригинала 2018-05-16. г. Приступљено 2018-05-15. 
  17. ^ [1], "Fire blanket", issued 1953-04-24 
  18. ^ National Fire Protection Association. Technical Committee on Portable Fire Extinguishers. (2013). NFPA 10, Standard for portable fire extinguishers. National Fire Protection Association. ISBN 9781455905683. OCLC 841176546. 
  19. ^ „Fire Restoration Services Phoenix”.  Wednesday, 9 June 2021
  20. ^ „Fire Protection Engineering”. NASA. 18. 12. 2006. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 17. 10. 2010. 
  21. ^ Cote, Arthur. „History of Fire Protection Engineering”. Fire Protection Engineering. Архивирано из оригинала 2011-07-11. г. Приступљено 2010-10-17. 
  22. ^ „Historical Sketch of Armour Institute of Technology”. Illinois Institute of Technology. Архивирано из оригинала 2011-07-18. г. Приступљено 2010-10-27. 

Literatura уреди

  • Hibbeler, R. C. (2010). Structural Analysis. Prentice-Hall.
  • Blank, Alan; McEvoy, Michael; Plank, Roger (1993). Architecture and Construction in Steel. Taylor & Francis. ISBN 0-419-17660-8.
  • Hewson, Nigel R. (2003). Prestressed Concrete Bridges: Design and Construction. Thomas Telford. ISBN 0-7277-2774-5.
  • Heyman, Jacques (1999). The Science of Structural Engineering. Imperial College Press. ISBN 1-86094-189-3.
  • Hosford, William F. (2005). Mechanical Behavior of Materials. Cambridge University Press. ISBN 0-521-84670-6.
  • Blockley, David (2014). A Very Short Introduction to Structural Engineering. Oxford University Press ISBN 978-0-19967193-9.
  • Bradley, Robert E.; Sandifer, Charles Edward (2007). Leonhard Euler: Life, Work, and Legacy. Elsevier. ISBN 0-444-52728-1.
  • Chapman, Allan. (2005). England's Leornardo: Robert Hooke and the Seventeenth Century's Scientific Revolution. CRC Press. ISBN 0-7503-0987-3.
  • Dugas, René (1988). A History of Mechanics. Courier Dover Publications. ISBN 0-486-65632-2.
  • Feld, Jacob; Carper, Kenneth L. (1997). Construction Failure. John Wiley & Sons. ISBN 0-471-57477-5.
  • Galilei, Galileo. (translators: Crew, Henry; de Salvio, Alfonso) (1954). Dialogues Concerning Two New Sciences. Courier Dover Publications. ISBN 0-486-60099-8
  • Kirby, Richard Shelton (1990). Engineering in History. Courier Dover Publications. ISBN 0-486-26412-2.
  • Heyman, Jacques (1998). Structural Analysis: A Historical Approach. Cambridge University Press. ISBN 0-521-62249-2.
  • Labrum, E.A. (1994). Civil Engineering Heritage. Thomas Telford. ISBN 0-7277-1970-X.
  • Lewis, Peter R. (2004). Beautiful Bridge of the Silvery Tay. Tempus.
  • Mir, Ali (2001). Art of the Skyscraper: the Genius of Fazlur Khan. Rizzoli International Publications. ISBN 0-8478-2370-9.
  • Rozhanskaya, Mariam; Levinova, I. S. (1996). "Statics" in Morelon, Régis & Rashed, Roshdi (1996). Encyclopedia of the History of Arabic Science, vol. 2–3, Routledge. ISBN 0-415-02063-8
  • Whitbeck, Caroline (1998). Ethics in Engineering Practice and Research. Cambridge University Press. ISBN 0-521-47944-4.
  • Hoogenboom P.C.J. (1998). "Discrete Elements and Nonlinearity in Design of Structural Concrete Walls", Section 1.3 Historical Overview of Structural Concrete Modelling, ISBN 90-901184-3-8.
  • Nedwell, P.J.; Swamy, R.N.(ed) (1994). Ferrocement:Proceedings of the Fifth International Symposium. Taylor & Francis. ISBN 0-419-19700-1.
  • „What Is MEP Engineering?”. Reference (на језику: енглески). Приступљено 2019-03-24. 
  • „Guidance for filtration and air-cleaning systems to protect building environments from airborne chemical, biological, or radiological attacks.” (PDF). 2003-04-01. doi:10.26616/nioshpub2003136. 
  • „Efficiency: How we do it”. Google Data Centers. Приступљено 2019-03-24. 
  • Kinney, Larry. New Evaporative Cooling Systems: An Emerging Solution for Homes in Hot Dry Climates with Modest Cooling Loads. Southwest Energy Efficiency Project. 
  • „Migrate from MEP to MEPIT”. www.linkedin.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-03-20. 
  • Portman, Jackie (јул 2014). Building Services Design Management. Oxford:UK: Wiley-Blackwell. ISBN 978-1118528129. 
  • „Accredited Courses”. CIBSE. Приступљено 2022-03-19. 
  • Search All Accredited Programs Архивирано 2011-08-17 на сајту Wayback Machine
  • McGrail, David M. (2007). Firefighting Operations in High-Rise and Standpipe-Equipped Buildings (на језику: енглески). PennWell Books. ISBN 9781593700546. 
  • „Fire Fighting Foams”. www.chemguard.com. Приступљено 2019-06-13. 
  • ASCE. (2000). Pre-standard and Commentary for the Seismic Rehabilitation of Buildings (FEMA-356) (Report No. FEMA 356). Reston, VA: American Society of Civil Engineers prepared for the Federal Emergency Management Agency.
  • ATC. (1985). Earthquake Damage Evaluation Data for California (ATC-13) (Report). Redwood, CA: Applied Technology Council.
  • „2.2.1(1)”. Eurocode 0: Basis of structural design EN 1990. Bruxelles: European Committee for Standardization. 2002. 
  • „1604.2”. International Building Code. USA: International Code Council. 2000. стр. 295. ISBN 1-892395-26-6. 
  • „2.2.5(b)”. Eurocode 0: Basis of structural design EN 1990. Bruxelles: European Committee for Standardization. 2002. 
  • Rao, Singiresu S. (1992). Reliability Based Design. USA: McGraw-Hill. стр. 214—227. ISBN 0-07-051192-6. 

Spoljašnje veze уреди

 
Arhitektonsko inženjerstvo na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhitektonsko_inženjerstvo&oldid=27677255”