Avalokitešvara

(преусмерено са Avalokiteśvara)

Avalokitešvara[1] ili Padmapani (Sanskrit अवलोकितेश्वर) bodisatva je koji utelotvoruje saosećanje svih Buda. Ovaj bodisatva je na različite načine prikazan, opisan i portretisan u različitim kulturama kao muškarac ili žena.[2] U Tibetu je poznat kao Čenrezig, a u Kambodži kao Avloketesvar. U kineskom budizmu, Avalokitešvara je evoluirao u nešto drugačiju žensku figuru Guanjin, koji je u Japanu poznat i kao Kanzeon ili Kanon. U Nepalskom Mandalu ova figura je poznata kao Jana Baha Diah, Karunamaja, Seto Mačindranat.

Etimologija

уреди

Ime Avalokitešvara kombinuje verbalni prefiks ava „dole”, lokita, prošli glagolski prilog glagola lok „primetiti, posmatrati”, ovde korišten u aktivnom smislu; i konačno īśvara, „gospod”, „vladar”, „suveren” ili „gospodar”. U saglasnosti sa sandijem (sanskritskim pravilima zvučne kombinacije), a+īśvara postaje eśvara. Kombinovani, ti delovi znače „gospod koji gleda dole (na svet)”. Reč loka („svet”) je odsutna iz imena, ali se fraza podrazumeva.[3] Ona se pojavljuje u kambodžanskoj formi imena, Lokesvarak.

Najraniji prevod ovog imena na kineski od strane autora kao što je Sjuencang bio je Guānzìzài (kineski: 觀自在), što nije forma koja se koristi u istočnoazijskom budizmu danas, Guanyin (kineski: 觀音). Prvobitno se smatralo da je to posledica nedostatka tečnosti izgovora, jer Guanzizai ukazuje da je izvorni sanskritski oblik bio Avalokitasvara, „koji gleda dole na galamu” (tj. povike živih bića kojima treba pomoć).[4] Sada se smatra da je to bio izvorni oblik,[5][6] i takođe da od njega vodi poreklo Guanyin „opažanje zvuka, plača”". Ovom prevodu pogodovala je tendencija nekih kineskih prevodilaca, posebno Kumarađiva, da koriste varijantu 觀世音 Guānshìyīn „koji opaža lamentacije sveta” - gde se lok uzimao sa istovremenim značenjem „gledati” i „svet” (sanskrit loka; kineski: ; pinjin: shì).[4] Originalni oblik Avalokitasvara pojavljuje se u sanskrtskim fragmentima iz petog veka.[7]

Ovo ranije sanskritsko ime zamenjeno je formom koja sadrži završetak -īśvara „gospod”; dok seAvalokiteśvara ne javlja na sanskrtu pre sedmog veka.

Izvorno značenje imena uklapa se u budističko razumevanje uloge bodisatve. Ponovna interpretacija koja ga predstavlja kao īśvara pokazuje snažan uticaj hinduizma, budući da je termin īśvara obično bio povezan sa hinduističkim pojmom Višnu (u višnuizamu) ili Šiva (u šivizamu) kao vrhovnim Gospodom, tvorcem i vladarom sveta. Neke osobine takvog boga prenose se na bodisatvu, ali glavni deo onih koji su poštovali Avalokitešvara podržao je budističko odbacivanje doktrine o bogu stvaraocu.[8]

 
14. Dalaj Lama, na njegovoj ceremoniji ustoličenja, 22. februara 1940 u Lasi, Tibet

U sanskritu, Avalokitešvara se isto tako naziva Padmapani („držać lotosa”) ili Lokešvara („gospodar sveta”). Na tibetanskom je Avalokitešvara Čenrezig (tibetanski: སྤྱན་རས་གཟིགས་), i za njega se kaže da proizilazi kao Dalaj Lama,[9] Karmapa[10][11] i druge visoke lame. Etimologija tibetanskog imena Čenrezik je spyan „oko”, ras „kontinuitet” i gzig „gledati”. Ovo daje značenje: onaj ko uvek gleda na sva bića (očima saosećanja).[12]

Reference

уреди
  1. ^ "Avalokitesvara". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ Leighton, Taigen Dan (1998). Bodhisattva Archetypes: Classic Buddhist Guides to Awakening and Their Modern Expression. New York: Penguin Arkana. стр. 158–205. ISBN 0140195564. OCLC 37211178. 
  3. ^ Studholme, стр. 52–54, 57.
  4. ^ а б Pine, Red. The Heart Sutra: The Womb of the Buddhas (2004) Shoemaker 7 Hoard. ISBN 1-59376-009-4 pg 44-45
  5. ^ Lokesh Chandra (1984). „The Origin of Avalokitesvara” (PDF). Indologica Taurinensia. International Association of Sanskrit Studies. XIII (1985-1986): 189—190. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2014. г. Приступљено 26. 7. 2014. 
  6. ^ Mironov, N. D. (1927). „Buddhist Miscellanea”. Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. 2: 241—252. JSTOR 25221116. 
  7. ^ Studholme p. 52-57.
  8. ^ Studholme, стр. 30–31, 37–52.
  9. ^ „From Birth to Exile”. The Office of His Holiness the Dalai Lama. Архивирано из оригинала 20. 10. 2007. г. Приступљено 17. 10. 2007. 
  10. ^ Martin, Michele (2003). „His Holiness the 17th Gyalwa Karmapa”. Music in the Sky: The Life, Art, and Teachings of the 17th Karmapa. Karma Triyana Dharmachakra. Архивирано из оригинала 14. 10. 2007. г. Приступљено 17. 10. 2007. 
  11. ^ „Glossary”. Dhagpo Kundreul Ling. Архивирано из оригинала 8. 8. 2007. г. Приступљено 17. 10. 2007. 
  12. ^ Bokar Rinpoche (1991). Chenrezig Lord of Love - Principles and Methods of Deity Meditation. San Francisco, California: Clearpoint Press. стр. 15. ISBN 0-9630371-0-2. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди