Универзитет у Кембриџу

универзитет у граду Кембриџу у источној Енглеској
(преусмерено са Cambridge University)

Универзитет у Кембриџу (енгл. University of Cambridge; неформално Cambridge University, Cambridge) је универзитет у граду Кембриџу у источној Енглеској. То је други најстарији англофонски универзитет на свету који ради непрекидно од оснивања. Његово име се некада означава са: Cantab. што потиче од латинског имена града Кембриџ: Cantabrigia, Cantabrigiensis. Мото универзитета је: Hinc lucem et pocula sacra, што на латинском значи: „Одавде светлост и драгоцено знање“.

Универзитет у Кембриџу
University of Cambridge
Cambridge University Crest - flat.png
Грб Универзитета у Кембриџу
лат. Universitas Cantabrigiensis
МотоHinc lucem et pocula sacra
Мото (на српском)Одавде светлост и драгоцено знање
Типдржавни[1]
Оснивањеоко 1209.
Буџет7,46 милијарди евра[2][3][4]
ПотканцеларСтефан Тур
РекторЛорд Сејнсбери од Тервила
Академско особље6.645
Административно
особље

3.178[5]
Број студената19.660 (2015/16)[6]
Преддипломци12.220 (2015/16)
Постдипломци7.440 (2015/16)
Број факултета31
ЛокацијаКембриџ,  Уједињено Краљевство
Боје  Кембриџ плава[7]
АфилијацијеRussell Group,
EUA,
G5 universities,
Golden triangle,
LERU,
IARU
Веб-сајтwww.cam.ac.uk

Основан 1209. године[8] и са краљевском повељом од Хенрија III 1231. године, Кембриџ је трећи најстарији преживели универзитет на свету и један од његових најпрестижнијих, тренутно други најбољи на свету и најбољи у Европи према КС Светском универзитетском рангирању.[9] Међу најистакнутијим бившим студентима универзитета су 11 Филдсових медаљиста, седам добитника Тјурингове награде, 47 шефова држава, 14 британских премијера, 194 спортиста освајача олимпијских медаља,[10] и неке од најтрансформативнијих и најиконичнијих личности светске историје у различитим дисциплинама, укључујући Френсис Бејкон, Лорд Бајрон, Оливер Кромвел, Чарлс Дарвин, Стивен Хокинг, Џон Мејнард Кејнс, Џон Милтон, Владимир Набоков, Џавахарлал Неру, Исак Њутн, Алан Тјуринг, Бертран Расел, Лудвиг Витгенштајн и други. Алумни и професори Кембриџа освојили су 121 Нобелову награду, што је највише од свих универзитета на свету, према универзитету.[11]

Оснивање Универзитета у Кембриџу у 13. веку било је у великој мери инспирисано удружењем научника који су тада побегли са Универзитета Оксфорд у Кембриџ након suspendium clericorium (вешања научника) у спору са локалним грађанима.[12][13] Два древна енглеска универзитета, иако се понекад описују као ривали, деле многе заједничке карактеристике и често се заједнички називају Оксбриџ. Универзитет је основан из разних институција, укључујући 31 полуаутономни саставни колеџ и преко 150 академских одељења, факултета и других институција организованих у шест школа. Сви колеџи су самоуправне институције у оквиру универзитета, које управљају сопственим особљем и политиком, а од свих студената се захтева да имају факултетску припадност у оквиру универзитета. Универзитет нема главни кампус, а његови колеџи и централни објекти су раштркани по целом граду. Додипломска настава на Кембриџу је усмерена на недељне групне надзоре на колеџима у малим групама од једног до четири студента. Овај интензиван метод подучавања се широко сматра драгуљем у круни додипломског образовања на Оксбриџу.[14][15][16][17][18] Предавања, семинаре, лабораторијске радове, а повремено и даље надзоре обезбеђују централни универзитетски факултети и катедре, а последипломско образовање се такође претежно обезбеђује централно; дипломе, међутим, додељује универзитет, а не факултети.

Општи прегледУреди

Универзитет је основала група учених људи који су 1209. отишли из Оксфорда после сукоба са тамошњим житељима. [19] Универзитети у Оксфорду и Кембриџу су временом постали значајан део британске културе и историје. Вековима се међу њима развијао ривалитет.

Кембриџ се у различитим анализама стално сврстава међу пет најбољих универзитета на свету, и оцењује се као најбољи европски универзитет. [20][21] Универзитет у Кембриџу је дао 81 добитника Нобелове награде (до 2008),[22] што је више него било који други универзитет у свету.

Године 2008. Универзитет је имао 8.614[23] наставног особља и 18.396[24] студената (12.018[24] на основним студијама и 6.378[24] постдипломаца). Универзитет је 2006. располагао са 4,1 милијардом фунти (7,9 милијарди $)[25] средстава.

ОрганизацијаУреди

Кембриџ је организован на принципу аутономних и самоуправних колеџа, који сви имају своју имовину и приходе. Већина колеџа образује студенте у широком спектру академских дисциплина, иако се неки специјализују за поједине области (рецимо, Гонвил и Киз колеџ је нарочито јак у медицинским наукама. [26]) На свим факултетима, школама и одсецима могу се срести студенти и наставници са разних колеџа.

Факултети су одговорни за предавања, семинаре, истраживачки рад и утврђивање наставног програма. Њих надгледа посебан савет. Централну администрацију универзитета предводи вицеканцелар (има функцију ректора). Библиотеке постоје на свим нивоима, од Универзитета (Универзитетска библиотека Кембриџа), преко одсека, до мултидисциплинарних библиотека у појединим колеџима које служе углавном студентима на основним студијама.

КолеџиУреди

 
Поглед на колеџе Универзитета у Кембриџу

Студенти и многи наставници су везани за колеџе, где живе, хране се и воде друштвени живот. Ту студенти могу да слушају мања предавања (консултације). Сваки колеџ одабира свој наставни кадар и студенте, иако је за већину предавања и доделу диплома одговоран Универзитет. Колеџ се брине и о добробити својих студената, наставника и особља.

Универзитет у Кембриџу данас има 31 колеџ, од којих 3 примају само девојке. Сви остали колеџи примају студенте оба пола.

У Кембриџу постоји и пар теолошких колеџа који су у лабавој заједници са Универзитетом.

РеференцеУреди

  1. ^ „Estate Data”. Estate Management. University of Cambridge. 28. 11. 2016. Приступљено 1. 4. 2018. 
  2. ^ Colleges of the University of Cambridge
  3. ^ „Reports and Financial Statement 2019” (PDF). University of Cambridge. Приступљено 2. 4. 2020. 
  4. ^ „Reports and the Financial Statements 2019” (PDF). University of Cambridge. Приступљено 25. 8. 2021. 
  5. ^ „Who's working in HE?”. HESA. Приступљено 25. 8. 2021. 
  6. ^ „Cambridge at a glance”. септембар 2020. 
  7. ^ „Identity Guidelines – Colour” (PDF). University of Cambridge Office of External Affairs and Communications. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 9. 2008. Приступљено 28. 3. 2008. 
  8. ^ „Early records”. University of Cambridge (на језику: енглески). 28. 1. 2013. Приступљено 5. 12. 2019. 
  9. ^ „QS World University Rankings 2023: Top Global Universities”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 8. 6. 2022. 
  10. ^ "All Known Cambridge Olympians". Hawks Club. Retrieved 17 May 2019.
  11. ^ „Nobel prize winners”. University of Cambridge. 28. 1. 2013. Приступљено 10. 6. 2022. 
  12. ^ Catto, J. I. (1984). The History of the University of Oxford: I The Early Oxford Schools (на језику: енглески) (1st изд.). Oxford: Clarendon Press. стр. 37—41. ISBN 0199510113. 
  13. ^ „A Brief History: Early records”. University of Cambridge. Приступљено 17. 8. 2008. 
  14. ^ Tapper, Ted; Palfreyman, David (2011). „The Tutorial System: The Jewel in the Crown”. Oxford, the Collegiate University. Higher Education Dynamics. 34. Springer. стр. 95—115. ISBN 978-94-007-0046-8. doi:10.1007/978-94-007-0047-5_6. Приступљено 7. 6. 2021. 
  15. ^ „What should students expect from their College and the University?”. University of Cambridge. децембар 2017. Приступљено 7. 6. 2021. 
  16. ^ „The Jewel in the Crown?”. David Palfreyman. Приступљено 7. 6. 2021. 
  17. ^ „'Jewel in the crown?' The Oxbridge College: its origin, character and future” (PDF). Duncan Dormor. Приступљено 7. 6. 2021. 
  18. ^ „The Tutorial System: The Jewel in the Crown”. Ted Tapper, David Palfreyman. Приступљено 7. 6. 2021. 
  19. ^ „A Brief History: Early records”. University of Cambridge. Приступљено 17. 8. 2008. 
  20. ^ „Top 500 World Universities (1—99)”. ARWU 2007. Архивирано из оригинала на датум 24. 8. 2007. Приступљено 9. 10. 2007. 
  21. ^ „World University Rankings”. The Times Higher Education Supplement (Requires subscription and log-in). Архивирано из оригинала на датум 18. 8. 2007. Приступљено 9. 10. 2007. 
  22. ^ „University and Colleges: The Nobel Prize”. Cam.ac.uk. 13. 10. 2008. Приступљено 8. 8. 2009. 
  23. ^ „Facts and Figures January 2008” (PDF). University of Cambridge. Приступљено 1. 6. 2008. 
  24. ^ а б в „Table 0b - All students FTE by institution and level of study 2004/05”. Higher Education Statistics Agency. Архивирано из оригинала (Microsoft Excel spreadsheet) на датум 28. 9. 2007. Приступљено 1. 6. 2008. 
  25. ^ „University of Cambridge appoints Chief Investment Officer”. University of Cambridge. 27. 11. 2006. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2008. Приступљено 8. 9. 2008. 
  26. ^ „Medicine at Caius - Subject Information Page”. Gonville and Caius College. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2008. Приступљено 18. 11. 2008. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Координате: 52° 12′ 11″ СГШ; 0° 07′ 12″ ИГД / 52.203° СГШ; 0.120° ИГД / 52.203; 0.120