Википедија

Егзомарс орбитер

(преусмерено са ExoMars)

Егзомарс орбитер (енгл. ExoMars Trace Gas Orbiter), или Егзомарс ТГО, је заједнички пројекат Европске свемирске агенције (Еса) и руске агенције Роскосмос у склопу којег је у марту 2016. ка Марсу упућен орбитер и сонда за демонстрацију слетања на површину планете, а све као део пројекта Егзомарс који је покренула Еса.[6]

Егзомарс ТГО
(ExoMars Trace Gas Orbiter)

Уметничко виђење орбитера, са европском сондом за демонстрацију слетања, у орбити око Марса.
Уметничко виђење орбитера, са европском сондом за демонстрацију слетања, у орбити око Марса.

Оператор Еса/Роскосмос
Произвођач Талес Аленија спејс
Тип мисије орбитер и лендер
Датум лансирања 14. март 2016. у 09.31 UTC[1][2]
Крај мисије примарна мисија најмање 1 марсовска година
Пренос сигнала до 2022.[3]
Ракета-носач Протон М
Место лансирања Космодром Бајконур
Маса 4.332[4] kg
Извор напајања соларни панели (20 m²)
Снага напајања 2.000 W
Врста орбите ареоцентрична
Улазак у орбиту 19. октобар 2016. у 15.24 UTC[5]
Инклинација орбите 74 °
Орбитални период 120 минута
Апоапсис кружна орбита на 400 km
Место слетања Меридијани планум (лендер)
Вебсајт ЕгзоМарс

Егзомарс ТГО је ка површини упутио лендер Скјапарели, а затим ће наставити да из орбите истражи порекло метана у атмосфери Марса, као и других гасова, и тиме помогне при одабиру места на које ће 2020. године слетети Егзомарс ровер.

Ток мисије

уреди

У децембру 2015. три теретна авиона Антонов Ан-124 употребљена су да се сва опрема из Француске пренесе до космодрома Бајконур. У склопу опреме је, поред самог орбитера и лендера, био и велики шатор који ће бити постављен у једну од зграда за финалну монтажу руског космодрома. Овај шатор неопходан је јер Бајконур не поседује просторију са пречишћеним ваздухом, односно просторију која одржава ниво честица прашине на довољно малом нивоу.[7] Лендер и орбитер спојени су 18. фебруара[8], а три дана касније уследило је пуњење резервоара орбитера хидразином.[9] Уследиле су последње провере две сонде након чега су 29. фебруара причвршћене за степен Бриз-М, а 2. марта су стављене у заштитни омотач ракете Протон.[10] Неколико дана касније монтажа ракете-носача је завршена[11], а 11. марта је транспортована до лансирне рампе.[12]

Пуњење горивом протекло је према плану само пар сати пре лансирања. Ракета Протон је 14. марта у 09.31.42 успешно полетела са лансирне рампе 200/39 космодрома Бајконур. Прве фазе лета протекле су номинално, а након гашења трећег степена горњи степен Бриз-М спровео је своје прво паљење мотора у трајању од 4,5 минута да би летелица достигла стабилну ниску Земљину орбиту; 94 минута касније мотор је поново упаљен на 18 минута како би се постигла елиптична орбита 270 x 5.800 км; треће паљење уследило је више од 4 сата по лансирању и трајало око 12 минута, након чега је постигнута орбита 300 x 21,000 км; четврто и последње паљење догодило се 10 сати и 19 минута по лансирању у трајању од 10 минута. Након овог паљења сонда Егзомарс одвојила се од степена Бриз-М, а контролори на Земљи су потврдили да је трајекторија добра и да су се соларни панели отворили.[13][14]

На основу фотографија снимљених телескопима из Бразила и Јужне Африке поједини аматерски астрономи закључили су да се степен Бриз-М распао (експлодирао) по одвајању од сонде Егзомарс. Пошто Русија нема станице за праћење у јужној полулопти у то време није прикупљана телеметрија.[15][16] Међутим, на конференцији за новинаре 31. марта 2016. директор Роскосмоса Игор Комаров изјавио је да је Хруничев примио телеметрију са степена Бриз-М и да се одвајање од сонде догодило по плану, а да су након тога успешно спроведена два додатна паљења како би се осигурало да не дође до контаминације.[17]

Половином јуна 2016. сонда је својом камером први пут снимила своју дестинацију, Марс, са удаљености од преко 40 милиона километара.[18]

Орбитер је 28. јула упалио свој главни мотор (потиска 424 N) како би извршио корекцију путање ка Марсу. Сагоревање је трајало 52 минута чиме је брзина сонде промењена за 326,497 m/s.[19][20]

Као што је било планирано, Скјапарели се 16. октобра 2016. одвојио од орбитера и наставио прво ка Марсу, док је орбитер спровео паљење мотора како би избегао планету и ушао у њену орбиту.[21] Три дана касније орбитер је још једним сагоревањем у трајању од 139 минута успешно ушао у прелиминарну орбиту око црвене планете, док је са лендером изгубљен контакт око 50 секунди пред слетање.[5] Орбитер ће у наредних годину дана (земаљских) помоћу аерокочења снизити орбиту до оперативне и планира се да крајем 2017. године отпочне са примарном мисијом.

Референце

уреди
  1. ^ J. L. Vago (10. 9. 2009), „Mars Panel Meeting” (PDF), Planetary Science Decadal Survey, Arizona State University, Tempe (USA): ESA 
  2. ^ „Russian, EU Space Agencies Propose to Delay Joint Mission to Mars”. Sputnik News. Moskow. 18. 09. 2015. Приступљено 19. 09. 2015. 
  3. ^ Allen, Mark; Witasse, Olivier (16. 6. 2011), „2016 ESA/NASA ExoMars Trace Gas Orbiter” (PDF), MEPAG June 2011, Jet Propulsion Laboratory, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 09. 2011. г., Приступљено 21. 11. 2014  (PDF)
  4. ^ Clark, Stephen (30. 11. 2015). „ExoMars nears launch, thanks to nonstop work in factory”. Spaceflightnow.com (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 1. 12. 2015. 
  5. ^ а б „ExoMars TGO reaches Mars orbit”. ESA. Архивирано из оригинала 20. 10. 2016. г. Приступљено 20. 10. 2016. 
  6. ^ MEPAG Report to the Planetary Science Subcommittee Author: Jack Mustard, MEPAG Chair. July 9, 2009 (pp. 3)
  7. ^ Clark, Stephen. „European Mars probe arrives at launch site”. Spaceflightnow. Приступљено 30. 12. 2015. 
  8. ^ Clark, Stephen. „ExoMars orbiter and lander mated for final time”. Spaceflightnow. Приступљено 19. 2. 2016. 
  9. ^ Zak, Anatoly (3. 3. 2016). „ExoMars-2016 boards its rocket”. Russianspaceweb. Приступљено 4. 3. 2016. 
  10. ^ Clark, Stephen (3. 3. 2016). „European Mars probe encapsulated for launch”. Spaceflightnow. Приступљено 4. 3. 2016. 
  11. ^ Clark, Stephen (8. 3. 2016). „Assembly complete for ExoMars' Proton launcher”. Spaceflightnow. Приступљено 16. 3. 2016. 
  12. ^ Blau, Patrick (13. 3. 2016). „Videos: ExoMars Pre-Launch Processing”. Spaceflight101. Архивирано из оригинала 25. 10. 2016. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  13. ^ Graham, William (13. 3. 2016). „Proton-M successfully launches first ExoMars spacecraft”. Nasaspaceflight. Приступљено 16. 3. 2016. 
  14. ^ Blau, Patrick (14. 3. 2016). „Europe & Russia set sail for Mars – Successful Proton Launch kicks off Daylong ExoMars Ascent”. Spaceflight101. Архивирано из оригинала 24. 10. 2016. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  15. ^ Zak, Anatoly (26. 3. 2016). „Parsing ExoMars launch mystery”. Russianspaceweb. Приступљено 30. 3. 2016. 
  16. ^ Clark, Stephen (23. 3. 2016). „Europe's ExoMars orbiter smoothly cruising toward red planet”. Spaceflightnow. Приступљено 30. 3. 2016. 
  17. ^ B. de Selding, Peter (5. 4. 2016). „Roscosmos gives detailed rebuttal to reports of Proton ExoMars launch anomaly”. Spacenews. Приступљено 5. 4. 2016. 
  18. ^ „ExoMars sets sights on the Red Planet”. ESA. Архивирано из оригинала 23. 06. 2016. г. Приступљено 24. 6. 2016. 
  19. ^ „Engine burn gives Mars mission a kick”. esa.int. ESA. Приступљено 28. 7. 2016. 
  20. ^ Blau, Patrick (28. 7. 2016). „Aiming for Mars – ESA/Roscosmos ExoMars 2016 completes critical Deep Space Maneuver”. Spaceflight101.com. Архивирано из оригинала 08. 11. 2016. г. Приступљено 28. 7. 2016. 
  21. ^ Blau, Patrick (17. 10. 2016). „ExoMars Orbiter & Lander enter Separate Lanes for Final Approach to Mars Arrival”. Spaceflight101. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. Приступљено 20. 10. 2016. 

Спољашње везе

уреди
 
Егзомарс орбитер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Егзомарс_орбитер&oldid=28420455”