Robert Apšer Vudvord (rođen 26. mart 1943) američki je investigative journalist. Radio je za Vašington Post od 1971. godine kao novinar, a trenutno je pridruženi urednik.[1]

Bob Vudvord
Woodward at the LBJ Library in 2016
Vudvord u LBJ biblioteci 2016. godine
Puno imeRobert Apšer Vudvord
Ime po rođenjuRobert Upshur Woodward
Druga imenaBob Woodward
Datum rođenja(1943-03-26)26. mart 1943.(77 god.)
Mjesto rođenjaDženiva (Ilinois)
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
ObrazovanjeJejl (BA)
Džordž Vašington univerzitet
Zanimanjenovinar
PoslodavacVašington post
Djelovanjeizveštavanje u Votergejt skandalu
Djeca2
Veb-sajtbobwoodward.com

Dok je bio mladi reporter u Vašington Postu 1972. godine, Vudvord se udružio s Karlom Bernstajnom; njih dvoje su proizveli znatan deo originalnih vesti o skandalu sa Votergejtom. Taj skandal je doveo do brojnih vladinih istraga i konačne ostavke predsednika Ričarda Niksona. Rad Vudvorda i Bernstajna je dugogodišnji novinar Džin Roberts nazvao je „verovatno najvećim pojedinačnim izveštačkim naporom svih vremena”.[2]

Vudvord je nastavio da radi za Vašington Post nakon svog izveštavanja o Votergejtu. Od tada je napisao 19 knjiga o američkoj politici, od kojih je 13 na vrhu liste najprodavanijih.

Rani životi i karijeraУреди

Vudvord je rođen u Dženivi u Ilinoisu, kao sin Džejn (devojački Apšer) i Alfreda Ena Vudvorda II, advokata koji je kasnije postao glavni sudija u sudu 18. Sudskog kruga. On je odgajan u obližnjem Vitonu u državi Ilinois. Njegovi roditelji su se razveli kada mu je bilo dvanaest godina, a njega i njetgovog brata i sestru odgajao je otac, koji se kasnije ponovo oženio.[3] Vudvord se upisao na Jejl koledž sa stipendijom za mornaričke rezervne oficire (NROTC), i studirao je istoriju i englesku književnost. Dok je bio na Jejlu, Vudvord se pridružio bratstvu Faj Gama Delta i bio je član prestižnog tajnog društva Knjiga i zmija.[4][5] On je diplomirao 1965. godine i započeo petogodišnju službenu dužnost u Mornarici Sjedinjenih Država.[6] Tokom svoje mornaričke službe Vudvord je služio u brodu USS Rajt i bio je jedan od dva oficira koji su dodeljeni za pomeranje ili rukovanje nuklearnim lansirnim kodovima koje je Rajt nosio u svojstvu plovećeg štaba za hitne situacije (NECPA).[7] U jednom trenutku, bio je blizak admiralu Robertu O. Velanderu, kao službenik za komunikacije na USS Foksu pod Velanderovom komandom.[8]

Nakon što je u avgustu 1970. okončao vojni rok kao poručnik, Vudvord je primljen na Pravni fakultet na Harvardu, ali je odlučio da ne pohađa nastavu. Umesto toga, konkurisao je za posao reportera u Vašington Postu, dok je pohađao postdiplomske studije o Šekspiru i međunarodnim odnosima na Univerzitetu Džordž Vašington. Hari M. Rozenfeld, glavni metropolitenski urednik Posta, primio ga je na dvonedeljnu probu, ali ga nije zaposlio zbog nedostatka novinarskog iskustva. Nakon godinu dana u Montgomeri Sentinelu, nedeljniku u predgrađu Vašingtona, Vudvord se 1971. godine zaposlio kao reporter Posta.[9]

Career recognition and awardsУреди

Iako nije primalac, Vudvord je dao presudni doprinos dvema Pulicerovim nagradama koje je osvojio Vašington Post. Prvo, on i Bernstajn su bili glavni izveštači o Votergejtu, a Post je osvojio Pulicerovu nagradu za javnu službu 1973.[10] Takođe je bio glavni izveštač za Postovog pokrića o napadima 11. septembra 2001. Post je dobio Pulicerovu nagradu za nacionalno izveštavanje 2002. za 10 svojih priča na tu temu.[11]

 
Vudvord u Nacionalnom novinarskom klubu 2002. godine

Sam Vudvord je dobitnik je gotovo svake velike američke nagrade za novinarstvo, uključujući nagradu Hejvud Braun (1972), Vort Bingam nagradu za istraživačko novinarstvo (1972 i 1986), nagradu Sigma Delta Hi (1973), nagradu Džordž Polk (1972), Vilijam Alen Vajt medalju (2000) i nagradu Džerald R. Ford za izveštavanje o predsedništvu (2002). Kolbijev koledž je 2012. godine uručio Vudvordu nagradu Elajdža Pariš Lavdžoj za hrabro novinarstvo, kao i počasni doktorat.[12]

U filmuУреди

Vudvorda je portretisao Robert Redford u filmu Svi predsednikovi ljudi (1976), Dž. T. Volš u Povezan (1989), Džulijan Moris u Mark Felt: Čovek koji je srušio Belu kuću (2017), i Spenser Garet u Predvodniku.

KnjigeУреди

Vudvord je koautor ili autored trinaest No. 1 nacionalnih najprodavanjih nefikcionih knjiga.[13]

TelevizijaУреди

Vudvord je učestvovao u pisanju NBC TV filma iz 1986 Pod opsadom (engl. Under Siege) o seriji terorističkih napada na Sjedinjene Države.[14][15] Ostali pisci filma su Kristijan Vilijams, Ričard Harvud, i Alfred Soul.

Woodward again collaborated with Williams when they were story writers for the 1989 TNT TV miniseries adaptation of The Nightmare Years about American journalist William L. Shirer stationed in pre-World War II Nazi Germany.[16] The miniseries' screenplay was written by Ian Curteis.

ReferenceУреди

  1. ^ "Bob Woodward". The Washington Post. Retrieved September 4, 2018.
  2. ^ Roy J. Harris, Jr., Pulitzer's Gold, 2007, p. 233, Columbia: University of Missouri Press. ISBN 9780826217684.
  3. ^ Barbara Matusow. "The Secretive Man Who Gleans Other's Secrets." Newsday, September 18, 1987, p. 2.
  4. ^ Robbins, Alexandra (11. 5. 2012). „The Protégé's Pen: Portrayal or Betrayal” — преко NYTimes.com. 
  5. ^ „Phi Gamma Delta – Famous Fijis – education”. Phigam.org. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2011. Приступљено 7. 3. 2010. 
  6. ^ „Bob Woodward: American Journalist and Author”. Encyclopedia Britannica. 
  7. ^ Graff, Garrett M. (2017). Raven Rock: The Story of the U.S. Government's Secret Plan to Save Itself – While the Rest of Us Die. Simon & Schuster. 
  8. ^ Jack Williams, U-T San Diego, July 29, 2005, Adm. Robert O. Welander, 80; flotilla CO and Joint Chiefs aide
  9. ^ Woodward, Bob, The Secret Man, pp. 17–20, 27–35, Simon and Schuster, 2005
  10. ^ James Thomas Flexner. „The Pulitzer Prizes | Awards”. Pulitzer.org. Приступљено 7. 3. 2010. 
  11. ^ „The Pulitzer Prizes | Citation”. Pulitzer.org. 3. 3. 2010. Приступљено 7. 3. 2010. 
  12. ^ Strachota, Madeline. „Woodward to receive 2012 Lovejoy award”. The Colby Echo. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2013. Приступљено 11. 11. 2012. 
  13. ^ Stevens, Matt; Bailey, Jason M. (30. 7. 2018). „Bob Woodward's New Book Will Detail 'Harrowing Life' Inside Trump White House”. Приступљено 4. 9. 2018. 
  14. ^ Unger, Arthur (7. 2. 1986). „'Under Siege' gives melodramatic portrayal of domestic terrorism”. The Christian Science Monitor. Приступљено 15. 9. 2017. 
  15. ^ Corry, John (9. 2. 1986). „A Tale of Domestic Terror Winds Up in a Muddle”. The New York Times. Приступљено 15. 9. 2017. 
  16. ^ Fabrikant, Geraldine (17. 9. 1989). „Hitler's Berlin Is Seen Through Shirer's Dairies”. The New York Times. Приступљено 15. 9. 2017. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди