Veštačka inteligencija u državnoj upravi
Veštačka inteligencija (VI) ima niz upotreba u upravljanju državom. Može se koristiti za unapređenje ciljeva javne politike (u oblastima kao što su hitne službe, zdravstvo i socijalna pomoć), kao i za pomoć javnosti u interakciji sa državnom upravom (kroz korišćenje virtuelnih asistenata, na primer). Prema Harvardskom poslovnom pregledu, „Primene veštačke inteligencije u javnom sektoru su široke i rastuće, sa ranim eksperimentima koji se odvijaju širom sveta.“[1] Hila Mer iz Ašovog centra za demokratsko upravljanje i inovacije na Univerzitetu Harvard napominje da je uočeno da je to slučaj. Veštačka inteligencija u upravljanju državom nije novost, pošto su poštanske službe koristile mašinske metode tokom kasnih 1990-ih da bi prepoznale rukopise na kovertama kako bi automatski usmeravale pisma.[2] Upotreba veštačke inteligencije u državnoj upravi ima značajne prednosti, uključujući efikasnost koja rezultira uštedama (na primer smanjenjem broja osoblja na recepciji) i smanjenjem mogućnosti za korupciju.[3]
Upotrebe veštačke inteligencije u državnoj upravi уреди
Potencijalne upotrebe veštačke inteligencije u upravljanju državom su široke i raznovrsne,[4] pri čemu Delojt smatra da bi „kognitivne tehnologije mogle na kraju da revolucionišu svaki aspekt operacija uprave“.[5] Mer sugeriše da je šest tipova problema upravljanja pogodno za aplikacije veštačke inteligencije:[2]
- Alokacija resursa – na primer kada je potrebna administrativna podrška za brže dovršavanje zadataka.
- Veliki skupovi podataka – koji su preveliki da bi zaposleni mogli efikasno da rade, i više skupova podataka bi se moglo kombinovati da bi se pružio bolji uvid.
- Nedostatak eksperata – uključujući mesta gde se odgovora na osnovna pitanja, kao i ona gde se podučava o specifičnim temama.
- Predvidljiv scenario – istorijski podaci čine situaciju predvidivom.
- Proceduralni – zadaci koji se ponavljaju, gde ulazi ili izlazi imaju binarni odgovor.
- Različiti podaci – gde podaci poprimaju različite oblike (kao što su vizuelni i lingvistički) i treba ih redovno sumirati.
Mer navodi da „Dok primene veštačke inteligencije u radu organa uprave nisu išle u korak sa njenim brzim širenjem u privatnom sektoru, potencijalni slučajevi upotrebe u javnom sektoru odražavaju uobičajene primene u privatnom sektoru.“[2]
Potencijalne i stvarne upotrebe veštačke inteligencije u državnoj upravi mogu se podeliti u tri široke kategorije: one koje doprinose ciljevima javne politike; one koje pomažu u interakciji javnosti sa vladom; i druge upotrebe.
Reference уреди
- ^ Martinho-Truswell, Emma (26. 1. 2018). „How AI Could Help the Public Sector”. Harvard Business Review. Приступљено 31. 12. 2018.
- ^ а б в Mehr, Hila (август 2017). „Artificial Intelligence for Citizen Services and Government” (PDF). ash.harvard.edu. Приступљено 31. 12. 2018.
- ^ Zheng, Yongqing Yu; Han Cui; Lizhen Miao; Chunyan Leung; Cyril Yang, Qiang (2018). Smarths: An AI platform for improving government service provision. OCLC 1125199733.
- ^ Wirtz, Bernd W.; Weyerer, Jan C.; Geyer, Carolin (24. 7. 2018). „Artificial Intelligence and the Public Sector—Applications and Challenges”. International Journal of Public Administration. 42 (7): 596—615. ISSN 0190-0692. S2CID 158829602. doi:10.1080/01900692.2018.1498103.
- ^ „Executive Summary - Demystifying artificial intelligence in government | Deloitte Insights”. www2.deloitte.com. 26. 4. 2017. Приступљено 31. 12. 2018.
Literatura уреди
- „Destination unknown: Exploring the impact of Artificial Intelligence on Government Working Paper”. Centre for Public Impact (a BCG Foundation). Приступљено 31. 3. 2019.
- Cornish, Lisa (5. 12. 2018). „Bringing intelligence to government decision-making”. The Mandarin. Приступљено 12. 1. 2019.
- Garner, Catherine (4. 12. 2018). „Demystifying artificial intelligence”. The Canberra Times. Архивирано из оригинала 12. 1. 2019. г. Приступљено 12. 1. 2019.
- London, Dan (6. 6. 2018). „Powering AI for government”. CIO. Приступљено 12. 1. 2019.
- „Hello, World: Artificial intelligence and its use in the public sector” (PDF). OECD Observatory of Public Sector Innovation. Приступљено 20. 12. 2019.
