Mambe, iz roda Dendroaspis (šumske zmije), su grupa veoma otrovnih, brzih kopnenih zmija u Africi. One pripadaju familiji Elapidae koja obuhvata kobre, koralne zmije, tajpane, smeđe zmije, tigraste zmije, Acanthophis, Bungarus, a možda i morske zmije. Mambe ulivaju strah širom njihovog opsega u Africi, a posebno crna mamba.

Dendroaspis
Istočna zelena mamba
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Reptilia
Red: Squamata
Podred: Serpentes
Porodica: Elapidae
Potporodica: Elapinae
Rod: Dendroaspis
Schlegel, 1848[1]
Vrste

Sve mambe su visoko otrovne. Njihovi otrovi se uglavnom sastoje od neurotoksina (poznatih kao dendrotoksini). Osim neurotoksina, oni takođe sadrže kardiotoksine[2][3] i fascikuline. Druge komponente mogu da budu kalcikludin, koji je poznata komponenta otrova istočnih zelenih mambi, i kalciseptin, koji je komponenta otrova crne mambe. Toksičnost individualnih primeraka unutar iste vrste i podvrste može znatno da varira u zavisnosti od nekoliko faktora, kao što je geografski region. Čak i metereološke prilike i nadmorska visina mogu da utiču na toksičnost (Ernst and Zug et al. 1996). Ujed može da bude fatalan za ljude kojima nije dostupna odgovarajuća prva pomoć i naknadni tretman, jer njihov otrov zaustavlja pluća i srce. Zapadna zelena mamba (D. viridis), istočna zelena mamba (D. angusticeps), i Džamesonova mamba (D. jamesoni) poseduju otrov sličnog sastava i dejstva sa otrovom crne mambe (D. polylepis). Međutim, njihovi otrovi su manje toksični (po osnovi LD50 studija), njihovi temperamenti generalno nisu toliko agresivni ili eksplozivni nakon provokacije, i nijedna od njih ne ubrizgava toliku količinu otrova kao crna mamba.

Pre nego što su antiotrovi postali dostupni, ugrizi ovih zmija su imali visok nivo fatalnosti. Netretiran ugriz crne mambe ima stepen mortaliteta od 100%.[4][5][6][7] Broj smrtnih slučajeva je znatno umanjen dostupnošću antiotrova.

Mamba toksini

уреди

Mamba toksin (ili dendrotoksin) se sastoji od nekoliko komponenti, koje imaju različite biološke ciljeve. Primeri su:

  • Dendrotoksin 1, koji inhibira K+ kanale na pre i post-sinaptičkom nivou u intestinalnim glatkim mišićima. On takođe inhibira Ca2+-senzitivne K+ kanale u skeletalnim mišićima pacova (Kd = 90 nM u 50 mM KCl).[8]
  • Dendrotoksin 3, koji inhibira acetilholinske M4 receptore.[9]
  • Dendrotoksin 7, koji je poznat kao muskarinski toksin 7 (MT7), inhibira acetilholinske M1 receptore.[9]
  • Dendrotoksin K je strukturno homologan sa Kunitz-tipom proteinaznih inhibitora.[10] On deluje kao selektivni bloker kalijumovih kanala zavisnih od napona.[11]

Reference

уреди
  1. ^ Willkommen in DahmsTierleben
  2. ^ van Aswegen G, van Rooyen JM, Fourie C, Oberholzer G. (мај 1996). „Putative cardiotoxicity of the venoms of three mamba species.”. Journal of Wilderness and Environmental Medicine. 7 (2): 115—21. PMID 11990104. 
  3. ^ „Toxipedia (Black Mamba)”. Архивирано из оригинала 4. 4. 2012. г. Приступљено 6. 3. 2012. 
  4. ^ Mortality Rate
  5. ^ Nature-Black Mamba
  6. ^ Black Mamba Intro
  7. ^ Davidson, Terence. „IMMEDIATE FIRST AID”. University of California, San Diego. Архивирано из оригинала 2. 11. 2012. г. Приступљено 22. 9. 2011. 
  8. ^ Newitt RA, Houamed KM, Rehm H, Tempel BL. (1991). „[Potassium channels and epilepsy: evidence that the epileptogenic toxin, dendrotoxin, binds to potassium channel proteins.]”. Epilepsy Research Supplement. 4: 263—73. PMID 1815606. 
  9. ^ а б Rang, H. P. (2003). Pharamacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. стр. 139. ISBN 978-0-443-07145-4. 
  10. ^ Berndt KD, Güntert P, Wüthrich K. (1993). „[Nuclear magnetic resonance solution structure of dendrotoxin K from the venom of Dendroaspis polylepis polylepis.]”. Journal of Molecular Biology. 234 (3): 735—50. PMID 8254670. doi:10.1006/jmbi.1993.1623. 
  11. ^ Harvey AL, Robertson B. (2004). „Dendrotoxins: structure-activity relationships and effects on potassium ion channels.”. Curr Med Chem. 23: 3065—72. PMID 15579000. doi:10.2174/0929867043363820. 

Literatura

уреди
  • Rang, H. P. (2003). Pharamacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. стр. 139. ISBN 978-0-443-07145-4. 

Spoljašnje veze

уреди