Bolus (varenje)
Bolus (lat. bolus, od grčke reči βώλος - gruda, komad) je zaobljena masa (grudva) ili komad delimično sažvakane hrane, tečna farmaceutska ili druga supstanca, tečnosti u količini od jednog gutljaja u ustima, u procesu prelaska u želudac kroz ždrijelo, gornji sfinkter jednjaka i jednjak.[1] Bolus je i doza supstance (kao što je lek) koja se daje intravenozno ili velika doza supstance koja se daje injekcijom u svrhu brzog postizanja potrebne terapeutske koncentracije u krvotoku.[1]
Bolus hrana u ustima se meša sa pljuvačkom, žvakanje pomaže da se čestice hrane smanje na veličinu koja se lako može da proguta; a u tom procesu pomaže i pljuvačka koja dodaje digestivne enzime, vodu i sluz kako bi se hemijski smanjil čestice hrane, ovlažile i dobile bolji uksu i bile podmazane radi lakšeg gutanja. U normalnim stanjima, bolus se iz ustiju guta i putuje niz jednjak sve do želuca gde podleže procesu varenja.[2]
Termin bolus se odnosi na mešavinu hrane i rastvora sve dok ona iz ustiju ne dospe u želudac. Kada bolus stigne u želudac, u kome se meša se sa želudačanim sokovima i postapeno smanjuje u veličinu masa hrane, tada bolus postaje poznata kao himus.[3]
Ako se bolus daje injekcijom on se preko krvi raznosi po celom telu.
Naziva za bolus koristi se i za gasni bolus ili deo vazduha koji se vraća iz želuca kroz jednjak u grlo tokom podrigivanja ili dio refluksata izbačen iz želuca u jednjak tokom gastroezofagealnog refluksa.[4] Ove vrste bolusa se proučavaju uz pomoć e ezofagomanometrije, manometrije visoke rezolucije i višekanalne intraluminalne impedanse jednjaka.
Proces kretanja bolusa prema želucu уреди
Bolus hrane, unet u ustima, gura se jezikom prema nepcu, a zatim prema jednjaku i želucu. Bolus se guta u jednom potezu, i svesni je i dobrovoljničin svakog pojedinca.
Da bi se bolus kretao od ustiju do želuca postoje različite automatske radnje (refleksi) koje slede jedna za drugom: nakon što mišići usne dublje i ždrela guraju bolus u jednjak, meko nepce se podiže, sprečavajući bolus hrane da pređe u nozdrve. Za to vreme epiglotis deluje kao ventil koji zatvara larinks tako da bolus ne može da uđe u respiratorni trakt. Kada bolus dospe u jednjak, uzastopnim mišićnim kontrakcija zidova jednjaka, koji se nazivaju peristaltički pokreti,[а] hrana se spušta u želudac nakon što prođe kroz kroz kardiju.
U želucu bolus dolazi u kontakt sa želudačanim sokovima, koji se sastoje od vode, hlorovodonične kiseline, renina (kiseline koja razgrađuje mleko), mucina i pepsina. U roku od 1 do 5 sati, unutrašnji faktor zajedno sa peristaltičkim pokretima pretvaraju bolus u kašastu masu koja se zove himus. Talasi kontrakciježeluca zatim potiskuju himus prema pilorusu, kroz koji tako prerađeni bolus ulazi u tanko crevo.3
Standardni bolus vode уреди
U manometrijskim testovima pokretljivosti ždrela, jednjaka i/ili gornjeg sfinktera jednjaka, standardni bolus vode (sinonim: mokri gutljaj), označava količinu od 5 ml vode za piće sobne temperature, koja se ubrizgava u pacijentova usta, na primer špricem.[6]
Tokom procesa prolaska standardnog vlažnog bolusa od ustiju do želuca, uz pomoć posebne opreme, snima se pritisak u različitim delovima gastrointestinalnog trakta i na osnovu napravljenog zapisa donosi zaključak o stanju jednjaka i njegovog gornjeg i donjeg sfinktera.[5]
Napomene уреди
- ^ Peristaltiku su opisali Bejles i Starling pre 120 godina, kada su otkrili da su početni proces inhibicije/relaksacije, praćen ekscitacijom/kontrakcijom, obeležje peristaltike.
Vidi još уреди
Izvori уреди
- ^ а б „Definition of BOLUS”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04.
- ^ „bolus | biology | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04.
- ^ „chyme | biochemistry | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04.
- ^ Dent J., El-Serag Н.В., Wallander M.A. et al Epidemiology of gastroesophageal reflux disease: A systematic review. Gut 2005; 54: 710-7.
- ^ а б Muta, Kazumasa; Mittal, Ravinder K.; Zifan, Ali (2022-01-24). „Rhythmic contraction but arrhythmic distension of esophageal peristaltic reflex in patients with dysphagia”. PLOS ONE (на језику: енглески). 17 (1): e0262948. ISSN 1932-6203.
- ^ „Бордин Д.С., Машарова А.А. Возможности альгинатов в терапии гастроэзофагеальной рефлюксной болезни // Consilium medicum. – 2008. – Том 10. – № 8. – с. 5–9.”. www.gastroscan.ru. Приступљено 2022-11-04.
Spoljašnje veze уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
