Frenk Vilijam Džordž Lojd (2. februar 1886 – 10. avgust 1960) bio je američki filmski režiser britanskog porekla, glumac, tesktopisac, i producent. On je jedan od osnivača Akademija filmskih umetnosti i nauka,[2] i bio je njen predsednik od 1934 do 1935.

Frenk Lojd
Frank Lloyd око 1939
Frenk Lojd oko 1939. godine
Puno imeFrenk Vilijam Džordž Lojd
Ime po rođenjuFrank William George Lloyd[1]
Druga imenaFrank Lloyd
Datum rođenja(1886-02-02)2. februar 1886.
Mesto rođenjaGlazgov, Škotska
 UK
Datum smrti10. avgust 1960.(1960-08-10) (74 god.)
Mesto smrtiSanta Monika, Kalifornija
 SAD
Mesto ukopaForest lon memorijal park (Glendejl)
PrebivališteUK, SAD
Državljanstvobritansko
Zanimanje
  • filmski režiser
  • glumac
  • tekstopisac
  • filmski producent
Aktivni period1913–1955

Godine 1957, on je dobio nagradu Džordž Istman,[3] koju dodeljuje muzej Džordž Istman Haus[4][5][6] za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.[7]

Dana 8. februara 1960, Lojd je dobio zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih[8][9] za svoj doprinos industriji filmova, na 6667 Holivud bulevaru.[10][11]

Biografija

уреди

Lojd je rođen u Glazgovu| u Škotskoj. Njegova majka Džejn je bila Škotkinja, a njegov otac Edmund je bio Velšanin. Lojd je započeo svoju karijeru kao pevač i scenski glumac u Londonu.[1] On je bio prvi škotski osvajač Nagrade akademije, i jedinstven je u istoriji filma po tome što je 1929. godine dobio tri nominacije za Oskara za svoj rad na nemom filmu (Božanska dama), delimično zvučnom (Umorna reka) i potpuno zbučnom (Drag). On je dobio nagradu za Božansku damu. Lojd je nominovan i ponovo je nagrađen 1933. godine za adaptaciju Noel Kauardove Kavalkade, a 1935. godine dobio je i još jednu nominaciju za najboljeg režisera za možda njegov najuspešniji film, Pobuna na brodu Baunti.

Godine 1957, on je dobio nagradu Džordž Istman, koju dodeljuje Džordž Istmanova kuća za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.[12]

Dana 8. februara 1960, Lojd je dobio zvezdu na Holivudskom šetalištu slavnih za svoj doprinos filmskoj industriji, kod 6667 Holivud bulevara.[13][14]

Lični život

уреди

Frenk Lojd je bio oženjen glumicom Almom Haler od 11. jula 1913. do njene smrti 16. marta 1952. Godine 1955, Lojd se oženio Virdžinijom Kelog, i ostali su u braku do Lojdove smrti, 10. avgusta 1960, kad je on imao 74. godine života. Lojd je sahranjen na Forest lon memorijal parku u Glendejlu u Kaliforniji.[15]

Izabrana filmografija

уреди

Reference

уреди
  1. ^ а б Pawlak, Debra Ann (12. 1. 2012). „Bringing Up Oscar: The Story of the Men and Women Who Founded the Academy”. Pegasus Books. Приступљено 13. 4. 2018 — преко Google Books. 
  2. ^ Pawlak, Debra. „The Story of the First Academy Awards”. The Mediadrome. Архивирано из оригинала 30. 12. 2006. г. Приступљено 23. 4. 2007. 
  3. ^ „GEORGE EASTMAN AWARD”. Eastman Museum. George Eastman Museum. Приступљено 2015-10-21. 
  4. ^ „International Museum of Photography and Film”. WorldCat Identities. Архивирано из оригинала 06. 02. 2023. г. Приступљено 22. 4. 2022. 
  5. ^ „History of George Eastman House”. George Eastman House website. Архивирано из оригинала 2010-01-14. г. Приступљено 2010-01-27. 
  6. ^ Archives of American Art. „Oral history interview with Beaumont Newhall, 1965 Jan. 23”. si.edu. Архивирано из оригинала 03. 12. 2008. г. Приступљено 22. 07. 2023. 
  7. ^ The George Eastman Award Архивирано 15 април 2012 на сајту Wayback Machine
  8. ^ „James Bond star Daniel Craig gets Hollywood Walk of Fame star”. bbc.com. British Broadcasting Corporation. 7. 10. 2021. Приступљено 7. 10. 2021. 
  9. ^ „Licensing for the Walk of Fame | Hollywood Walk of Fame”. Hollywood Walk of Fame. Приступљено 3. 2. 2019. 
  10. ^ „Frank Lloyd | Hollywood Walk of Fame”. www.walkoffame.com. Приступљено 2016-06-27. 
  11. ^ „Frank Lloyd”. Los Angeles Times. Приступљено 2016-06-27. 
  12. ^ The George Eastman Award Архивирано 2012-04-15 на сајту Wayback Machine
  13. ^ „Frank Lloyd | Hollywood Walk of Fame”. www.walkoffame.com. Приступљено 27. 6. 2016. 
  14. ^ „Frank Lloyd”. latimes.com. Приступљено 27. 6. 2016. 
  15. ^ Frank r Loyd на сајту Find a Grave (језик: енглески)
  16. ^ Gabriel, Gilbert W. (1932). I, Jack Lewis (A Novel of a Dream Empire) (на језику: енглески). New York: Doubleday, Doran & Company. ASIN B00085RK8M. 
  17. ^ „The 14th Academy Awards | 1942 – Winners & Nominees”. Oscars. Приступљено 2023-05-31. 
  18. ^ Lucie Neville Nea (1941-06-06). „by Paul Harrison . . . Hollywood's Fads, Fancies and Foibles”. Imperial Valley Press, Volume 40, Number 23 (на језику: енглески). стр. 3. Приступљено 2023-05-29. 
  19. ^ „The Snark Redivivus”. Oakland Tribune, Volume 135, Number 125 (на језику: енглески). 1941-11-02. стр. 17. Приступљено 2023-05-29. „The Metha Nelson […] was last seen in this city [Los Angeles] in "This Woman Is Mine," 
  20. ^ Dick, Bernard K. (2015). City of Dreams: The Making and Remaking of Universal Pictures. University Press of Kentucky. стр. 117. ISBN 9780813158891. 
  21. ^ Dick, Bernard F. Hollywood Madonna: Loretta Young. University Press of Mississippi, 2011.
  22. ^ "101 Pix Gross in Millions" Variety 6 Jan 1943 p 58
  23. ^ "Extended Biography Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2019)," RobertWService.com, July 21, 2003, 4. Web, Apr. 4, 2011
  24. ^ „NY Times: The Spoilers”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2012. Архивирано из оригинала 2012-10-17. г. Приступљено 2008-12-14. 
  25. ^ „Forever and a Day: Detail View”. American Film Institute. Приступљено 23. 4. 2014. 
  26. ^ Glancy, H. Mark (1999). When Hollywood Loved Britain: the Hollywood 'British' Film 1939-1945. Manchester UK: Manchester University Press. стр. 170—172. ISBN 978-0719048531. 
  27. ^ Matthews, Jessie; Burgess, Muriel (1976). Over My Shoulder. London: Wyndham Publications. стр. 171. ISBN 0-352-39703-9. 
  28. ^ Dayton Journal 14 February 1942 "Biggest All-Star Cast Works 2 Years in Secret: nation's entry into war causes change; title still uncertain" by Frederick C. Othman (UPI Hollywood Bureau) p.5
  29. ^ „Indies $70,000,000 Pix Output”. Variety: 3. 3. 11. 1944. Приступљено 26. 7. 2016. 
  30. ^ The United Artists Story p 109
  31. ^ Balio, Tino (2009). United Artists: The Company Built by the Stars. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-23004-3.  p217
  32. ^ „NY Times: Blood on the Sun”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2012. Архивирано из оригинала 2012-10-18. г. Приступљено 2008-12-19. 
  33. ^ Goble, Alan. The Complete Index to Literary Sources in Film. Walter de Gruyter, 1999.

Spoljašnje veze

уреди