Пасмина

(преусмерено са Breed)

Пасмина је специфична група домаћих животиња које имају хомоген изглед (фенотип), хомогено понашање и/или друге карактеристике које је разликују од других организама исте врсте. У литератури постоји неколико незнатно одступајућих дефиниција.[2][3] Расе се формирају генетском изолацијом и природном адаптацијом на животну средину или селективним узгојем, или комбинацијом ово двоје. Упркос централном значају идеје „пасмине“ у сточарству и пољопривреди, не постоји јединствена, научно прихваћена дефиниција појма.[4]:340 Теоријским разматрањима је показано да је за појам пасмина постоји бесконачан број различитих различитих дефиниција, које мање-више испуњавају уобичајене захтеве који се налазе у литератури.[3] Раса стога није објективна или биолошки проверљива класификација, већ је уместо тога жаргонски термин међу групама одгајивача који деле консензус око тога који квалитети чине неке припаднике дате врсте члановима одређене подгрупе.[5]

Смеђе говедо, млечна раса[1] са високом производњом млека и мало млечне масти

Друга тачка гледишта је да је раса довољно конзистентна по типу да се логички групише и када се пари унутар групе производи исти тип.[6] Када се узгајају заједно, индивидуе исте расе преносе ове предвидљиве особине на своје потомство, а ова способност – позната као „прави узгој“ – је услов за пасмину. Биљне пасмине су познатије као култивари. Потомство произведено као резултат узгоја животиња једне пасмине са другим животињама друге пасмине је познато као мелези или мешанци. Укрштања између животињских или биљних варијанти изнад нивоа пасмине/култивара (тј. између врста, подврста, ботаничких варијетета, чак и различитих родова) се називају хибриди.[7]

Четири различита екотипа, односно еколошке расе, врсте Physcomitrella patens, ускладиштене у Међународном центру за залихе маховине

У биолошкој таксономији, пасмина је неформални ранг у таксономској хијерархији за који постоје различите дефиниције. Понекад се то користи да се означи ниво испод нивоа подврсте, док се у другим случајевима користи као синоним за подврсту.[8] Коришћена је као виши ранг од соја, при чему неколико сојева који чине једну пасмину.[9][10] Пасмине могу бити генетски различите популације индивидуа унутар исте врсте,[11] или се могу дефинисати на друге начине, нпр. географски, или физиолошки.[12] Генетска изолација између пасмина није потпуна, али су се можда накупиле генетске разлике које (још) нису довољне да се раздвоје врсте.[13]

Многи извори препознају овај термин, мада њега не регулише ниједан од формалних кодекса биолошке номенклатуре. Таксономске јединице испод нивоа подврсте се обично не примењују на животиње.[14]

Оплемењивање: селекција по узгајивачима

уреди
Овај пример показује три различите расе домаћих свиња, које се веома разликују по изгледу.

Узгајивач (или група одгајивача) који у почетку успостављају расу то чине одабиром појединачних животиња из генског фонда за које виде да имају неопходне квалитете потребне за побољшање модела расе којем теже. Ове животиње се називају темељним фондом. Штавише, одгајивач пари најпожељније представнике расе са своје тачке гледишта, са циљем да такве карактеристике пренесе на њихово потомство. Овај процес је познат као селективни узгој. Писани опис пожељних и непожељних представника расе се назива стандардом расе.

Карактеристике расе

уреди

Специфичне карактеристике расе, познате и као особине расе, су наслеђене, а чистокрвне животиње преносе такве особине из генерације у генерацију. Дакле, сви примерци исте расе носе неколико генетских карактеристика оригиналних основних животиња. Да би задржао расу, одгајивач би изабрао оне животиње са најпожељнијим особинама како би постигао даље одржавање и развој таквих особина. У исто време, раса би избегавала животиње које имају карактеристике непожељне или нису типичне за расу, укључујући грешке или генетске дефекте. Популацију у оквиру исте расе треба да чини довољан број животиња за одржавање расе у оквиру наведених параметара без потребе принудног инбридинга.

Домаће расе животиња се обично разликују од земље до земље и од нације до нације. Расе које потичу из одређене земље познате су као „домаће расе” те земље.

Референце

уреди
  1. ^ The Cattle Site: Breeds Brown Swiss Retrieved 22 February 2021
  2. ^ S. J. G. Hall, D. G. Bradley (1995), „Conserving livestock breed biodiversity”, TREE, 10 (7), стр. 267—70, PMID 21237034, doi:10.1016/0169-5347(95)90005-5 
  3. ^ а б G. Langer (2018), „Possible mathematical definitions of the biological term "breed"”, Archives Animal Breeding, 61 (2), стр. 229—243, doi:10.5194/aab-61-229-2018  
  4. ^ Barbara Rischkowsky, Dafydd Pilling (editors) (2007). The State of the World's Animal Genetic Resources for Food and Agriculture. Rome: Commission on Genetic Resources for Food and Agriculture, Food and Agriculture Organization of the United Nations. ISBN 9789251057629. Archived 10 January 2017.
  5. ^ Jay Laurence Lush, A. B. Chapman (1994). The Genetics of Populations. Ames, Iowa: Iowa Agriculture and Home Economics Experiment Station, College of Agriculture, Iowa State University. Cited in: Barbara Rischkowsky, Dafydd Pilling (editors) (2007). The State of the World's Animal Genetic Resources for Food and Agriculture. Rome: Commission on Genetic Resources for Food and Agriculture, Food and Agriculture Organization of the United Nations. ISBN 9789251057629, page 340.
  6. ^ Clutton-Brock, Juliet. 1987 A Natural History of Domesticated Mammals, Cambridge University Press and the Museum of Natural History, page 40.
  7. ^ Banga, Surinder S. (November 25, 1998). Hybrid Cultivar Development, p. 119. Springer-Verlag. ISBN 3-540-63523-8
  8. ^ Keita, S O Y; Kittles, R A; Royal, C D M; Bonney, G E; Furbert-Harris, P; Dunston, G M; Rotimi, C N (2004). „Conceptualizing human variation”. Nature Genetics. 36 (11s): S17—S20. PMID 15507998. doi:10.1038/ng1455 . „Modern human biological variation is not structured into phylogenetic subspecies ('races'), nor are the taxa of the standard anthropological 'racial' classifications breeding populations. 
  9. ^ Gotoh, T.; Bruin, J.; Sabelis, M. W.; Menken, S. B. J. (1993). „Host race formation in Tetranychus urticae: Genetic differentiation, host plant preference, and mate choice in a tomato and a cucumber strain”. Entomologia Experimentalis et Applicata (Submitted manuscript). 68 (2): 171—178. S2CID 86180826. doi:10.1111/j.1570-7458.1993.tb01700.x. 
  10. ^ Ritchie, D. F.; Dittapongpitch, V. (1991), „Copper- and Streptomycin-resistant Strains and Host Differentiated Races of Xanthomonas campestris pv. vesicatoria in North Carolina” (PDF), Plant Disease, 75 (7): 733—736, doi:10.1094/pd-75-0733 
  11. ^ Walker, Peter M. B., ур. (2004) [1999]. „Race”. Chambers Dictionary of Science and Technology. Edinburgh / New Delhi: Chambers Harrap / Allied Chambers.  Republished without known revision several times since 1999, and originally published as: The Wordsworth Dictionary of Science and Technology. W. R. Chambers Ltd. and Cambridge University Press. 1988. 
  12. ^ Morris, Christopher, ур. (1992). „Race”. Academic Press Dictionary of Science and Technology . San Diego / London: Academic Press (Harcourt Brace Jovanovich). "Biology" entry, p. 1777. ISBN 978-0-12-200400-1. „an interbreeding subgroup of a species whose individuals are geographically, physiologically, or chromosomally distinct from other members of the species 
  13. ^ Jaenike, J. (1981), „Criteria for Ascertaining the Existence of Host Races”, The American Naturalist, 117 (5): 830—834, JSTOR 2460772, S2CID 84136840, doi:10.1086/283771 
  14. ^ Haig, S.M.; Beever, E.A.; Chambers, S.M.; Draheim, H.M.; Dugger, B.D. (децембар 2006). „Taxonomic considerations in listing subspecies under the U.S. Endangered Species Act”. Conservation Biology. 20 (6): 1584—1594. PMID 17181793. doi:10.1111/j.1523-1739.2006.00530.x. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди