D-Galakturonska kiselina
D-Galakturonska kiselina je šećerna kiselina, oksidovana forma D-galaktoze.[3][4] Ona je glavna komponenta pektina, u kome je sadržana kao polimerna poligalakturonska kiselina. Ona ima aldehidnu grupu na C1 i karboksilnu grupu na C6. Druge oksidovane forme D-galaktoze su D-galaktonska kiselina (karboksilna grupa na C1) i mezo-galaktarna kiselina (mucinska kiselina) (karboksilne grupe na C1 i C6). Ona takođe pripada grupi uronskih kiselina ili heksuronskih kiselina. Prirodne uronske kiseline su D-glukuronska kiselina, D-galakturonska kiselina, L-iduronska kiselina i D-manuronska kiselina.
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
(2S,3R,4S,5R)-2,3,4,5-Tetrahidroksi-6-okso-heksanoiska kiselina
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.035.495 |
| EC broj | 211-682-6 |
| |
| Svojstva | |
| C6H10O7 | |
| Molarna masa | 194,139 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Reference
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1. изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4.
- ^ Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1. изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2.
Literatura
уреди- Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1. изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4.
- Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1. изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2.
