Derivacije mokraćnog puta podrazumevaju hiruršku resekciju jednog dela mokraćnog puta i njegovo završavanje nefiziološkim, veštački stvorenim otvorima. Derivacije mogu biti privremene (nefrostomija, ureterokutaneostomija, cistostomija) ili trajne.[1]

Anatomija mokraćnog trakta

уреди

Mokraćni trakt se sastoji od dva bubrega, dva mokraćovoda, mokraćne bešike i mokraćne cevi. Bubrezi filtriraju krv i uklanjaju vodu i otpadne produkte preko mokraće. Mokraća putuje od bubrega do bešike kroz dve cevi koje se nazivaju mokraćovodi i skladišti se u mokraćnoj bešici. Zatim se kreće kroz mokraćnu cev da bi se izbacila iz tela tokom akta mokrienja.[2]

Kada se mokraćna bešika ukloni, mokraća bi trebalo da se skladišti i eliminiše iz tela na novi način, preusmeravanjem toka mokraće, preko nekoliko metoda mokraćnog skretanja, načinjenog od dela creva koje se hirurški pretvara u:[2]

  • rezervoar za skladištenje mokraće (kao normalna bešika).[2]
  • prolaznu cev za izlazak mokraće iz tela,

Istorija

уреди

U početcima primene derivacije mokraćnog puta jedina metoda bila je ureterosigmoidostomija po Coffey-u, koja je danas napuštena zbog evidentnih ranih i kasnih komplikacija, koje su izazvane direktnim kontaktom mokraćnog puta s fekalnim sadržajem. Zbog toga se između puteva za izbacivanje mokraće i izmeta umeće segment tankog creva.

Danas u uporabi ove kontinentne derivacije:[1]

  • Ilealna neobešična derivacija po Studeru i Hautmannu, koja spada u najčešću urinarnu supstituciju mokraćne cevi sa segmentom ileuma.
  • Kontinentni rezervoari nastali kombinovanom upotrebom tankog i debelog creva kao što su Mainz pouch I, II i III.

Privremene derivacije

уреди

Privremene derivacije se uobičajeno rade kao prvi akt kod oštećenog ili opstruiranog mokraćnog puta u cilju oporavka bubrežne funkcije, odnosno prevencije opstruktivne uropatije i njenih posljedica.

Trajne derivacije

уреди

Po oporavku rade se neki drugi rekonstrukcijski zahvat kao definitivno (trajno) hirurško zbrinjavanje. Trajne derivacije se dela na:[1]

  • Spoljašnje derivacije (preko koža)
  • Unutarnje derivacije (preko intestinalnog trakta)

Faktori koji utiču na izbor metode

уреди

Faktori koji utiču na izbor metode derivacije mogu biti:

Objektivni faktori - biološka starost, bubrežna funkcija, prognoza osnovne bolesti i opće tjelesno stanje.

Subjektivni faktori - motivacija, prilagodljivost i socijalna potpora okoline.[3]

Prednosti i mane skretanja neobešike u mokraćnu cev

уреди

Prednosti skretanja neobešike u mokraćnu cev su:[2]

  • Proces mokrenja najviše odgovara normalnom aktu mokrenja.
  • Stoma nije potrebna.

Nedostaci skretanja neobešike u mokraćnu cev su:

  • Trajanje hirurše intervencije nešto je duže od postupka odvođenja mokraće kroz ilealni kanal.
  • Dok se uči kako da reguliše mokrenjee urinarna inkontinencija (curenje mokraće) je normalna pojava nakon operacije, ali može trajati i do šest meseci.[2]
  • Оko 20% pacijenati sa ovom diverzijom doživljava inkontinenciju tokom noći, a 5% do 10% ima inkontinenciju tokom dana i mora da nosi uložak.

Prognoza

уреди

Nakon rekonstrukcije i preusmeravanja mokraće, potrebno je jedan do dva meseca da se pacijent oporavi i povratiti snagu, kako bi se vratio svom ranijem načinu života.[2]

Uprkos dobro izvedenoj operaciji, neki pacijenti možda neće moći dobro da isprazne bešiku i moraće da sprovode povremenu kateterizaciju na svaka četiri sata tokom dužeg vremenskog perioda nakon operacije, a možda i trajno.[2]

  1. ^ а б в Fučkar, Željko; Španjol, Josip (2017). „Derivations and substitutions of urinary tract”. Medicina Fluminensis. 53 (3): 300—307. doi:10.21860/medflum2017_182953. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Urinary Diversion: What Is It, Types & Surgery Options”. Cleveland Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-27. 
  3. ^ Kropfl D., Novak R., Tucak A. et al. Rekonstrukcijska urološka kirurgija. Zagreb: Medicinska naklada; 1999.

Spoljašnje veze

уреди
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).