Promrzlina

(преусмерено са Frostbite)

Promrzlina se javlja kada izlaganje niskim temperaturama uzrokuje smrzavanje kože ili drugih tkiva.[1] Početni simptom je obično obamrlost.[1] Ovo može biti praćeno nezrapnošću, i belom ili plavkastom bojom kože.[1] Nakon izlaganja može se pojaviti oticanje ili plikovi.[1] Šake, stopala i lice su najčešće pogođeni.[4] Komplikacije mogu uključivati hipotermiju ili kompartment sindrom.[2][1]

Promrzlina
Frost bite.jpg
Promrznuti nožni prsti dva do tri dana nakon planinarenja
Specijalnostiurgentna medicina, ortopedija
Simptomiobamrlost, osećaj hladnoće, nespretnosti, bleda boja[1]
Komplikacijehipotermija, kompartment sindrom[2][1]
TipoviPovršna, duboka[2]
UzrociTemperature ispod smrzavanja[1]
Faktori rizikaAlkohol, pušenje, problemi mentalnog zdravlja, pojedini lekovi, prethodne povrede hladnoćom[1]
Dijagnostički metodna bazi simptoma[3]
Slična oboljenjaOzebnuće, rovovsko stopalo[4]
PrevencijaIzbegavanje hladnoće, nošenje odgovarajuće odeće, održavanje hidracije i ishrane, održavanje aktivnosti bez iscrpljivanja[2]
LečenjePonovno zagrevanje, lekovi, operacije[2]
LekoviIbuprofen, tetanus vakcina, iloprost, trombolitici[1]
FrekvencijaNepoznato[5]

Ljudi koji su izloženi niskim temperaturama duže vreme, kao što su ljubitelji zimskih sportova, vojno osoblje i beskućnici, podložni su najvećem riziku.[6][1] Ostali faktori rizika uključuju konzumaciju alkohola, pušenje, probleme sa mentalnim zdravljem, određene lekove i prethodne povrede usled hladnoće.[1] Osnovni mehanizam uključuje povrede izazvane ledenim kristalima i krvnim ugrušcima u malim krvnim sudovima nakon odmrzavanja.[1] Dijagnoza se zasniva na simptomima.[3] Po ozbiljnosti promrzline se može podeliti na površne (prvi i drugi stepen) ili duboke (treći i četvrti stepen).[2] Skeniranje kostiju ili MRI mogu da pomognu u određivanju stepena povrede.[1]

Prevencija je nošenje odgovarajuće odeće, održavanje hidratacije i ishrane, izbegavanje niskih temperatura i ostajanje aktivnim bez iscrpljivanja.[2] Tretman je ponovno zagrejavanje.[2] Ovo bi trebalo biti učinjeno samo onda kada ponovno zamrzavanje ne predstavlja problem. [1] Trljanje ili nanošenje snega na pogođeni deo se ne preporučuje.[2] Upotreba ibuprofena i tetanusnog toksoida se obično preporučuje.[1] Za teške povrede mogu se koristiti iloprost ili trombolitici.[1] Ponekad je potrebna hirurgija.[1] Amputaciju, međutim, generalno treba odložiti nekoliko meseci kako bi se omogućilo utvrđivanje stepena povrede.[2]

Broj slučajeva promrzlina nije poznat.[5] Stope mogu biti i do 40% godišnje među onima koji planinare.[1] Najčešće pogođene starosne grupe su one od 30 do 50 godina.[4] Dokazi o pojavi promrzlina kod ljudi datiraju unazad 5.000 godina.[1] Promrzline su takođe igrale važnu ulogu u velikom broju vojnih sukoba.[1] Prvi formalni opis stanja dao je Dominik Žan Lare, lekar Napoleonove vojske, tokom njene invazije na Rusiju 1813. godine.[1]

Znaci i simptomiУреди

 
Promrzlina

Područja koja su obično pogođena uključuju obraze, uši, nos i prste ruku i nogu. Promrzlini često prethodi ozebnuće.[2] Simptomi promrzlina napreduju sa dugotrajnim izlaganjem hladnoći. Istorijski gledano, promrzline su klasifikovane prema stepenu u skladu sa promenama na koži i osećajima, slično klasifikacijama opekotina. Međutim, stepeni ne odgovaraju visini dugoročne štete.[7] Pojednostavljenje ovog sistema klasifikacije je površna (prvi ili drugi stepen) ili duboka povreda (treći ili četvrti stepen).[8]

Prvi stepenУреди

  • Promrzlina prvog stepena je površna, površinsko oštećenje kože koje obično nije trajno.
  • U početku, glavni simptom je gubitak osećaja na koži. Na zahvaćenim mestima koža je utrnuta i, eventualno natečena, sa crvenkastom obrubom.
  • U nedeljama nakon povrede površina kože može da se odvoji.[7]

Drugi stepenУреди

  • U drugom stepenu promrzline, koža se u početku razvija prozračne plikove, i površina kože se stvrdne.
  • U nedeljama nakon povrede, to se očvrsne, plikovita koža se osuši, pocrni i oljušti.
  • U ovoj fazi se može razviti dugotrajna osetljivost na hladnoću i obamrlost.[7]

Treći stepenУреди

  • U trećem stepenu promrzline, slojevi tkiva ispod kože se smrzavaju.
  • Simptomi uključuju krvave plikove i „plavo-sivu promenu boje kože”.
  • U nedeljama nakon povrede, bol se zadržava i razvija se pocrnela kora (eshara).
  • Može postojati dugotrajna ulceracija i oštećenja epifizne ploče.[7]

Četvrti stepenУреди

 
Promrzlina 12 dana kasnije
  • U četvrtom stepenu promrzline, uključene su i strukture ispod kože poput mišića, tetiva i kostiju.
  • Rani simptomi uključuju bezbojni izgled kože, tvrdu teksturu i bezbolno zagrevanje.
  • Kasnije koža postaje crna i mumificirana. Može trebati mesec dana ili duže da se utvrdi količina trajne štete. Do Autoamputacija može doći nakon dva meseca.[7]

EpidemiologijaУреди

Nedostaje sveobuhvatna statistika o epidemiologiji promrzline. U Sjedinjenim Državama promrzline su češća u severnim državama. U Finskoj je godišnja učestalost bila 2,5 na 100.000 među civilima, u poređenju sa 3,2 na 100.000 u Montrealu. Istraživanja pokazuju da su muškarci uzrasta od 30 do 49 izloženi najvećem riziku, verovatno zbog profesionalnog ili rekreativnog izlaganja hladnoći.[9]

IstorijaУреди

Promrzlina se opisuje u vojnoj istoriji već hiljadama godina. Grci su se susreli i raspravljali o problemu promrzlina već 400. godine pre nove ere.[8] Istraživači su pronašli dokaze o promrzlinama kod ljudi koji datiraju unazad 5.000 godina, u andskoj mumiji. Napoleonova vojska bila je prvi dokumentovani slučaj masovnih povreda hladnoćom u ranim 1800-ima.[6] Prema Zafrenu, skoro milion boraca je stradalo od promrzlina u Prvom i Drugom svetskom ratu, i u Korejskom ratu.[8]

Društvo i kulturaУреди

Nekoliko zapaženih slučajeva promrzlina uključuju: kapetana Lourensa Otsa, kapetana engleske vojske i istraživača Antarktika koji je 1912. umro od komplikacija izazvanih promrzlinama;[10] poznati je američki alpinista Hju Her, koji je 1982. godine izgubio obe noge ispod kolena usled promrzlina nakon što je bio osečen tokom mećave na planini Vašington (Nju Hempšir);[11] Bek Veders, preživeli nakon katastrofe na Mont Everestu 1996. koji je izgubio nos i šake usled promrzlina;[12] škotski planinar Džejmi Endru, kome su 1999. sva četiri uda amputirana zbog sepse usled promrzlina zadobijenih tokom penjana na masiv Mont Blank.[13]

Smerovi istraživanjaУреди

Evidencija nije dovoljna da bi se utvrdilo može li hiperbarična terapija kiseonikom kao dodatni tretman da pomogne u spasavanju tkiva.[14] Prijavljeni su slučajevi, ali nisu sprovedena randomizovana kontrolna ispitivanja na ljudima.[15][16][17][18][19]

Medicinska simpatektomija u kojoj je korišten intravenski reserpin je takođe bila testirana s ograničenim uspehom.[20] Studije su sugerisale da primena tkivnog plazminogenskog aktivatora (tPa) bilo intravenski ili intraarterijski može da umanji verovatnoću eventualne potrebe za amputacijom.[21]

ReferenceУреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Handford, C; Thomas, O; Imray, CHE (maj 2017). „Frostbite.”. Emergency Medicine Clinics of North America. 35 (2): 281—299. PMID 28411928. doi:10.1016/j.emc.2016.12.006. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 McIntosh, Scott E.; Opacic, Matthew; Freer, Luanne; Grissom, Colin K.; Auerbach, Paul S.; Rodway, George W.; Cochran, Amalia; Giesbrecht, Gordon G.; McDevitt, Marion (1. 12. 2014). „Wilderness Medical Society practice guidelines for the prevention and treatment of frostbite: 2014 update”. Wilderness & Environmental Medicine. 25 (4 Suppl): S43—54. ISSN 1545-1534. PMID 25498262. doi:10.1016/j.wem.2014.09.001. 
  3. 3,0 3,1 Singleton, Joanne K.; DiGregorio, Robert V.; Green-Hernandez, Carol (2014). Primary Care, Second Edition: An Interprofessional Perspective (на језику: енглески). Springer Publishing Company. стр. 172. ISBN 9780826171474. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Ferri, Fred F. (2017). Ferri's Clinical Advisor 2018 E-Book: 5 Books in 1 (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. стр. 502. ISBN 9780323529570. 
  5. 5,0 5,1 Auerbach, Paul S. (2011). Wilderness Medicine E-Book: Expert Consult Premium Edition - Enhanced Online Features (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. стр. 181. ISBN 978-1455733569. 
  6. 6,0 6,1 Handford, Charles; Buxton, Pauline; Russell, Katie; Imray, Caitlin EA; McIntosh, Scott E; Freer, Luanne; Cochran, Amalia; Imray, Christopher HE (22. 4. 2014). „Frostbite: a practical approach to hospital management”. Extreme Physiology & Medicine. 3: 7. ISSN 2046-7648. PMC 3994495 . PMID 24764516. doi:10.1186/2046-7648-3-7. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 „Frostbite Clinical Presentation”. emedicine.medscape.com. Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2017. Приступљено 2. 3. 2017. 
  8. 8,0 8,1 8,2 Zafren, Ken (2013). „Frostbite: Prevention and Initial Management”. High Altitude Medicine & Biology. 14 (1): 9—12. PMID 23537254. S2CID 3036889. doi:10.1089/ham.2012.1114. 
  9. ^ „Frostbite: Background, Pathophysiology, Etiology”. Medscape. Medscape, LLC. 2. 2. 2017. Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2017. Приступљено 01. 07. 2020. 
  10. ^ „British History in depth: The Race to the South Pole”. BBC - History. Архивирано из оригинала на датум 13. 2. 2017. Приступљено 4. 3. 2017. 
  11. ^ „Hugh Herr's Best Foot Forward | Boston Magazine”. Boston Magazine (на језику: енглески). 18. 2. 2009. Архивирано из оригинала на датум 30. 03. 2017. Приступљено 4. 3. 2017. 
  12. ^ „Beck Weathers Says Fateful Everest Climb Saved His Marriage”. PEOPLE (на језику: енглески). 16. 9. 2015. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2017. Приступљено 4. 3. 2017. 
  13. ^ Heawood, Jonathan (27. 3. 2004). „I'll get there, even if it kills...”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2017. Приступљено 4. 3. 2017. 
  14. ^ Marx 2010
  15. ^ Finderle Z, Cankar K (april 2002). „Delayed treatment of frostbite injury with hyperbaric oxygen therapy: a case report”. Aviat Space Environ Med. 73 (4): 392—4. PMID 11952063. 
  16. ^ Folio LR, Arkin K, Butler WP (maj 2007). „Frostbite in a mountain climber treated with hyperbaric oxygen: case report”. Mil Med. 172 (5): 560—3. PMID 17521112. doi:10.7205/milmed.172.5.560 . 
  17. ^ Gage AA, Ishikawa H, Winter PM (1970). „Experimental frostbite. The effect of hyperbaric oxygenation on tissue survival”. Cryobiology. 7 (1): 1—8. PMID 5475096. doi:10.1016/0011-2240(70)90038-6. 
  18. ^ Weaver LK, Greenway L, Elliot CG (1988). „Controlled Frostbite Injury to Mice: Outcome of Hyperbaric Oxygen Therapy.”. J. Hyperbaric Med. 3 (1): 35—44. Архивирано из оригинала на датум 10. 07. 2009. Приступљено 20. 6. 2008. 
  19. ^ Ay H, Uzun G, Yildiz S, Solmazgul E, Dundar K, Qyrdedi T, Yildirim I, Gumus T (2005). „The treatment of deep frostbite of both feet in two patients with hyperbaric oxygen”. Undersea Hyperb. Med. 32 (1 Suppl). ISSN 1066-2936. OCLC 26915585. Архивирано из оригинала на датум 15. 09. 2008. Приступљено 30. 6. 2008. 
  20. ^ Marx 2010, стр. 1866
  21. ^ Bruen, KJ; Ballard JR; Morris SE; Cochran A; Edelman LS; Saffle JR (2007). „Reduction of the incidence of amputation in frostbite injury with thrombolytic therapy”. Archives of Surgery. 142 (6): 546—51. PMID 17576891. doi:10.1001/archsurg.142.6.546 . 

Spoljašnje vezeУреди

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).