Тржни центар је био описан као нови „храм конзумеризма”[1]

Homo consumericus (лажни латински за човек који конзумира) је неологизам који се користи у друштвеним наукама, најпознатији примери су Гад Сад у његовој књизи The Evolutionary Bases of Consumption и Жил Липовецки у књизи Парадоксална срећа: Оглед о хиперпотрошачком друштву.[2][3][4] По њима али и по другим ауторима феномен масовног конзумирања се може поредити и наћи у људској физиологији како је схвата еволуционарна теорија, показујући сличности између дарвинизма и порошачког понашања.[5][6] Липовецки примећује да је ново доба са собом довело новог тип тбз. трећи тип Homo consumericus, који је непредвидив и незаситњив.[7]

Сличан израз Homo Consumens је користио Ерих Фром у својој књизи Социјалистички хуманизам, написаној 1965. године.

РеференцеУреди

  1. ^ Clay, Grady (17. 2. 1985). „Cathedrals of Consumption: The Malling of America”. The New York Times. 
  2. ^ Gad Saad, The Evolutionary Bases of Consumption (Routledge). 2007. ISBN 978-0-8058-5149-6.
  3. ^ Gilles Lipovetsky, Le bonheur paradoxal, Essai sur la société d'hyperconsommation, (éditions Gallimard, 2006)
  4. ^ Жил Липовецки; Парадоксална срећа : оглед о хиперпотрошачком друштву; Издавачка књижарница Зорана Стојановића. 2008. ISBN 978-86-7543-155-8.
  5. ^ Jill M. Sundie 'Where is Homo Consumericus', Contemporary Psychology: APA Review of Books (2007) Архивирано 2011-07-06 на сајту Wayback Machine
  6. ^ George Siomkos, 'Homo Consumericus: The Coming of the Post-Modern Consumer', Marketing Week , Special Issue No. 1.000, April 5, 2004
  7. ^ Detrás del Telón – Homo Consumericus Архивирано 2008-09-05 на сајту Wayback Machine