Видац

врста биљке
(преусмерено са Euphrasia rostkoviana)

Видац, видова трава, видов(њ)ача, очаница, зорница, (лат. Euphrasia officinalis, syn. Euphrasia rostkoviana), је лековита једногодишња полупаразитска зељаста биљка из породице воловоткиOrobanchaceae (доскора је била сврставана у породицу зевалица - Scrophulariaceae, попут већине родова из породице воловотки).

Видац
Euphrasia rostkoviana
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
E. officinalis
Биномно име
Euphrasia officinalis
L.
Синоними

Euphrasia rostkoviana Hayne

Станиште

уреди

Расте на сувим ливадама, пашњацима,[1] шумским чистинама и неплодним земљиштима, од брдских до алпских предела. Цвета од јуна од октобра, у зависности од надморске висине. [1] Након сакупљања се суши.[2]

Опис

уреди
 
Ботаничка илустрација

Висине је до 50 cm. Има корен жиличасто вретенаст, стабљика је зељаста, танка, округла,[1] усправна и разграната.[2]

Листови немају дршку[2] наспрамни су, длакави, овални, тестерасто назубљени,[1] с обе стране.[2]

Плод је чекињаста чаура, са бројним семеном.[1]

Цветови су цевастог облика, појединачни, двоуснати,[1] смештени по 2 до 6 у пазушцима, с унутрашње стране листова.[2] Боја им је бела или бледо љубичаста, са малим жутим мрљама.

Живи као полупаразит, на другом биљу из кога сише хранљиве материје. Нема мирис, а укус којој је горак.

Садржи око 15% етеричног уља, затим нешто масног уља, смоле и воска, 5% галотанина, горке твари, модрозелену боју, хетерозид аукубозид и смоласту твар, којој се приписује лековитост.

Фармаколошко дејство

уреди

Изазива стезање (адстригенс), делује против запаљења (антиинфламатор), и као стимуланс у раду јетре. [2]

Терапијско дејство

уреди

Користи се цела биљка, без корена.[3] Од ње се справљају лековити чајеви и мелеми за очи.[4] Помаже код претераног сузења очију (хиперлагримација), упале слузокоже око (конјуктивитис), упале очног капка (блефаритис).[3] Користи се за лечење органа за дисање], органа за варење, спречавање губитка апетита, код жутице,[1] код поремећаја при којима долази до незнатног смањења функције (инсуфицијенција) јетре,[3] против главобоље, болести ушију, побољшања раста косе и против екцема код деце.[1]

Народни обичаји

уреди

Код Словена Свети Вид се везује за чуло вида. Познат је као исцелитељ болести вида и заштитник очију. Уочи Видовдана се брала видова трава, која се затим стављала да одлежи у води, са којом су се умивали укућани. Веровало се да након тога читаве наредне године не би боловали од очију.[4] У назив биљке укључено је и веровање у њене магијске моћи (видовитост). О Видовдану су се девојке обраћали видовој трави речима[5]:

Свети Виде и видова траво отворите ми очи да видим свога суђенога

Извори

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди