Hijade (zvezdani klaster)

Hijade (/ˈh.ədz/; grčki Ὑάδες, takođe poznate kao Koldvel 41, Kolajnder 50, ili Melot 25) najbliže je rasuto jato i jedan i najviše izučavanih zvezdanih klastera. Smešten na udaljenosti od oko 153 svetlosne godine (47 parseksa)[1][2][3][4] od Sunca, sastoji se od grubo sferične grupe od stotina zvezda koje dele isto doba, mesto porekla, hemijske karakteristike, i kretanje kroz svemir.[1][5] Iz perspektive posmatrača na Zemlji, klaster Hijade pojavljuje se u sazvežđu Bik, pri čemu njegove najsjajnije zvezde formiraju "V" oblik zajedno sa još svetlijim Aldebaranom. Međutim, Aldebaran nije povezan sa Hijadama, pošto se nalazi mnogo bliže Zemlji i jednostavno se dešava da leži uz istu liniju vida.

Hijadski klaster
The Hyades is a naked-eye open cluster in the constellation of Taurus.
Fotografija klastera Hijada
Opservacioni podaci (J2000.0 epoha)
KonstelacijaBik
Rektascenzija4h 27m
Deklinacija+15° 52′
Rastojanje153 ly (47 pc[1][2][3][4])
Prividna magnituda (V)0.5
Prividne dimenzije (V)330′
Fizičke karakteristike
Masa400 M
Radijus10 svetlosnih-godina (sržni radius)
Procenjena starost625 miliona godina
Primetne karakteristikeNajbliži otvoreni klaster
Ostale oznakeKoldvel 41, Cr 50, Mel 25
Takođe pogledajte: Rasejano zvezdano jato, Spisak otvorenih klastera

Pet najsjajnijih zvezda Hijada je konzumiralo vodonično gorivo u svojim jezgrama, i sada su u proceu evolucije u džinovske zvezde.[6] Četiri od tih zvezda, sa Bajerovim oznakama Gama, Delta 1, Epsilon i Teta Tavri, čine asterizam koji je tradicionalno identifikovan kao glava Bika Tavri.[6] Peta od ovih zvezda je Teta1 Tavri, bliska golim okom vidljiva suputnica svetlije zvezde Teta2 Tavri. Epsilon Tavri, poznata kao Ain („Bikovo oko”), se smatra da ima egzoplanetu koja je gasni džin,[7] prvu planetu koja je pronađena u bilo kom otvorenom klasteru.

Procenjuje se da je starost Hijada oko 625 miliona godina.[1] Jezgro jata, gde su zvezde najgušće pakovane, ima radijus od 88 svetlosnih godina (27 parseksa) i plimni radijus klastera - gde zvezde potpadaju pod snažnije uticaje gravitacije okolne okružujuće galaksije Mlečni put - je 33 svetlosne godine (10 parseka).[1] Međutim, oko jedne trećine potvrđenih zvezda članica uočeno je znatno izvan prethodno pomenute granice, u širem halou klastera; ove zvezde su verovatno u procesu bekstva od svog gravitacionog uticaja.[1]

Lokacija i kretanjeУреди

 
Zvezdana karta Hijadnog klastera

Klaster je dovoljno blizu Sunca da se njegova udaljenost može direktno meriti posmatrajući iznos pomeranja paralaksa zvezda članica dok Zemlja orbitira oko Sunca. Ovo merenje je izvršeno sa velikom tačnošću pomoću satelita Hiparkos i svemirskog teleskopa Habl. Alternativni metod računanja rastojanja je da se uklope članovi klastera u standardizovani infracrveni dijagram boja i magnituda za zvezde njihovog tipa, i da se koriste dobijeni podaci da se izvede njihova unutrašnja sjajnost. Poređenje ovih podataka sa sjajnošću zvezda koje se vide sa Zemlje omogućava procenu njihovih rastojanja. Obe metode su dale procenu udaljenosti od 153 light-years (47 parsecs) do centra klastera.[1][2][3][4] Činjenica da se nezavisna merenja slažu čini Hijade važnim korakom na lestvici kosmičkih rastojanja u metodima za procenu rastojanja ekstragalaktičkih objekata.

Najsvetlije zvezdeУреди

 
Svetle zvezde u jezgru klastera Hijada

Ovo je lista zvezda članica klastera Hijada koji su četvrte magnitude ili svetlije.[8]

Najsjajnije zvezde Hijada
Naziv HD Prividna
magnituda
Zvezdana
klasifikacija
Teta² Tavri 28319 3.398 A7III
Epsilon Tavri 28305 3.529 K0III
Gama Tavri 27371 3.642 G8III
Delta¹ Tavri 27697 3.753 G8III
Teta¹ Tavri 28307 3.836 G7III
Kappa Tavri 27934 4.201 A7IV-V
90 Tavri 29388 4.262 A6V
Upsilon Tavri 28024 4.282 A8Vn
Delta² Tavri 27962 4.298 A2IV
71 Tavri 28052 4.480 F0V...

ReferenceУреди

  1. ^ а б в г д ђ е Perryman, M.A.C.; et al. (1998). „The Hyades: distance, structure, dynamics, and age”. Astronomy & Astrophysics. 331: 81—120. Bibcode:1998A&A...331...81P. arXiv:astro-ph/9707253 . 
  2. ^ а б в van Leeuwen, F. "Parallaxes and proper motions for 20 open clusters as based on the new Hipparcos catalogue", A\&A, 2009
  3. ^ а б в Majaess, D.; Turner, D.; Lane, D.; Krajci, T. "Deep Infrared ZAMS Fits to Benchmark Open Clusters Hosting delta Scuti Stars", Journal of the American Association of Variable Star Observers, 2011
  4. ^ а б в McArthur, Barbara E.; Benedict, G. Fritz; Harrison, Thomas E.; van Altena, William "Astrometry with the Hubble Space Telescope: Trigonometric Parallaxes of Selected Hyads", AJ, 2011
  5. ^ Bouvier J, Kendall T, Meeus G, Testi L, Moraux E, Stauffer JR, James D, Cuillandre J-C, Irwin J, McCaughrean MJ, Baraffe I, Bertin E. (2008) Brown dwarfs and very low mass stars in the Hyades cluster: a dynamically evolved mass function. Astronomy & Astrophysics, 481: 661-672. Abstract at http://adsabs.harvard.edu/abs/2008A%26A...481..661B.
  6. ^ а б Jim Kaler. „Hyadum I”. Jim Kaler's Stars. Приступљено 29. 10. 2013. 
  7. ^ Sato B, Izumiura H, Toyota E, et al. (2007) A planetary companion to the Hyades giant Epsilon Tauri. Astrophysical Journal, 661: 527-531. Abstract at http://adsabs.harvard.edu/abs/2007ApJ...661..527S.
  8. ^ Röser, S.; et al. (jul 2011), „A deep all-sky census of the Hyades”, Astronomy & Astrophysics, 531: 15, Bibcode:2011A&A...531A..92R, arXiv:1105.6093 , doi:10.1051/0004-6361/201116948, A92. In the Vizier catalogue, sort on Vmag using '<4.51'. See also the linked entries in the All-sky Compiled Catalogue of 2.5 million stars (Kharchenko+ 2009). 

Spoljašnje vezeУреди