Википедија

Intratekalna primena baklofena u lečenju teške spastičnosti

Intratekalna primena baklofena u lečenju teške spastičnosti (u daljem tekstu skraćeno ITB) je minimalno invazivni način lečenja, koji se zasniva na hroničnom, kontinuiranom, intratekalnom ubrizgavanju leka (baklofena) direktno u moždanu tečnost kroz usku cevčicu, iz pumpe, koja je prethodno uvedena u kičmeni kanal.

Intratekalna primena baklofena u lečenju teške spastičnosti
Intratekalna pumpa za primenu baklofena.
Специјалностneurologija, anesteziologija

ITB je bezbedne i efikasne metode lečenja izraženog spasticiteta. Ključni preduslovi za to su adekvatna selekcija bolesnika i dobra kontrola osnovne bolesti. Minimalno invazivnom implantacionom tehnikom uz iskustvo u odabiru komponenti sistema za ITB, nastanak lokalnih komplikacija sa zarastanjem na mestu implantacije sistema za ITB može se uspešno prevenirati. Ovaj oblik terapije zahteva strpljivost i dobru saradnju pacijenta, medicinske sestre i hirurga.[1]

O baklofenu уреди

Takođe pogledajte: Baklofen

Baklofen je strukturni analog GABA (γ-amino-buterna kiselina) i neselektivni agonist GABA receptora.[2] Spazmolitičko dejstvo ostvaruje se posredstvom GABAB receptora, mehanizmom presinaptičke inhibicije ekscitatorne proprioceptivne neurotransmisije u kičmenoj moždini.[3][1][2][4][5]

Korisno svojstvo baklofena je da se tolerancija ne javlja u znatnoj meri — baklofen zadržava svoje terapeutske antispazmodičke efekte čak i nakon nekoliko godina stalne upotrebe.[6] Međutim, tolerancija se može razviti kod nekih pacijenata koji primaju lek intratekalno.[7][8][9]

Prednosti уреди

Prednsoti kontinuiranog ubrizgavanje u određeni segment spinalne cisterne dodatno upotpunjuje efikasnost ITB, jer se:

  • lokalna koncentracija baklofena na mestu delovanja održava konstantnom.
  • postiće se veća preciznim doziranjem,
  • rizik nastanka neželjenih efekata i razvoj tolerancije svedi na minimum.[2][10]

Postupak уреди

Ova metoda predstavlja minimalno invazivni način lečenja kojim se uspešno eliminiše spasticitet najvećeg intenziteta, izvodi se tako što se čel ubrizgava leka kontinuirano u zadatoj dozi, u moždanu tečnost uz pomoć potkožno implantirane programabilne pumpe, kroz usku cevčicu koja je prethodno uvedena u kičmeni kanal, a kroz nju pumpa kontinuirano izbacuje odgovarajuću, zadatu dozu leka.

Terapijska doza baklofena prosečno je 100 puta niža od oralne uz minimalni razvoj tolerancije i neželjenih efekata.[3][2][4] Ispražnjeni rezervoar pumpe se puni jednostavnim ubrizgavanjem leka preko kože. Jedno punjenje traje od jednog do tri meseca.

Perkutano, neinvazivno, telemetrijsko podešavanje režima rada implantirane baklofenske pumpe dodatno upotpunjuje efikasnost lečenja, pružajući mogućnost preciznog individualnog doziranja baklofena u odnosu na stepen spasticiteta i njegove cirkadijalne varijacije.[2][4][10]

Ograničenja i dobre strane уреди

Limitirajući faktori oralne primene baklofena su loša liposolubilnost sa posledično niskom koncentracijom u likvoru, kao i pojava centralnih depresornih efekata, posredovanih GABAA receptorom, pri supterapijskim spazmolitičkim dozama.[4]

ITB omogućava direktno dejstvo baklofena na presinaptičke GABAB receptore čime se postiže efikasno lečenje spasticiteta 100 puta nižim dozama od oralnih.[3][1][4]

Kontraindikacije уреди

  • Pacijenti sa dokazanom alergijom na peroralno uzeti bakofen.
  • Pacijenti sa drugim elektroničkim implantatima (npr. pacemaker) zbog mogućnosti razmene električnih impulsa između implantata, što može dovesti, do promene u doziranju leka.
  • Pacijenti s nuspojavama tokkom probne procedure.
  • Ne sme se koristiti u slučaju infekcije, meningitisa, ventrikulitisa, kožnih infekcija, bakterijemije ili septikemije.
  • Ako pacijent nije odgovarajućih telesnih mera za prihvat pumpe.
  • Ako pacijent ima anomalije kičme koje ometaju smeštaj katetera.

Vidi još уреди

Izvori уреди

  1. ^ а б в Abbruzzese G. The medical management of spasticity. Eur J Neurol 2002; 9 Suppl 1: 30–4.
  2. ^ а б в г д Turner MS. Intrthecal baclofen infusion for the treatment of intractable spasticity. In: Batjer HH, Loftus CM. Textbook of neurological surgery. Principles and practice. Philadelphia: Lippincott Williams&Wilkins; (2003). стр. 1195.–206.
  3. ^ а б в Ochs G, Naumann C, Dimitrijević M, Sindou M. Intrathecal baclofen therapy for spinal origin spasticity: spinal cord injury, spinal cord disease, and multiple sclerosis. Neuromodulation 1999; 2(2): 108–19.
  4. ^ а б в г д Muhonen GM. Spasticity and the baclofen pump. In: McGlone DG, editor. Pediatric Neurosurgery: Surgery of Developmental Neurological Systems. Philadelphia: WB Saunders; (2001). стр. 1066.–74.
  5. ^ Sheean G. The pathophysiology of spasticity. Eur J Neurol 2002; 9 Suppl 1: 3–9.
  6. ^ Gaillard, M. J.. (1977). „Comparison of two muscle relaxant drugs on human sleep: diazepam and parachlorophenylgaba”. Acta Psychiatr Belg. 77 (3): 410—425. PMID 200069. 
  7. ^ Heetla, H. W.; Staal, M. J.; Kliphuis, C.; Van Laar, T. (2009). „The incidence and management of tolerance in intrathecal baclofen therapy”. Spinal Cord. 47 (10): 751—756. PMID 19333246. doi:10.1038/sc.2009.34. 
  8. ^ Nielsen, J. F.; Hansen, H. J.; Sunde, N.; Christensen, J. J. (2002). „Evidence of tolerance to baclofen in treatment of severe spasticity with intrathecal baclofen”. Clinical neurology and neurosurgery. 104 (2): 142—145. PMID 11932045. 
  9. ^ Heetla, H. W.; Staal, M. J.; Van Laar, T. (2009). „Tolerance to continuous intrathecal baclofen infusion can be reversed by pulsatile bolus infusion”. Spinal Cord. 48 (6): 483—486. PMID 19918253. doi:10.1038/sc.2009.156. 
  10. ^ а б Madsen JR, Penn RD. Procedures for intrathecal pharmacological therapy. In: Kaye AH, Black Mc P, editors. Operative neurosurgery. London: Churchill Livingstone; (2000). стр. 1505.–11.

Spoljašnje veze уреди

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intratekalna_primena_baklofena_u_lečenju_teške_spastičnosti&oldid=27448150”