Википедија

Implatabilni kardioverter defibrilator

Implantabilni kardioverter defibrilatori (akronim ICD od engl. reči implantable cardioverter defibrilator) su uređaji koji se koriste u terapiji životno ugrožavajućih poremećaja srčanog ritma. ICD koji su korisni u prevenciji iznenadne smrti kod pacijenata sa poznatom, trajnom ventrikularnom tahikardijom ili fibrilacijom, u brojnim studijama pokazali su dobre rezultate u sprečavanju srčanog zastoja kod visoko rizičnih pacijenata od ventrikularnih aritmija opasnih po život.[1]

Implantabilni kardioverter defibrilator
Princip ugradnje ICD
ICD-937.94-37.97
MeSHD017147
MedlinePlus007370
eMedicine1971119

ICD novije generacije mogu imati dvostruku funkciju koja uključuje i sposobnost da služe kao pejsmejker, koji stimuliše srčane otkucaje ako otkrije da je puls prespor. Iako ICD ne može sprečiti nastanak aritmije, on je može uspešno otkriti i tretirati, i svojim dejstvo tako povratiti normalan srčani ritam i pacijentu spasiti život.[2]

Implantabilni kardioverter defibrilatori obavezno se ugrađuju u hirurškim uslovima uz standardnu antibiotsku profilaksu, EKG monitoring, odgovarajuću rendgenoskopiju i spoljni defibrilator.[3]

Kvalitet života nakon ugrađenog ICD zavistan je od zdravstvenog  stanja pacijenta i...definiše se kao subjektivna procena osobe u zavisnosti od ličnog fizičkog, psihiĉkog i socijalnog stanja.[4]

Istorija уреди

Ideja o automatskom implantabilnom kardioverter defibrilatoru javila se 1960-ih, dok su prvi testovi urađeni skoro 10 godina kasnije, tačnije 1969. u Sinai Hospital of Baltimor‖.[5]

Prvo je Ranih 1970-tih a potom i Michel Mirowski počeo da razvoja implantabilni kardioverter defibrilator za humanu primenu. Pionirski rad ovih istraživača kulminirao je ugradnjom 1980.godine prvog ICD uređaja.[6]

Od tada do danas razvijene su brojne tehnike, u skladu sa tehnološkim razvojem nauke, što je omogućilo različite hirurške i terapijske pristupe.[7]

Osnovne karakteristike уреди

ICD je uređaj na baterije koji se pacijentu plasira ispod kože i prati njegov puls. Tanke žice uređaja povezane su elektrodama sa pacijentovim srcem. Današnji defibrilatori su izgledom i funkcijom slični antibradikardnim pejsmejkerima. Baterija koja ih napaja je dugog trajanja eksploatacije (litijumsko vanadijumska baterija) i jako je pouzdani izvor energije. Elektrode koje se endovenskim putem plasiraju u desnu komoru srca su nešto većeg promera od standardnih bipolarnih elektroda.

ICD tretira aritmije na tri načina: kardioverzijom, defibrilacijom i anti-tahikardija stimulacija

Kardioverzijom i defibrilacijom

Kardioverzija i defibrilacija označavaju pojavu električnog šoka koji prekida opasnu aritmiju i vraća srcu normalni ritam. Ako je pacijent pri svesti dejstvo šoka je bolno i pacijenti ga opisuju opisuju kao „udarac u prsa“. Najčešće se ipak šok izaziva kod opasne aritmije tek kada je pacijent izgubi svest i pritom on ne oseća dejstvo šoka.

Stimulacijom (anti-tahikardija stimulacija)

Anti-tahikardija stimulacija uključuje slanje kratkih ciklusa stimulacija (5-10). Anti-tahikardija stimulacija nije bolna, i gotovo je neprimetna. Manji broj pacijenata može imati neugodan osećaj ubrzanog srčanog rada (palpitacije).

  •  
    Crtež pozicioniranog ICD
  •  
    ICD pre ugradnje
  •  
    Položaj ICD na rendgen snimku

Dobre strane i preporuke уреди

Terapija implantibilnim kardioverter defibrilatorom u brojnim istraživanjima rezultovala je 50% manjim relativnim rizikom u odnosu na amiodaron i 28% relativnim smanjenjem smrtnosti, što je svrstava u terapija izbora najviše kod pacijenata sa srednje teškom i teškom disfunkcijom leve srčane komore.[8] Implantibilni kardioverter defibrilator predstavlja i metodu izbora u lečenju naslednih kanalopatija.[9]

Međutim uprkos ovim prednostima ICD, primena antiaritmijskih lekova, sama ili u kombinaciji sa ICD-om je i dalje je neophodna kod pojedinih pacijenata u nekim srčanim sindromima.

Indikacije уреди

  • ventrikularna aritmija
  • stanje posle srčanog udara
  • stanje nakon iznenadnog srčanog zastoja, koje je pacijent preživeo
  • sindrom produženog QT intervala
  • Brugada sindrom
  • urođene srčane bolesti  
  • druga stanja sa mogućim iznenadnim srčanim udarom

Ugradnja уреди

Ugradnja ovakvih uređaja je identična ugradnji standardnih pejsmejkera. Nakon pripreme operativnog polja, u lokalnoj anesteziji, i nakon preparaciji v.cephalicae ili punkcije v.subclaviae plasira se elektroda endovenskim putem, najčešće u vrh desne komore, a generator impulsa na baterije ugrađuje se u šupljinu ispod kože grudi, često odmah ispod ključne kosti. Generator je približno veličine džepnog sata. Žice ili vodovi vode se od generatora impulsa do položaja na površini ili unutar srca i mogu se instalirati kroz krvne sudove, eliminišući potrebu za operacijom na otvorenom grudnom košu.

U slučaju da je neophodno, ovaj uređaj se može i testirati, nakon opšte anestezije pacijenta, kada se se veštački izazove maligni poremećaje ritma. Nakon takve stimulacije ICD je ispravan ako tako izazvane poremećaje prekida svojom funkcijom.

Postupak nakon ugradnje

Postoperativno, većini pacijenata dozvoljen je otpust već narednog dana. Preporučeno je da se pacijent uzdrži od težih fizičkih aktivnosti kao što su kontaktni sportovi, intenzivne fizičke vežbe, ili dizanje težih objekata u prve 4 nedelje nakon operativnog zahvata. Potpun oporavak u principu traje oko 4 do 6 nedelja.

Kontrolni pregledi su neophodni u cilju monitoringa srčane aktivnosti i osiguravanja pravilnog funkcionisanja ICD-a (provera srčanih otkucaja, procena ukupnih šokova i ispravnosti baterije).

Preporuke уреди

Ako neka osoba ima ugrađen implantabilni kardioverter defibrilator, ona mora da bude svesne svog okruženja i uređaja koji mogu ometati njegov rad. U potencijalno ometajuće uređaje spadaju uređaji sa jakim magnetnim poljima. Ovi uređaji mogu poremetiti signalizaciju ICD-a i sprečiti ga da radi ispravno, ponekad i bez znanja pacijenta. Što je pacijent duže izloženi potencijalno ometajućem uređaju i što je taj uređaj bliži ICD-u, to će mogući uticaji štetnog magnetnog polja na ICD biti veći.[10]

Trudnoća

Žene sa ugrađenim kardioverter-defibrilatorom mogu normalno nositi trudnoću bez povećanog rizika za fetus. Ako u osnovi postoji opterećenje srčanim ili drugom bolesti potrebno je savetovati trudnicu da se obrati svom kardiologu o mogućim rizicima, mogućom potrebom za promenom lekova i planovima nege za vreme trudnoće.

Komplikacije уреди

Komplikacije koje mogu nastati nakon ugradnje kardioverter defibrilatora mogu se podeliti na one nastale za vreme operativnog zahvata i/ili one nastale nakon operativnog zahvata (kasne komplikacije).[11]

Komplikacije za vreme operativnog zahvata уреди

U komplikacije nastale za vreme operativnog zahvata spadaju:

  • kolaps pluća (pneumotorax) u 1% slučajeva – zbrinjava se postavljanjem drena
  • perforacija srca (srčana tamponada) najčešće elektrodom, koja uzrokuje nakupljanje krvi u opni koja okružuje srce – u 1% slučajeva – zbrinjava se postavljanjem drena u prostor u kojem se nakuplja krv
  • krvarenje na operativnom rezu na mestu gde je smešten generator ICD-a – rizik kod pacijenata koji su na lekovima koji utiču na zgrušavanje (marivarin, aspirin)
  • rizik za nastanak infekcije — manji je od 1%
  • pomeranje elektrodi u srcu — javlja se u oko 1% slučajeva i obično zahteva ponovljeni zahvat i ponovno pozicioniranje elektrode
  • smrtni ishod pri ugradnji kardioverter defibrilatora — koji je manji je od 1:500.[12]

Kasne komplikacije уреди

U kasne komplikacije spadaju:

  • infekcija na mestu ugradnje ICD – obično se celi sistem mora izvaditi i ponovno implantirati s druge strane nakon što se sanira infekcija
  • disfunkcija u elektrodi – elektrode su najosjetljiviji deo ICD-a, tako da ih jake mehaničke sile van tela mogu pomeriti ili slomiti, što zahteva novi operativni zahvat i zamenu ispravnim elektrodama
  • neadekvatna detekcija i isporuka električnog šoka
  • prerano pražnjenje baterije ICD-a

Kvalitet života уреди

Studije su pokazale da ICD aparati smanjuju smrtnost kada se koriste u prevenciji naprasne srčane smrti kod visoko rizičnih bolesnika[13] [14] Benefit od implantiranog ICD u cilju prevencije naprasne srčane smrti, biva narušen strahom od narednog mogućeg defibrilacionog šoka.[15]

Implantabilni kardioverter defibrilatori pokazali su svoje dobre strane i koristi, ali briga oko prihvatanju ovih uređaja od strane pacijenta i psihološka prilagođavanja ICD-u u stalnom su fokusu mnogih istraživanja.[16]

Istraživači, uključujući one iz oblasti srčane psihologije, zaključili su da je kvalitet života pacijenata sa ICD najmanje jednak ili bolja od kvaliteta života onih koji uzimaju antiaritmičke lekove.[17] Jedna od najvećih studija koja je u ispitivanju SCD-HeFT obradila 2.521 pacijenta sa stabilnom srčanom insuficijencijom.[18] rezultovala je podatkom da nije bilo razlike između grupa lečenih ICD i onih lečenih lekovima nakon 30 meseci.[19]

Psihološko prilagođavanje nakon ugradnje ICD takođe je dobro proučeno. U retkim slučajevima, nakon ugradnje ICD može doći do inficije koja je najčešće bakterijskog porekla, ali povremeno su umešani i drugi mikroorganizmi poput određenih gljivica.[20] Verovatnije je da će se ovo dogoditi kod ljudi sa dijabetesom, srčanom insuficijencijom, otkazivanjem bubrega ili narušenim imunološkim sistemom.[20]

Anksioznost je česta psihološka nuspojava, i klinički je značajnija kod približno 13–38% pacijenata sa ICD.[21][22] Primarni etiološki faktori koji doprinose anksioznosti kod pacijenata sa ICD nisu utvrđeni.

Depresivni simptomi su takođe česti, ali pokazalo se da je učestalost ovih problema slična onima koje su primećene i u drugim grupama srčanih bolesnika, sa približno 24–41% učestalošću kod pacijenata sa ICD-om koji imaju depresivne simptome.[21]

Prevladavaju i problemi u psihosocijalnom prilagođavanju ICD-ima, uključujući anksioznost, među supružnicima ili drugim partnerima sa kojima je pacijent u vezi.[23] Ova pojava može biti povezana, bar delimično, sa zajedničkom anksioznošću od šoka i izbegavanja fizičkih i seksualnih kontakata.[24]

Izvori уреди

  1. ^ Mirowski, M; Reid, PR; Mower, MM; Watkins, L; Gott, VL; Schauble, JF; Langer, A; Heilman, MS; Kolenik, SA; Fischell, RE; Weisfeldt, ML (7. 8. 1980). „Termination of malignant ventricular arrhythmias with an implanted automatic defibrillator in human beings”. The New England Journal of Medicine. 303 (6): 322—4. PMID 6991948. doi:10.1056/NEJM198008073030607. .
  2. ^ Epstein AE, DiMarco JP, Ellenbogen KA, et al. ACC/AHA/HRS 2008 Guidelines for Device-Based Therapy of Cardiac Rhythm Abnormalities: a report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines (Writing Committee to Revise the ACC/AHA/NASPE 2002 Guideline Update for Implantation of Cardiac Pacemakers and Antiarrhythmia Devices) developed in collaboration with the American Association for Thoracic Surgery and Society of Thoracic Surgeons. J Am Coll Cardiol. 2008 May 27. 51(21):e1-62.
  3. ^ Kamphuis, H. C.; De Leeuw, J. R.; Derksen, R.; Hauer, R. N.; Winnubst, J. A. (октобар 2003). „Implantable cardioverter defibrillator recipients: quality of life in recipients with and without ICD shock delivery: a prospective study”. Europace. 5 (4): 381—9. PMID 14753636. doi:10.1016/S1099-5129(03)00078-3. 
  4. ^ Testa MA, Simonson DC. Assessment of quality-of-life outcomes. N Engl J Med.1996; . 334 (13): 835—840.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ Coats, A. J. (2002). „MADIT II, the Multi-center Autonomic Defibrillator Implantation Trial II stopped early for mortality reduction, has ICD therapy earned its evidence-based credentials?”. International Journal of Cardiology. 82 (1): 1—5. PMID 11786150. doi:10.1016/S0167-5273(01)00629-5. .
  6. ^ Mirowski, M.; Reid, P. R.; Mower, M. M.; Watkins, L.; Gott, V. L.; Schauble, J. F.; Langer, A.; Heilman, M. S.; Kolenik, S. A.; Fischell, R. E.; Weisfeldt, M. L. (1980). „Termination of malignant ventricular arrhythmias with an implanted automatic defibrillator in human beings”. New England Journal of Medicine. 303 (6): 322—324. PMID 6991948. doi:10.1056/NEJM198008073030607. .
  7. ^ Mirowski, M.; Reid, P. R.; Mower, M. M.; Watkins, L.; Gott, V. L.; Schauble, J. F.; Langer, A.; Heilman, M. S.; Kolenik, S. A.; Fischell, R. E.; Weisfeldt, M. L. (1980-08-07). „Termination of malignant ventricular arrhythmias with an implanted automatic defibrillator in human beings”. New England Journal of Medicine. 303 (6): 322—4. PMID 6991948. doi:10.1056/NEJM198008073030607. .
  8. ^ Connolly, S. J.; Hallstrom, A. P.; Cappato, R.; Schron, E. B.; Kuck, K. H.; Zipes, D. P.; Greene, H. L.; Boczor, S.; Domanski, M.; Follmann, D.; Gent, M.; Roberts, R. S. (децембар 2000). „Meta-analysis of the implantable cardioverter defibrillator secondary prevention trials. AVID, CASH and CIDS studies. Antiarrhythmics vs Implantable Defibrillator study. Cardiac Arrest Study Hamburg . Canadian Implantable Defibrillator Study”. European Heart Journal. 21 (24): 2071—8. PMID 11102258. doi:10.1053/euhj.2000.2476. .
  9. ^ Wever, E. F.; Hauer, R. N.; Van Capelle, F. L.; Tijssen, J. G.; Crijns, H. J.; Algra, A.; Wiesfeld, A. C.; Bakker, P. F.; Robles De Medina, E. O. (1995-04-15). „Randomized study of implantable defibrillator as first-choice therapy versus conventional strategy in postinfarct sudden death survivors”. Circulation. 91 (8): 2195—203. PMID 7697849. doi:10.1161/01.CIR.91.8.2195. .
  10. ^ Milašinović G. Implantabilni kardioverter-defibrilatori, U: Ostojić M, Kanjuh V, Beleslin B, urednici. Kardiologija.Beograd:Zavod za udžbenike;2011. str.865-69.
  11. ^ Connelly DT. Implantable cardioverter-defibrillators. Heart. . 86. 2001: 221—226.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  12. ^ Coats, A. J. (2002). „MADIT II, the Multi-center Autonomic Defibrillator Implantation Trial II stopped early for mortality reduction, has ICD therapy earned its evidence-based credentials?”. International Journal of Cardiology. 82 (1): 1—5. PMID 11786150. doi:10.1016/S0167-5273(01)00629-5. 
  13. ^ Al-Khatib, S. M.; Sanders, G. D.; Mark, D. B.; Lee, K. L.; Bardy, G. H.; Bigger, J. T.; Buxton, A. E.; Connolly, S.; Kadish, A.; Moss, A.; Feldman, A. M.; Ellenbogen, K. A.; Singh, S.; Califf, R. M.; Expert panel participating in a Duke Clinical Research Institute-sponsored conference (2005). „Implantable cardioverter defibrillators and cardiac resynchronization therapy in patients with left ventricular dysfunction: Randomized trial evidence through 2004”. Am Heart J. 149 (6): 1020—1034. PMID 15976783. doi:10.1016/j.ahj.2005.02.005. .
  14. ^ Bardy GH, Lee KL, Mark DB, Poole JE, Packer DL, Boineau R, et al. for the Sudden Cardiac Death Heart Failure Trial (SCD-HeFT) Investigators. Amiodarone or an implantable cardioverter-defibrillator for congestive heart failure.N Engl J Med. 2005; 352:225–237.
  15. ^ Sears, SF,Conti JB. Quality of life and psychological functioning of ICD patients. Heart.2002. . 87: 488—93.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  16. ^ Burns, Jason L.; Serber, EVA R.; Keim, Stephen; Sears, Samuel F. (2005). „Measuring Patient Acceptance of Implantable Cardiac Device Therapy”. Journal of Cardiovascular Electrophysiology. 16 (4): 384—390. PMID 15828880. S2CID 36667780. doi:10.1046/j.1540-8167.2005.40134.x. 
  17. ^ Sears, Samuel F.; Matchett, Melissa; Conti, Jamie B. (2009). „Effective Management of ICD Patient Psychosocial Issues and Patient Critical Events”. Journal of Cardiovascular Electrophysiology. 20 (11): 1297—1304. PMID 19563356. S2CID 7314151. doi:10.1111/j.1540-8167.2009.01526.x. .
  18. ^ Bardy GH, Lee KL, Mark DB, et al. for the Sudden Cardiac Death in Heart Failure Trial (SCD-HeFT) Investigators. Amiodarone or an implantable cardioverter-defibrillator for congestive heart failure. N Engl J Med 2005; 352:225–237
  19. ^ Mark, D. B.; Anstrom, K. J.; Sun, J. L.; Clapp-Channing, N. E.; Tsiatis, A. A.; Davidson-Ray, L.; Lee, K. L.; Bardy, G. H.; Sudden Cardiac Death in Heart Failure Trial Investigators (2008). „Quality of life with defibrillator therapy or amiodarone in heart failure”. New England Journal of Medicine. 359 (10): 999—1008. PMC 2823628  . PMID 18768943. doi:10.1056/NEJMoa0706719. 
  20. ^ а б Rivera, Nina Thakkar; Bray, Natasha; Wang, Hong; Zelnick, Kenneth; Osman, Ahmed; Vicuña, Ricardo (2014). „Rare infection of implantable cardioverter-defibrillator lead with Candida albicans: Case report and literature review”. Therapeutic Advances in Cardiovascular Disease. 8 (5): 193—201. PMID 24951637. S2CID 19659083. doi:10.1177/1753944714539406. .
  21. ^ а б Camm, A. John; Sears, Samuel F.; Todaro, John F.; Lewis, Tara Saia; Sotile, Wayne; Conti, Jamie B. (1999). „Examining the psychosocial impact of implantable cardioverter defibrillators: A literature review”. Clinical Cardiology. 22 (7): 481—489. PMC 6656039  . PMID 10410293. doi:10.1002/clc.4960220709. .
  22. ^ Bilge, Ahmet Kaya; Ozben, Beste; Demircan, Sabri; Cinar, Mutlu; Yilmaz, Ercument; Adalet, Kamil (2006). „Depression and Anxiety Status of Patients with Implantable Cardioverter Defibrillator and Precipitating Factors”. Pacing and Clinical Electrophysiology. 29 (6): 619—626. PMID 16784428. S2CID 11982210. doi:10.1111/j.1540-8159.2006.00409.x. .
  23. ^ Sowell, Lauren Vazquez; Sears, Samuel F.; Walker, Robyn L.; Kuhl, Emily A.; Conti, Jamie B. (2007). „Anxiety and Marital Adjustment in Patients with Implantable Cardioverter Defibrillator and Their Spouses”. Journal of Cardiopulmonary Rehabilitation and Prevention. 27 (1): 46—49. PMID 17474644. S2CID 37445387. doi:10.1097/01.hcr.0000265027.79649.6a. .
  24. ^ Vazquez, Lauren D.; Sears, Samuel F.; Shea, Julie B.; Vazquez, Paul M. (2010). „Sexual Health for Patients with an Implantable Cardioverter Defibrillator”. Circulation. 122 (13): e465—7. PMID 20876441. S2CID 34030969. doi:10.1161/circulationaha.110.949628. .

Spoljašnje veze уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Implatabilni_kardioverter_defibrilator&oldid=27532748”