Гогланд
Гогланд (рус. Гогланд; фин. Suursaari; швед. Hogland) острво је у источном делу Финског залива Балтичког мора. Налази се на око 180 километара западно од Санкт Петербурга, на око 120 км југозападно од Виборга, 55 километара северно од обале Естоније и на око 40 километара јужно од финског града Котке. Административно острво припада Кингисепшком рејону Лењинградске области.
 Поглед на острво из ваздуха | |
  Гогланд Гогланд | |
| Географија | |
|---|---|
| Локација | Фински залив |
| Координате | 60° 04′ 00″ С; 27° 00′ 00″ И / 60.066667° С; 27.000000° И |
| Површина | 21 km2 |
| Највиши врх | 176 |
| Администрација | |
РУС | |
| Административна подела Русије | Лењинградска област |
| Демографија | |
| Становништво | 47 (2010) |
| Густина ст. | 2,238 стан./km2 2,24 стан./km2 |
| Додатне информације | |
| Временска зона |
|
Површина острва је 21 км², максимална надморска висина до 176 метара. У близини Гогланда налазе се острва Виргини (10 км југозападно), острво Родшер (17 км југозападно) и Велики Тјутерс (на 18 км југоисточно). Према попису становништва из 2010. на острву је живело свега 47 становника, а највеће насеље је село Сур Сари.
Географија
уреди
Острво Гогланд налази се у источном делу Финског залива Балтичког мора и са површином од 21 км² највеће је међу острвима у том делу акваторије Финског залива. Острво је издужено у смеру север-југ у дужини од 11 километара, док максимална ширина у смеру запад-исток достиже до 2,5 км. У физиономији острва јасно се издвајају 4 узвишења, а највише међу њима је брдо Лоунаткоркија (рус. Лоунаткоркия; фин. Lounatkorkia) на југу острва, са надморском висином од 176 метара. Преостали врхови (идући од севера ка југу) су Соколинаја гора (142 м), Мјакипљајус (126 м) и Похојскоркија (106 метара).
Геолошку основу острва чине гранити[1] прекривени доста танким слојевима растреситог тла обраслог четинарским шумама. Обала је доста разуђена, а две највеће увале служе као природна пристаништа за мање бродове (на североистоку и на западу острва).[2][3] Између узвишења налазе се плитке долине у којима се неретко налазе мање ујезерене површине.
На брду Мјакипљајус налази се геодетска кота која означава гогландски део Струвеовог геодетског лука.[4] На острву се налазе и два светионика, један на северу (саграђен 1723), а други на крајњем југу острва (основан 1726).[5]
Како се око острва налазе бројни плитки подводни гребенови, воде око Гогланда се сматрају најопаснијим за пловидбу у том делу Финског залива.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Гохланд. // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона
- ^ Последний рубеж. // Кабанов С. И. На дальних подступах. — М., 1971.
- ^ К. В. ШМЕЛЕВ. Разведка 2001 года на острове Гогланд. // Сайт Северо-Западной археологической экспедиции
- ^ Восстановление на острове Гогланд памятных мест первого в России измерения фигуры Земли. // Известия Русского географического общества. — Т. 133, вып.6. pp. 68-76.
- ^ Lighthouses of Russia: Gulf of Finland Islands Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2011)
