GABAA receptor (GABAAR) je jonotropni receptor i ligandom kontrolisani jonski kanal. Njegov endogeni ligand je γ-aminobuterna kiselina (GABA), jedan od glavnih inhibitornih neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu. Nakon aktivacije, GABAA receptor selektivno propušta Cl kroz svoju poru, što dovodi do hiperpolarizacije neurona. To ima inhibitorno dejstvo na neurotransmisiju usled umanjenih šansi za pojavu uspešnog akcionog potencijala. Potencijal preokreta GABAA-posredovanog IPSP u normalnom rastvoru je −70 mV, za razliku od GABAB IPSP.

Struktura nikotinskog acetilholinskog receptora (nAchR: PDB: 2BG9​) koji je veoma sličan sa GABAA receptorom.[1][2][3] Gore: bočni pogled na nAchR unutar ćelijske membrane. Dole: pogled na receptor sa spoljašnje strane membrane. Podjedinice su obležene po GABAA nomenklaturi. Približne lokacije GABA i benzodiazepinskog (BZ) mesta vezivanja su označene (između α- i β-podjedinica i između α- i γ-podjedinica respektivno).
Šematska struktura GABAA receptora. Levo: GABAA monomerna podjedinica u lipidnom dvosloju (žute linije vezane za plave sfere). Četiri transmembranska α-heliksa (1–4) su prikazana kao cilindri. Disulfidna veza u N-terminalnom ekstracelularnom domenu koja je karakteristična za familiju receptora cys-petlje (koja obuhvata GABAA receptor) je prikazana kao žuta linija. Desno: Pet podjedinica simetrično uređenih oko centralne pore za provođenje hloridnih anjona. Ekstracelularne petlje su prikazane radi jasnoće.

Aktivno mesto GABAA receptora je mesto vezivanja GABA i nekoliko lekova kao što su muscimol, gaboksadol, i bikuculin. Ovaj protein takođe sadrži brojna alosterna mesta vezivanja koja indirektno modulišu aktivnost receptora. Ta alosterna mesta su meta niza drugih lekova, uključujući benzodiazepine, nebenzodiazepine, barbiturate, etanol,[4] neuroaktivne steroide, inhalacione anestetike, i picrotoksin, između ostalih.[5]

GABAA receptori su prisutni u svim organizmima koji imaju nervni sistem. U manjoj meri ovi receptori se mogu naći u tkivima koja nisu neuronska. Usled njihove široke rasprostranjenosti u nervnom sistemu sisara oni imaju važnu ulogu u praktično svim funkcijama mozga.

Reference

уреди
  1. ^ Richter L, de Graaf C, Sieghart W, Varagic Z, Mörzinger M, de Esch IJ, Ecker GF, Ernst M (2012). „Diazepam-bound GABAA receptor models identify new benzodiazepine binding-site ligands”. Nat. Chem. Biol. 8 (5): 455—464. PMC 3368153 . PMID 22446838. doi:10.1038/nchembio.917. 
  2. ^ Campagna-Slater V, Weaver DF (2007). „Molecular modelling of the GABAA ion channel protein”. J. Mol. Graph. Model. 25 (5): 721—30. PMID 16877018. doi:10.1016/j.jmgm.2006.06.001. 
  3. ^ Sancar F, Ericksen SS, Kucken AM, Teissére JA, Czajkowski C (2007). „Structural Determinants for High-Affinity Zolpidem Binding to GABA-A receptors”. Mol. Pharmacol. 71 (1): 38—46. PMC 2583146 . PMID 17012619. doi:10.1124/mol.106.029595. 
  4. ^ Santhakumar V, Wallner M, Otis TS (2007). „Ethanol acts directly on extrasynaptic subtypes of GABAA receptors to increase tonic inhibition”. Alcohol. 41 (3): 211—21. PMC 2040048 . PMID 17591544. doi:10.1016/j.alcohol.2007.04.011. 
  5. ^ Johnston, GAR (1996). „GABAA Receptor Pharmacology”. Pharmacology and Therapeutics. 69 (3): 173—198. PMID 8783370. doi:10.1016/0163-7258(95)02043-8. 

Spoljašnje veze

уреди
  • Receptors,+GABA-A на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
  • Olsen RW, DeLorey TM (1999). „Chapter 16: GABA and Glycine”. Ур.: Siegel GJ, Agranoff BW, Fisher SK, Albers RW, Uhler MD. Basic neurochemistry: molecular, cellular, and medical aspects (Sixth изд.). Philadelphia: Lippincott-Raven. ISBN 978-0-397-51820-3. 
  • Olsen RW, Betz H (2005). „Chapter 16: GABA and Glycine”. Ур.: Siegel GJ, Albers RW, Brady S, Price DD. Basic Neurochemistry: Molecular, Cellular and Medical Aspects (Seventh изд.). Boston: Academic Press. стр. 291—302. ISBN 978-0-12-088397-4. 
  • Uusi-Oukari M, Korpi ER (2010). Regulation of GABAA Receptor Subunit Expression by Pharmacological Agents. Pharmacological Reviews, pp. 97–135. PMID 20123953.