Hrom(VI) oksid peroksid

Hrom(VI) oksid peroksid
Nazivi
	Drugi nazivi Hrom(VI) oksid peroksid
Identifikacija
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
	SMILES [O-2].[O-][Cr]([O-])(=O)=O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	CrO5
Molarna masa	131,99 g·mol−1
Rastvorljivost u vodi	rastvoran (razlaže se bez stabilizatora)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Hrom(VI) oksid peroksid (Hrom(VI) peroksid, CrO₅) je nestabilno jedinjenje koje se formira adicijom zakišeljenih rastvora vodonik peroksida u rastvore hromat, kao što je natrijum hromat. Ovaj generalno žuti hromat postaje tamno plav-braon tokom formiranja hrom(VI) peroksida. Metal hromata reaguje sa vodonik peroksidom i kiselinom da bi se formirao hrom peroksid, voda, i metalna so kiseline.

M₂CrO₄ + 2 H₂O₂ + 2 H⁺ → CrO₅ + 3 H₂O + 2 M⁺

Nakon nekoliko sekundi, CrO₅ se razlaže do zelenog hrom(III) jedinjenja.^[1] Da bi se izbegla ova dekompozicija, moguće je stabilizovati hrom(VI) oksid peroksid u dietil etru dodatkom sloja etra iznad (bi)hromatnog rastvora i mešanjem fluida tokom adicije vodonik peroksida, tako da se hrom(VI) peroksid (koji je nestabilan u vodenoj fazi) rastvori u etru. Pod tim uslovima on se može očuvati tokom znatno dužeg perioda.

2 CrO₅ + 7 H₂O₂ + 6 H⁺ → 2 Cr³⁺ + 10 H₂O + 7 O₂

Ovo jedinjenje sadrži jedan okso ligand i dva perokso liganda, tako da ima totalno pet atoma kiseonika po atomu hroma.

Derivati уреди

Struktura kompleksa CrO₅ sa piridinom

CrO₅ u obliku stabilizovanih kompleksa etra, i piridina je efektivan oksidans u organskoj hemiji.^[2] Struktura piridilnog kompleksa je bila kristalografski određena.^[3]

Galerija уреди

Vodeni rastvor hrom peroksida
Veoma razblaženi rastvor hrom peroksida
Hrom(VI) oksid peroksid stabilisan u etarskoj fazi (iznad) i hrom(III) vodeni rastvor (ispod).

Reference уреди

^ Holleman, Arnold F.; Wiberg, Egon; Wiberg, Nils; (1985). "Chromium" (in German). Lehrbuch der Anorganischen Chemie (91–100 ed.). Walter de Gruyter. pp. 1081–1095. ISBN 3-11-007511-3."
^ Firouzabadi, H.; Iranpoor, N.; Kiaeezadeh, F.; Toofan, J. (1986). „Chromium(VI) based oxidants-1 Chromium peroxide complexes as versatile, mild, and efficient oxidants in organic synthesis”. Tetrahedron. 42: 719. doi:10.1016/S0040-4020(01)87476-7.
^ Stomberg, Rolf (1962). „Crystal Structure of Peroxochromates, CrO₅⋅C₅H₅N”. Nature. 196 (4854): 570. doi:10.1038/196570b0.

Spoljašnje veze уреди

Eksperimentalni detalji

[1] Holleman, Arnold F.; Wiberg, Egon; Wiberg, Nils; (1985). "Chromium" (in German). Lehrbuch der Anorganischen Chemie (91–100 ed.). Walter de Gruyter. pp. 1081–1095. ISBN 3-11-007511-3."

[2] Firouzabadi, H.; Iranpoor, N.; Kiaeezadeh, F.; Toofan, J. (1986). „Chromium(VI) based oxidants-1 Chromium peroxide complexes as versatile, mild, and efficient oxidants in organic synthesis”. Tetrahedron. 42: 719. doi:10.1016/S0040-4020(01)87476-7.

[3] Stomberg, Rolf (1962). „Crystal Structure of Peroxochromates, CrO₅⋅C₅H₅N”. Nature. 196 (4854): 570. doi:10.1038/196570b0.

[1]

[2]

[3]