Етрурија
Етрурија (у грчким и латинским изворима називана је Tyrrhenia или Tyrsenia) је била област у централној Италији на простору данашње Тоскане, делимично Лација, Емилије-Ромање и Умбрије. Доста о локацијама етрурских насеља налазимо у есејима Д. Х. Лоренса.
Народ старе Етрурије се називао Етрурцима и њихова се цивилизација базирала на градовима-државама који су створени у VIII веку п. н. е. и који су постали веома снажни у наредна два века. Етрурци су били доминантна култура у Италији до 650 год. п. н. е. и имали су утицаја не само на суседе као што је био Лацијум већ и шире. Трговина тада цвета чак и са Египтом о чему сведоче многи предмети нађени у етрурским гробницама.
Рим је нарочито био под утицајем Етрураца у коме влада низ етрурских краљева до 509. п. н. е. када је последњи етрурски краљ Луције Тарквиније Охоли био збачен са трона и када је основана Римска република. Најјачи утицај етрурске културе на Рим присутан је био у архитектури и ритуалима, као што је нпр. тријумф. Под етрурским краљевима били су изграђени Капитол, Клоака Максима (градска канализација) и Вија Сакра (један од путева). Такође у римском парламенту, Сенату, од 300 посланика (сенатора) 100 је било из редова етрурског племена.
Етрурци су такође заслужни за приближавање грчке културе Римљанима, укључујући 12 богова са Олимпа, гајење маслина и винове лозе, алфабет и архитектуру (лук, канализација, одводни системи су били увезени из Етрурије).
Класично име Етрурија је оживљено почетком XIX века када је то име дато Тоскани (Краљевина Етрурија 1801—1807) под Наполеоном.
Градови уреди
- Арецо (Arretium)
- Каере (Caisra)
- Клузиј (Clevsin)
- Кортона (Curtun)
- Волтера (Felathri)
- Популонија (Fufluna, лат. Populonium)
- Перузија
- Терачина (Tarchuna)
- Тарквинија (Tarquinii)
- Веји
- Волчи (Velch)
- Ветулонија (Vetluna)
