Отворите главни мени

Fizički pregled, medicinski pregled, ili klinički pregled (koji se češće naziva jednostavno pregled), je proces kojim lekar pregleda telo pacijenta za sve moguće znakove ili simptome medicinskog stanja. Obično se sastoji od niza pitanja u vezi sa medicinskom istorijom pacijenta, nakon čega sledi ispitivanje simptoma. Zajedno, istorija bolesti i fizički pregled pomažu u određivanju ispravne dijagnoze i osmišljavanju plana lečenja. Ovi podaci postaju deo medicinskog dosijea.

Fizički pregled
Intervencija
Reeve 978.jpg
Ordinacija u Vašingtonu, tokom {rvog svetskog rata
ICD-9-CM89.7
MeSHD010808
MedlinePlus002274

Jedna metastudija Kokranove kolaboracije pokazala je da rutinski godišnji fizički pregledi nisu značajno smanjili rizik od bolesti ili smrti, i obratno, mogli bi dovesti do preterane dijagnoze i prekomernog lečenja.[1] Međutim, u tom članku se ne zaključuje da nije važno imati redovnu komunikaciju sa doktorom, već somo da rutinski fizički pregledi možda nisu neophodni.

TipoviУреди

 
Lekar u Centru za relokaciju u Granadi, pregleda grlo pacijenta

Rutinski fizički preglediУреди

Rutinski fizički pregledi su fizički pregledi koji se izvode na asimptomatskim pacijentima u svrhu medicinskog skrininga. Njih obično vrše pedijatri, lekari opšte prakse, lekarski asistenti, ovlašćene medicinske sestre ili drugi lekari primarne zdravstvene zaštite. Ovaj rutinski fizički pregled obično obuhvata HEENT evaluaciju. Stručnjaci za medicinsku negu, kao što su registrovane i licencirane medicinske sestre, razvijaju osnovu procene kako bi se razdvojili normalni od abnormalnih nalaza.[2] Oni se prijavljuju primarnom pružaocu zdravstvene zaštite.

Sveobuhvatni fizički preglediУреди

Sveobuhvatni fizički pregledi, takođe poznati kao izvršni fizički pregledi, obično obuhvataju laboratorijske testove, rendgenske snimke grudnog koša, test funkcionisanja pluća, audiograme, CAT skeniranje celog tela, EKG, testove srčanog stresa, testove vaskularne starosti, analizu urina i mamografiju ili preglede prostate u zavisnosti od roda pacijenta.[3]

Pregledi pre zapošljavanjaУреди

Ispitivanja pre zaposljavanja su trijažni testovi kojima se procenjuje podobnost zapošljavanja radnika na bazi rezultata njihovog fizičkog pregleda.[4] To se naziva i medicinskim odobrenjem pre zapošljavanja. Mnogi poslodavci smatraju da će putem zaposljavanja somo radnike čiji rezultati fizičkog pregleda zadovoljavaju određene kriterijea, njihovi zaposleni kolektivno imati manje izostanaka zbog bolesti, manje povreda na radnom mestu i manje okupacionih bolesti.[4]

Mala količina dokaza niskog kvaliteta proizašla iz medicinskih istraživanja podržava ideju da fizički pregledi pre zapošljavanja zapravo mogu da smanje izostanke, povrede na radnom mestu i okupacione bolesti.[4] Poslodavci ne bi trebalo rutinski da zahtevaju od radnika da rendgenski prate stanje donjeg dela leđa kao uslov za dobijanje posla.[5][6] Razlozi iz kojih se to ne treba činiti obuhvataju nemogućnost takvog testiranja da predvidi buduće probleme, izlaganje radnika radijaciji i trošak testova.[5]

Pregledi osiguranjaУреди

To su fizičke pregledi koji se obavljaju kao uslov kupovine zdravstvenog osiguranja ili životnog osiguranja.

UpotrebeУреди

 
Lekar pregleda devojčicu, Gvineja Bisao, 1974

DijagnozaУреди

Fizički pregledi se obavljaju u većini zdravstvenih susreta. Na primer, fizički pregled se vrši kada pacijent izrazi pritužbe na simptome slične gripu. Ovi dijagnostički pregledi obično imaju fokus na glavnoj pritužbi pacijenta.

TrijažaУреди

Opšti zdravstveni pregledi, uključujući fizičke preglede koji se obavljaju kada pacijent nije prijavio zdravstvene probleme, često uključuju medicinske preglede za uobičajena stanja, kao što je visok krvni pritisak. Kokranov pregled je utvrdio da opšti zdravstveni pregledi nisu smanjili rizik od smrti od raka, srčanih oboljenja ili bilo kojeg drugog uzroka, i da se ne može dokazati da utiču na verovatnoću da će pacijentu biti neophodno bolničko lečenje, postati invalid, biti odsutan s posla ili da će biti neophodne dodatne posete lekaru. Studija nije pronašla nikakav efekat na rizik od bolesti, ali je pronašla dokaze koji ukazuju na to da su pacijenti koji su podvrgnuti rutinskim fizičkim pregledima bili dijagnozirani da boluju od hipertenzije i drugih hroničnih bolesti u većoj stopi od onih koji nisu pregledani. Autori studije su napomenuli da studije često nisu razmatrale, niti izveštavale, o mogućim štetnim ishodima (kao što su neopravdana anksioznost ili nepotrebne procedure praćenja), te su zaključili da je „malo verovatno da su korisni” rutinski zdravstveni pregledi u smislu smanjenja onkološkog i kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta.[7]

ReferenceУреди

  1. ^ Krogsbøll, Lasse T; Jørgensen, Karsten Juhl (31. 1. 2019). „General health checks in adults for reducing morbidity and mortality from disease”. Cochrane. 10: CD009009. doi:10.1002/14651858.CD009009.pub3. 
  2. ^ Schreiber, Mary L. Evidence-Based Practice. Neurovascular Assessment: An Essential Nursing Focus. MEDSURG Nursing (MEDSURG NURS), Jan/Feb2016; 25(1): 55-57. ISSN 1092-0811
  3. ^ „Johns Hopkins Executive Health Program”. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Mahmud, Norashikin; Schonstein, Eva; Schaafsma, Frederieke; Lehtola, Marika M; Fassier, Jean-Baptiste; Reneman, Michiel F; Verbeek, Jos H; Mahmud, Norashikin (2010). „Pre-employment examinations for preventing occupational injury and disease in workers”. Cochrane Database of Systematic Reviews (12): CD008881. PMID 21154401. doi:10.1002/14651858.CD008881. 
  5. 5,0 5,1 American College of Occupational and Environmental Medicine (фебруар 2014), „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American College of Occupational and Environmental Medicine, Приступљено 24. 2. 2014 
  6. ^ Talmage, J; Belcourt, R; Galper, J; et al. (2011). „Low back disorders”. Ур.: Kurt T. Hegmann. Occupational medicine practice guidelines : evaluation and management of common health problems and functional recovery in workers (3rd изд.). Elk Grove Village, IL: American College of Occupational and Environmental Medicine. стр. 336, 373, 376—377. ISBN 978-0615452272. 
  7. ^ Krogsbøll, Lasse T; Karsten Juhl Jørgensen; Christian Grønhøj Larsen; Peter C Gøtzsche; Lasse T Krogsbøll (2012). „General health checks in adults for reducing morbidity and mortality from disease”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 10: CD009009. PMID 23076952. doi:10.1002/14651858.CD009009.pub2. 

Spoljašnje vezeУреди