Jožef Sulik

Jožef Sulik (Baja, 28. februar 1841. - Bečej, 31. maj 1890) bio je pisac, pesnik, prevodilac, sveštenik, arhiđakon.

Jožef Sulik
Датум рођења	1841

Biografija

Osnovnu školu i gimnaziju je završio u rodnom mestu. Godine 1858. upisuje teologiju u Kaloči. Po završetku teologije prvo je služio kao đakon u Kolutu. Godine 1864. je zaveđen u Kaloči, a potom je kao kapelan služio u Kolutu, Bačkoj Topoli, Kunbaji i Bezdanu. Nakon toga je imenovan za profesora u učiteljskoj školi časnih sestara u Kaloči. Pošto je znao koliko je važno da poseti i druge zemlje, on to i čini, pa tokom naučnih putovanja posećuje Nemačku i Italiju 1872. i 1874. godine. Godine 1878, u svojoj 37. godini, postavljen je u Bečeju za župnika. Četiri godine kasnije imenovan je za školskog inspektora, a potom i za arhiđakona. Za vreme njegovog župnikovanja dograđen je 1887. godine katolički crkveni toranj. Obogatio je i unutrašnjost ove crkve, koja je posvećena Velikoj Gospojini. Umire 31. maja 1890. godine. Na njegovom grobu 1895. godine podignut je spomenik, rad poznatog vajara Štrobla Alajoša.

Stvaralaštvo

Prvu pesmu je objavio 1857. godine, a svoju prvu zbirku pesama objavljuje 1868. godine. Pored pisanja poezije, objavljuje tri udžbenika, piše članke za časopise. Bavio se i prevođenjem pesama sa latinskog, francuskog, engleskog i srpskog jezika. Od srpskih pesnika najčešće je prevodio J.J.Zmaja i Branko Radičevića. Jožef Sulik je jedan od osnivača literarne i naučne sekcije „Društva svetog Stefana”. Pred samu smrt 1889. godine objavljuje još jednu zbirku svojih pesama. U toku bolesti napisao je i svoju oproštajne reči u stihovima.

Reference

Szinnyei József: Magyar írók élete és munkái XIII. (Steiner–Télfy). Budapest: Hornyánszky. 1909